Šta zamerate sami sebi?

Nema sanse da dozivim 250? Ili zasto mi treba 250?

Zašto misliš da bi ti ikada bilo dovoljno da si živ?
Ima jedan lep i obiman esej na tu temu. Ali, u sustini, posle nekog vremena zivot postaje teret i sasvim je OK da se negde zavrsi. Mislim da je besmrtnost zamisljeno lepa kao kad mastamo o pustom ostrvu plazi i palmama - ono, kao, tu bi vecno mogao da zivi. Nije bas tako, al' lepo je da se sanja.
 
Nema sanse da dozivim 250? Ili zasto mi treba 250?


Ima jedan lep i obiman esej na tu temu. Ali, u sustini, posle nekog vremena zivot postaje teret i sasvim je OK da se negde zavrsi. Mislim da je besmrtnost zamisljeno lepa kao kad mastamo o pustom ostrvu plazi i palmama - ono, kao, tu bi vecno mogao da zivi. Nije bas tako, al' lepo je da se sanja.
Ne bi izdržao dva dana, posebno ako si navikao na komfor na pustom ostrvu sam...

Da, što baš 250 godina?
Sve je pretpostavka.
 
Utešno je da vidimo da i drugi imaju slabe karike 🙂
Bez zezanja, ovo nam dođe kao grupna terapija osvešćivanja i onih delova ličnosti na koje nismo ponosni.
Šta ćemo s njima uraditi, do nas je.
Važno je za početak da smo ih osvestili.
Ја то радим са сестрама на кафи, с времена на време. Знамо шта замерамо нашим мамама и онда причамо о тим особинама које препознамо и код себе или једна код друге.
 
Vidiš osobine mamine kod sebe?
Jel to?
Ja isto.
I što starija sve više 🤔
Да неке, мамине или теткине, па које нам се не допадају гледаме да укажемо једна другој и коригујемо. Нас три смо напредовале у односу на њих две што ту критику прихватимо, не љутимо се.
 
I bravo za iskrenost.

Nego moram da pitam... neki "odbacuju" celu svoju ličnost
Zašto?
Pa slojeviti smo. Imamo mane, imamo vrline...
🤔
Imam puno mana, imam i jedan talenat, kome sam se dosta posvetio. Mislim da imam nešto smisla za humor. Ono što sebi ponekad zameram je što sam mnogo ljudi odbacio, nisam im dao šansu, iako su je oni meni hteli dati, ovako faličnom. Jednostavno sam prilično nepoverljiv, a ni sebe ne vidim kao čoveka od poverenja, za većinu. Zatim, prilično sam divalj, mogu da budem dobar prijatelj, godinu, možda i dve, ali onda mi se traži samoća, uništavam i odbacujem prijateljstvo, za neku sitnicu koja mi zasmeta, zasićenje. Često sam i osvetoljubiv, a to nije dobro. Neke stvari teško kontrolišem. Zato često mrzim sebe. Nisam mnogo human, uglavnom ne poštujem ljude, da kažem, dovoljno. Slobodu jako cenim, nekad uradim nešto očigledno glupo i nepotrebno, samo zbog slobode da mogu to da uradim. Tako, čudna sam i teška osoba...
 
Koja je to vaša osobina, reakcija na nekop dešavanje ili situaciju, momenti zbog kojih se kajete. Neko sebi zamera jer je previše lenj.
Neko da je nervozan i u takvom stanju donosi odluke .Neko zamera sebi sto veruje ljudima..itd..

Šta vi sebi zamerate ?
...sve to totalno zastupljeno ali,
dobro je sto se borim da to nekako 'svarim'
a ne da gubim vrijeme
osudjujuci sebe mada
sad mi Bog _zna i ne ide...
 
Ne bi izdržao dva dana, posebno ako si navikao na komfor na pustom ostrvu sam...

Da, što baš 250 godina?
Sve je pretpostavka.

Pa onda mozes na primer jedno 50 godina da studiras i saznas sve, i onda po jedno 20 - 50 godina da se posvetis svakom talentu (ili zelji da se necim bavim). To je ionako bilo vise odokativna mera, moze da bude manje-vise
 
Pa mozda malo inertnost, lenjost i nedovoljnu odlucnost u nekim momentima, mada u biti sebi ne zameram nista, ono prihvatio sam sebe takvog kakav jesam sa sve svojim vrlinama i manama i to je to i ok sam sam sa sobom, cak i ako nekad nesto propustim ili zabrljam zbog te neke inertnosti ili tih nekih mojih osobina koje me mozda malo koce u zivotu opet ne zameram si nista jer svestan sam da sam to ja i neka moja priroda i da verovatno nije ni moglo drugacije i to je to.
Zato ja recimo ne volim da slusam price tipa, eee da si ti samo malo vredniji ili da si samo malo ozbiljniji ili da si samo malo ono ili malo vise ovo sad bi kao bio ne znam ni ja gde ili radio ne znam ni ja sta (kao ono sto sam u skoli slusao, ee da si samo malo zreliji i vredniji ti bi bio vukovac), mislim pusti me tih prica, ono da sam samo malo vise ono ili ono onda to verovatno vise ne bi bio ja nego neka druga osoba (ono da baba ima onu stvar bila bi deda), pusti to brate nego ajde da vidimo sta mozemo i sta moze da se uradi samnom sa ovakvim kakav jesam.
 
Pa onda mozes na primer jedno 50 godina da studiras i saznas sve, i onda po jedno 20 - 50 godina da se posvetis svakom talentu (ili zelji da se necim bavim). To je ionako bilo vise odokativna mera, moze da bude manje-vise
Hm..

Saznaš sve?

Znači ti bi da si i mlad 100+ godina?

Pa dobro, možda nije nemoguće iako je vrlo malo verovatno, u budućnosti vrste...
Možda nekad jeste tako bilo...
Godine su trajale duže... Tj život.
 
Ništa ne zameram sebi.
To ne znači da sam savršen, daleko od toga, već da sam prihvatio sve svoje mane, sklopio mir izmedju svetle i tamne strane, i živimo u slozi 😊
Da, jednom pre desetak godina sam pročitao potpis od jedne šefice iz Škotske,
Peace is in acceptance.

Ili kako sam ja to do sada sebi preveo, mir je u prihvatanju. I translator isto.
Ali si i ti to lepo formulisao, sloga sa samim sobom... Se to zove prava zrelost?
 
Da, jednom pre desetak godina sam pročitao potpis od jedne šefice iz Škotske,
Peace is in acceptance.

Ili kako sam ja to do sada sebi preveo, mir je u prihvatanju. I translator isto.
Ali si i ti to lepo formulisao, sloga sa samim sobom... Se to zove prava zrelost?

Kazu da muskarci tek izmedju 33 - 35. godine zivota upoznaju sebe, shvate sebe, i spremni su da prihvate sebe.
Kod mene je tako bilo.

Ali mora covek da zna da je mir sa sobom proces koji mora da se odrzava.
Sve vreme moramo biti svesni sebe. Onoga ko smo, sta smo, sta mozemo, koje su nam granice, koji su nam okidači, i da sve to upregnemo u sopstvenu korist.

Ono sto covek mora da zna je da ne sme sebe da guši.

Transakciona psihoanaliza govori mnogo o tome kada analizira aspekt decijeg dela nase licnosti i njegov odnos sa roditeljskim delom nase licnosti.

Volim transakcionu jer njome covek moze relativno lako da analizira sebe :)

A kada se analiziramo, upoznamo, naucimo da upravljamo lepo sobom - sledi mir.

A gde je mir, tu je i ono najvaznije: ljubav.
 

Back
Top