Šta trenutno čitate - utisci i preporuke

[the prodigy]

Da li je neko od vas čitao "Uliks" od Džojsa? I ako jeste, kakvi su utisci?

 

[krasuljak]

Ja sam, ali kao da nisam. Bila sam dokona, ali sam ipak izgubila vreme. Pristajem na to da sam mu nedorasla. Osim sto se radnja na 800 strana zbiva u jednom danu, ne videh nikakvu drugu atrakciju.

 

[the prodigy]

Ja sam, ali kao da nisam. Bila sam dokona, ali sam ipak izgubila vreme. Pristajem na to da sam mu nedorasla. Osim sto se radnja na 800 strana zbiva u jednom danu, ne videh nikakvu drugu atrakciju.

Hvala na odgovoru, i mislio sam da je tako nešto u pitanju, ne razumem zašto se knjige dižu u nebesa ako su ne shvatljive prosečnom čitaocu, ipak je fora da to bude dostupno većini, ne treba ni ići u krajnost koju čine J.B. Alimpić i sl. Pretpostavljam da je Džojs hteo da pokaže svoje književničke mogućnosti. Dablince sam pročitao malo više od pola možda i celu, zaboravih, davno je bilo.

 

[Bettencourt]

Блуз резервата, Шерман Алекси

Роберт Џордан, легендарни блузер који је на раскршћу склопио договор с ђавлом да, у замјену за душу, постане најбољи гитариста икад, није умро тамо некад давно, већ је средином деведесетих дошао у резерват Спокен Индијанаца у потрази за искупљењем. Притом је изгубио своју легендарну гитару, која завршава код младог Индијанца Томаса Паливатре...

Овако почиње прича о Којотовом извору, групи неколицине младих Индијанаца и Индијанки који, скупљени с коца и конопца, пјевају свој блуз (из) резервата. Књига је необична мјешавина магичног реализма у својој најбољој традицији и облику, устоличеном од стране јужноамеричких мајстора, али са аутентичним зачинима сјеверноамеричких Индијанаца, што му даје једну нову и свјежу димензију.

Што више читам савремену америчку књижевност, више ми се чини да она никада неће повратити цјеловитост, да је тако назовемо, коју је имала све до задњих пар деценија прошлог вијека. Наравно, књижевност мањина, која се бавила првенствено проблемима мањина је одувијек постојала, али сам стекао утисак да савремена америчка књижевност оперише искључиво унутар тих параметара - иако је ту много добрих књига, тешко се отети утиску да би мноштво ликова било много мање занимљиво да су само људи, а не - црнци, црне жене, латиноси, досељеници разних врста, итд. То неминовно доводи до повећане ангажованости у приступу и темама, али и до губитка универзалности.

Ни Блуз резервата није имун на такве бољке (ако их уопште тако могу назвати). Тежак живот Индијанаца, општа назапосленост, алкохолизам, бесперспективност, као и поприлична доза ресантимана према бијелом човјеку као главном кривцу за такво стање провлачи се кроз цијели роман (иако не и једином - свјестан је Алекси да је добар дио кривице и до самих Индијанаца). Но, иако донекле оптерећен том горчином, он није толико оптерећујући за читаоца, за шта су заслужни Алексијев сјајан осјећај за иронију и смисао за хумор (који је и сам увијек помало таман и горак), те жив и врцкаст језик који би сам по себи могао бити разлог да се роман прочита. Додајмо на то живописне ликове са још живописнијим именима (Паливатра, Топла Вода, итд), те незаобилазне снове, који овдје нису тек пуко и уобичајено литерарно средство, него дио свакодневице и традиције, и који играју много битну улогу у животима Индијанаца.

Да закључим, интересантан роман, који нам даје мали, али значајан увид у животе савремених Индијанаца, притом вјешто користећи стереотипе, да би их извргао подсмијеху.

 

[Rayela]

Hvala na odgovoru, i mislio sam da je tako nešto u pitanju, ne razumem zašto se knjige dižu u nebesa ako su ne shvatljive prosečnom čitaocu, ipak je fora da to bude dostupno većini, ne treba ni ići u krajnost koju čine J.B. Alimpić i sl. Pretpostavljam da je Džojs hteo da pokaže svoje književničke mogućnosti. Dablince sam pročitao malo više od pola možda i celu, zaboravih, davno je bilo.

