Шта тренутно радиш? 15

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Lúnasa:
Meni su objasnili da je to zaro što gutam, a stvarno sam gutala, velikom kašikom sam ih jela i ćutala.
Pa sam prestala da ćutim i gutam, nekad progovorim, nekad ne, ali stalno pevam i trudim se da se otkačim što više kao kad sam bila mala, jer nekad imam osećaj da sam odavno mrtva iznutra. Od ovoga živnem i stvarno mi prija.
Sve nas satire ovaj život ovde.
Kliknite za proširenje...
Мени расположење често варира. Од потпуног потонућа до усхићености.
Али се баш често смејем. И то онако заразно да не могу да станем.
Мада мени углавном није смешно оно што се очекује да буде. Читам Чичка... Не могу мене те серије, клипови,... да насмеју. Само ме иритирају.
 
86bogomoljka:
Другарица тражи стан. Разматра БГ на води. Ја сам у чуду. Поред Земуна који је тааако некако боемски, бар мени.
Kliknite za proširenje...

Стварно чудно. Не кажем да је баш Земун тај који је идеалан (цене квадрата су охохо порасле) али тамо је још увек градилиште и биће још дуго.
 
електрика:
Стварно чудно. Не кажем да је баш Земун тај који је идеалан (цене квадрата су охохо порасле) али тамо је још увек градилиште и биће још дуго.
Kliknite za proširenje...
Ствар и афинитета. Ја волим делове града који имају душу.
 
електрика:
Пун је БГ таквих делова. Годинама сам патила за становима који гледају на базен Ташмајдан.
Kliknite za proširenje...
И ја овде имам ”своју терасу”. Када год прођем поред те зграде чежњиво је гледам. За мој укус, идеално.
 
електрика:
Сад сам се сетила свог гимназијског размишљања - мој будући муж живи у овом граду а ја га не знам.
Kliknite za proširenje...
И можда сте се некад мимоишли, јел :)

Ја сам тренутно у најстаријем делу града, 10 минута пешке од центра. Како ми је у почетку било необично, као село. Нисам могла да навикнем на толико кућа, уске уличице слабо осветљене. Фалио ми је булевар на ком сам одрасла. А сада... Када видим како се неплански гради, како те куће и дворишта иза њих у срцу града, што нема вредност, нестају и израстају у неке небулозне зграде, срце ме боли.
Мој син има друга, из вртића и основне, чији су и отац и деда ишли у ту исту школу, живе у наслеђеној кући и све то има посебан шмек. И њихова навика да свуда иду бициклом, и та толеранција коју нису искварили болесни, и недељни ручак- све по реду,...
 
86bogomoljka:
Редовно :)
И волим да вирнем када су упаљена светла. Није то трачарска знатижеља, него поглед у неки други, затворени свет.
Kliknite za proširenje...


i ja isto. razmisljam kakav im je zivot, sta rade, da li su srecni...mnogo je zanimljivo gkledati u tudje prozore.
 
Памтим, као најлепши део детињства, онај потпуни спокој, пролеће у Новом Саду, отворене прозоре, спуштене а избачене на споља ролетне. Мирис липе. Субота. Шетња до центра са мамом. Нешто ради (до 14 мислим) па обавимо куповину, нешто и не па пољубимо врата. Али све полако, клај- клај. Сладолед у Европи. Толико омраженој, а мени омиљеној. Тада у Железничкој. Нигде пунч није тако кремаст. Онда до Зрике :lol: по видео касету. И играње у оном Лунасином:heart: дворишту док ми се од мириса белих цветова који жбунасто расту не заврти у глави.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top