Када си то поменула да не виде напоље... Ја се занесем пред затамњеним стаклом које има ефекат огледала, а изнутра све виде. Колико пута сам задигла сукњу да наместим чарапе или сл.volim na moru da zavirim u kuce lokalaca, ako imam prilike. a najlepse mi je bilo u luksemburgu u delu grada gde su samo porodicne kuce, a svi prozori bez zavesa
tuda smo setali u najboljem delu dana, predvece kad popale svetla, a ne vide lepo napolje
Када си то поменула да не виде напоље... Ја се занесем пред затамњеним стаклом које има ефекат огледала, а изнутра све виде. Колико пута сам задигла сукњу да наместим чарапе или сл.
У старој фирми смо имали такво стакло. А изнад нас салон сестре Наташе Беквалац. Силне жене су свакодневно пролазиле. И како заврше код ње и сиђу тако пред наше стакло да се гледају. Чега сам се нагледала...
А нисам ни ја ништа боља.
)
Па сада... Моји су се у зграду у којој је бака први ту доселили. Деда је хтео 6. спрат али је само 8. био готов а њима се журило. А поглед је врло занимњивsve zavisi kako su napravljene zgrade, ove stare su pravljene planski, nema takvih momenata da ti neko virka
Основа зграде је у L. И мање више свако свакоме може да вирне. Али су победници баба и деда из приземља. Ту су терасе дубље него на спратовима, улазе у двориште, као мале баште. Њих двоје су нудисти и редовно се сунчају свако лето. Толико смо навикли на њих да их више ни не региструје нико.
Ja sam gledala Zemun i da li vjerujes da nisam nasla nijedan stan da zadovoljava nekoliko uslova. Bilo je za ok novac u naseljima koji su sada kuce, to ce biti haos od zgradica i problema sa infrastrukturom. U urbanijem dijelu je bilo starih stanova za potpunu adaptaciju ali dosta skupih uzevsi u obzir sta predstoji. Ali bilo je i stanova od po 90m2 za ok novac po kvadratu ali kad sam stavila racunicu kredita i cijene grijanja koje je ovdje oko 15k cijele godine...pozdravila sam se sa tim krajem.
Ja БГ баш слабо знам. Али Земун, Кошутњак (највише) и Топчидер мислим, можда сам погрешила су ми делови за живот онако по мом укусу.
Ja volim da pevam i kažu da me je prijatno slušati. Jedno vreme nisam mogla zbog pluća, smanjio se kapacitet, posle sam znala da ide na bolje kad sam opet mogla da odpevam celu pesmu. Sad smo u bolnici u sobi pevale svaka i smejale se. Smejem se sa decom i drigaricama često, zvonko i glasno, volim da se smejem. Duži niz godina sam se jako retko i tiho smejala, jer je to moje veselo smejanje nekima išlo na žuvce. Često se sad ko "lud na brašno" smejem i sama sa sobom
Нико не пева горе од сестре и мене. Али нас баш брига.Ja ne pevam, ne umem, možda retko, ali sa slušalicama, ko ono da sluša.
Smejem se mnogo, ali ovih dana primećujem neke borice od mrštenja i stisnutih usana, valjda se iz nasmejanog cvetića sve više pretvaram u nadžak-babu.
Овако и ја. Они којима смета када се распиштољим, када сам весела и кикоћем се ми ни не требају.Ja volim da pevam i kažu da me je prijatno slušati. Jedno vreme nisam mogla zbog pluća, smanjio se kapacitet, posle sam znala da ide na bolje kad sam opet mogla da odpevam celu pesmu. Sad smo u bolnici u sobi pevale svaka i smejale se. Smejem se sa decom i drigaricama često, zvonko i glasno, volim da se smejem. Duži niz godina sam se jako retko i tiho smejala, jer je to moje veselo smejanje nekima išlo na žuvce. Često se sad ko "lud na brašno" smejem i sama sa sobom
Ima lijepih naselja. Beograd nudi sta god da pozelis. Hoces siroke bulevare, hoces uzane ulicice nacickane lokalima, sume, setalista, rijeke... Ali kada konkretno krenes da trazis, bas je problematicno.
Памтим, као најлепши део детињства, онај потпуни спокој, пролеће у Новом Саду, отворене прозоре, спуштене а избачене на споља ролетне. Мирис липе. Субота. Шетња до центра са мамом. Нешто ради (до 14 мислим) па обавимо куповину, нешто и не па пољубимо врата. Али све полако, клај- клај. Сладолед у Европи. Толико омраженој, а мени омиљеној. Тада у Железничкој. Нигде пунч није тако кремаст. Онда до Зрикедворишту док ми се од мириса белих цветова који жбунасто расту не заврти у глави.
Јооој... Синоћ сам умирала од смехаJa vala u kafani i igram i pjevam. Igram, hm, vise ustanem i podignem ruke
Obicno ne znam tekstove, ponesto refrena ali se uvijek uzdam da je to samo jurenje rime, pa otpjevam sta mislim da treba.
Сећаш се?Jao, Zrika!
Imali smo katalog filmova sa kratkim opisom svakog i standardnim informacijama - režiser, scenarista, glavni glumci, a podeljeno po žanrovima.
To mi je bilo omiljeno štivo za wc
))
Слично. И мени сви, јаој што сте фини, што сте љубазни, ретко је видети ведру особу,... А ја мислим да сам несносни мргуд.O sebi imam utisak da sam užasan namćor, pisala sam vam već, i da nemam trunku radosti u sebi, ali moje sestre i mama kažu da kad uđem u kuću unesem vetar a kad se nasmejem sunce, kao i tata... A ja ceo život osećam da sam turobna i bez energije.
Možda jer se gotovo ceo život poredim sa kumom, koja ima energije za četiri osobe, po karakteru nalikuje našoj kvinsi, i ceo život sam imala utisak da me ona ili gura ili vuče, a ja sam samo želela da sedim pod drvetom i mirišem cveće