Pa svaka je knjiga dostupna svakome, svako nadje za sebe knige koje razume i voli. Ne razuem sta si hteo da kazes o knjigama koje su neshvatljive prosecnom citaocu.
Prust i Dzojs nsu ni pisali za prosecne citaoce. Knjizevnici pisu knjige za sebe i zbog sebe, ne razmissljaju o tirazu i koliko ce miliona tih knjiga biti prodato.

 

[the prodigy]

Pa svaka je knjiga dostupna svakome, svako nadje za sebe knige koje razume i voli. Ne razuem sta si hteo da kazes o knjigama koje su neshvatljive prosecnom citaocu.
Prust i Dzojs nsu ni pisali za prosecne citaoce. Knjizevnici pisu knjige za sebe i zbog sebe, ne razmissljaju o tirazu i koliko ce miliona tih knjiga biti prodato.

Ako ih pišu zbog sebe i za sebe zašto ih onda objavljuju? Mislim na knjigu iz koje svako može da pokupi nešto korisno, da ostavi neki utisak na njega po kojem će on tu knjigu pamtiti.

 

[Rayela]

Ako ih pišu zbog sebe i za sebe zašto ih onda objavljuju? Mislim na knjigu iz koje svako može da pokupi nešto korisno, da ostavi neki utisak na njega po kojem će on tu knjigu pamtiti.

Pa ostavljaju te knjige utisak ihihihi, na mene reimo Prustov roman koji nisam potpuno ni procitala, ali ono sto sam procitala ostavilo je dubok utisak na mene.
Covek koji pise pesme, ili covek koji slika, komponuje, to nikako ne radi da bi taj njegov rad nekome bio od koristi ( ne mislim na materijalnu korist).
To je ono sto velike umetnike razlikuje od nas, normalnih smrtnika.

 

[Rayela]

Блуз резервата, Шерман Алекси

Роберт Џордан, легендарни блузер који је на раскршћу склопио договор с ђавлом да, у замјену за душу, постане најбољи гитариста икад, није умро тамо некад давно, већ је средином деведесетих дошао у резерват Спокен Индијанаца у потрази за искупљењем. Притом је изгубио своју легендарну гитару, која завршава код младог Индијанца Томаса Паливатре...

Овако почиње прича о Којотовом извору, групи неколицине младих Индијанаца и Индијанки који, скупљени с коца и конопца, пјевају свој блуз (из) резервата. Књига је необична мјешавина магичног реализма у својој најбољој традицији и облику, устоличеном од стране јужноамеричких мајстора, али са аутентичним зачинима сјеверноамеричких Индијанаца, што му даје једну нову и свјежу димензију.

Што више читам савремену америчку књижевност, више ми се чини да она никада неће повратити цјеловитост, да је тако назовемо, коју је имала све до задњих пар деценија прошлог вијека. Наравно, књижевност мањина, која се бавила првенствено проблемима мањина је одувијек постојала, али сам стекао утисак да савремена америчка књижевност оперише искључиво унутар тих параметара - иако је ту много добрих књига, тешко се отети утиску да би мноштво ликова било много мање занимљиво да су само људи, а не - црнци, црне жене, латиноси, досељеници разних врста, итд. То неминовно доводи до повећане ангажованости у приступу и темама, али и до губитка универзалности.

.

Tema o prodaji duse djavolu da bi se spoznala istina stara je barem koliko i hriscanski svet Gete je u Faustu to ovekovecio, ali je koriscena i kasnije
( a i pre njega i u knjizevnosti i slikarsstvu). ali nisam to htela da kazem, to svi znamo.

Danas je knjizevnost u problemu a i mi citaoci s njom. I ne samo americka, ali i americka.

Prosle je godine Nobela dobio Francuz koji pise iskljucivo i samo o Jevrejima u Parizu za vreme WWII.
Upravo sam procitala da mu i najnovija knjiga obradjuje istu temu. a covek je rodjen posle WWII.
Amos Oz ( meni drag knjizevnik iz Izraela) takodje pise samo o vemenu kada je stvarana drzava Izrael i svom
detinjstvu i porodici.

