Šta vas je održalo u životu u najnižoj tački života?

Screenshot_20231203-203049_Gallery.jpg


Mnogo tesko se postize a pojednostavi sve.

Screenshot_20220720-115048_Chrome.jpg


Stvarnost kakva jeste bas.
 
Poslednja izmena:
Želja da još živim,
Ne zelim ni da se probudim niti znam sta je zivot jer nasa zemlja to ne dozvoljava.
Tenzija u vazduhu,sive osobe,tenzija od devedeset devete(jug),tenzija na severu.
Stalno neka kriza sa parama,te svetska ekonomska te domaca ekonomska.
ali i Božja volja
Zasto me ne uzme sebi brzo,bezbolno vec ostavlja ovde u agoniji svakog dana.
Jedno te isto se ponavlja,ako nije tako onda ide na gore.Menjala sam rutine,navike,al' opet dodje na isto,ne znam sta cu na ovom svetu.
 
Verovatno vera najbližih ljudi da se mogu promeniti, da to nije moje pravo lice, ali i činjenica da me niko od mojih neprijatelja nije doživljavao ozbiljno. Takođe o problemima i raznim svojim odnosima sa "ljudima" sam ćutao. I niko sem mene i njih to nije znao. Inače to dal me neko doživljava ozbiljno je ostalo do dana današnjeg, jer da je drugačije pitanje je dal bih uopšte bio živ. Zamerio sam se ozbiljnim "ljudima" gorim od mene(bar je takav njihov odnos prema meni bio i nažalost ostao) :)
 
Sestrina deca. Znanje da je to jedan od najvećih grehova...

Želela sam da odem nekoliko puta. Sve je ostalo samo na želji.

Život je borba, borba ne samo za nas obične ljude, već za sve. I između te borbe, između tuge, pojavljuje se i tračak svetlosti. Taj tračak svetlosti je nada da će biti bolje, bar za nijansu, dve, bolje.

I to je život..Skup loših i dobrih dana.
 

Back
Top