Pre neki dan citam intervju sa ovogodisnjom dobitnicom Nobela ( Svetlana Aleksijevitch, Minsk) i Spiegel joj prebacuje da to sta i kako
ona pise vise i nema veze sa knizevnoscu nego je to novinarstvo. Ona odgovara da je to knjievnost ovog veka.

 

[krasuljak]

T
Pre neki dan citam intervju sa ovogodisnjom dobitnicom Nobela ( Svetlana Aleksijevitch, Minsk) i Spiegel joj prebacuje da to sta i kako
ona pise vise i nema veze sa knizevnoscu nego je to novinarstvo. Ona odgovara da je to knjievnost ovog veka.

Znači, može se očekivati da u budućnosti Nobela dobije i neka Alimpićka, Dedićka, Simonida i sl.

 

[Bettencourt]

Tema o prodaji duse djavolu da bi se spoznala istina stara je barem koliko i hriscanski svet Gete je u Faustu to ovekovecio, ali je koriscena i kasnije
( a i pre njega i u knjizevnosti i slikarsstvu). ali nisam to htela da kazem, to svi znamo.

Danas je knjizevnost u problemu a i mi citaoci s njom. I ne samo americka, ali i americka.

Prosle je godine Nobela dobio Francuz koji pise iskljucivo i samo o Jevrejima u Parizu za vreme WWII.
Upravo sam procitala da mu i najnovija knjiga obradjuje istu temu. a covek je rodjen posle WWII.
Amos Oz ( meni drag knjizevnik iz Izraela) takodje pise samo o vemenu kada je stvarana drzava Izrael i svom
detinjstvu i porodici.

Pre neki dan citam intervju sa ovogodisnjom dobitnicom Nobela ( Svetlana Aleksijevitch, Minsk) i Spiegel joj prebacuje da to sta i kako
ona pise vise i nema veze sa knizevnoscu nego je to novinarstvo. Ona odgovara da je to knjievnost ovog veka.

Боже мој, ионако је онај неки теоретичар рекао да постоји десетак "великих" тема, и да се цјелокупна књижевност врти око њих, тако да то с продајом душе ђавлу није неки минус. Мада се тај мотив суптилно провлачи кроз роман, није у првом плану. И, да, направио сам грешку у горњој поруци, блузер се зове Роберт Џонсон, а Роберт Џордан је писац.

Недавно сам тражио неке листе најбољих савремених америчких писаца, и избацило ми је 20-30 имена, и 99% њих су ти тзв. писци мањина и за мањине и о проблемима мањина. Да не будем схваћен погрешно, немам ништа против мањина, него ми се чини да се та књижевност "расцјепкала" по неким нишама, претпостављам да, иако доста тих људи добро пише, та књижевност има мање шансе да буде баш врхунска. Не знам, можда и гријешим.

 

[Rayela]

Боже мој, ионако је онај неки теоретичар рекао да постоји десетак "великих" тема, и да се цјелокупна књижевност врти око њих, тако да то с продајом душе ђавлу није неки минус. Мада се тај мотив суптилно провлачи кроз роман, није у првом плану. И, да, направио сам грешку у горњој поруци, блузер се зове Роберт Џонсон, а Роберт Џордан је писац.

Недавно сам тражио неке листе најбољих савремених америчких писаца, и избацило ми је 20-30 имена, и 99% њих су ти тзв. писци мањина и за мањине и о проблемима мањина. Да не будем схваћен погрешно, немам ништа против мањина, него ми се чини да се та књижевност "расцјепкала" по неким нишама, претпостављам да, иако доста тих људи добро пише, та књижевност има мање шансе да буде баш врхунска. Не знам, можда и гријешим.

Ma nikako ne gresis, ima jako malo knjiga iz kojih recimo uopste ne mozes da zakljucis o kom se gradu radi, kojoj vrsti ljudi, pa i kojoj veri, boji koze,
nacionalnoj pripadnosti. Naravno da to ne mora da bude nista lose, ja recimo volim Pamuka , a on jos vise voli Istanbul pa samo o njemu pise

Dve sam knjige citala zadnjih gdina u kojima nema ni imena ( jedino znas ko je musko, a ko zeensko, dete) a radnja je moguca svuda i u svako vreme.
Jedna je Slepilo( Saramago), druga je Put (Kormak Makarti). Planiram da citam i Quentinovu omiljenu od ovog drugog ( Krvavi meridijan).

 

[Елени]

Почела сам да читам Обитељ, Захара Прилепина. Тај човек је генијалан! а ја сам последња која је то сазнала...

Нисам се скоро толико радовала књизи од 650-инак страна ситне штампе...

 

[Rayela]

Znači, može se očekivati da u budućnosti Nobela dobije i neka Alimpićka, Dedićka, Simonida i sl.

Sve je moguce. Ronjajuci po netu nadjem neki citat ovog autora ( Kormak Mekkarti) koji potvrdjuje misljenje naseg kolege forumasa prodigy i covek lepo
kaze da uopste ne razume kakva je to vazna knjizevnost Marsel Prusta i Henrija Dzemsa. Dzojsa verovatno nije ni citao

 

[milkokv]

Knjizevnici pisu knjige za sebe i zbog sebe, ne razmissljaju o tirazu i koliko ce miliona tih knjiga biti prodato.

Oni samo o tome i misle, vecina njih.uliks sam hteo i ja da kupim ali vidim da ga niko ne razume pa necu..zasto bi se dzojs spustao na nizi nivo kad moze da pise na visokom nivou.
poceo sam da citam prosirenje podrucja borbe od uelbeka.svidja mi se kako pise.Jel moze neki predlog za savremene pisce.Ne mogu vise da citam knjige koje nisu iz ovog vremena, koje oslikavaju neko drugo doba.

 

[krasuljak]

Sve je moguce. Ronjajuci po netu nadjem neki citat ovog autora ( Kormak Mekkarti) koji potvrdjuje misljenje naseg kolege forumasa prodigy i covek lepo
kaze da uopste ne razume kakva je to vazna knjizevnost Marsel Prusta i Henrija Dzemsa. Dzojsa verovatno nije ni citao

Ako čovek ne razume zašto, biće da je u pravu... Verujem da ni Ajnštajnu nije bila važna... Ono, realno, ni meni nije od velike koristi, čim sam mogla da živim ovolike godine bez njih. Znam neke koji su ih čitali, eno, čame na birou za zapošljavanje...

 

[del piero 10]

Dve sam knjige citala zadnjih gdina u kojima nema ni imena ( jedino znas ko je musko, a ko zeensko, dete) a radnja je moguca svuda i u svako vreme.
Jedna je Slepilo( Saramago), druga je Put (Kormak Makarti). Planiram da citam i Quentinovu omiljenu od ovog drugog ( Krvavi meridijan).

kako ti se dopala Put? Jel bolja od Nema zemlje za starce, ako si citala ovu drugu?

 

[Rudjer]

Oni samo o tome i misle, vecina njih.uliks sam hteo i ja da kupim ali vidim da ga niko ne razume pa necu..zasto bi se dzojs spustao na nizi nivo kad moze da pise na visokom nivou.
poceo sam da citam prosirenje podrucja borbe od uelbeka.svidja mi se kako pise.Jel moze neki predlog za savremene pisce.Ne mogu vise da citam knjige koje nisu iz ovog vremena, koje oslikavaju neko drugo doba.

Probaj sa Đampom Lahiri. Američka književnica indijskog porijekla. Meni se mnogo sviđa njeno pisanje.

 

[milkokv]

Probaj sa Đampom Lahiri. Američka književnica indijskog porijekla. Meni se mnogo sviđa njeno pisanje.

imao sam njenu knjigu imenjak nisam je procitao a prodao sam je ulicnom prodavcu,tacnije mislim da je nisam ni prodao, nju valjda nije hteo da otkupi pa sam mu takoreci poklonio.

 

[Rayela]

imao sam njenu knjigu imenjak nisam je procitao a prodao sam je ulicnom prodavcu,tacnije mislim da je nisam ni prodao, nju valjda nije hteo da otkupi pa sam mu takoreci poklonio.

Ti si s sa tom knjigom "proveo" kao i ja
Ja sam je kupila, procitala, onako simapticna knjiga, ali sam zaboravila i ime naslova i ime autorke i na preporuku Rudjera ja je kupim ponovo
da bih svhvatila da sam je i citala. Obe sam poklonla ulcnim prodavcimma, sada verovatno imaju i tri komada u ponudi.

- - - - - - - - - -

kako ti se dopala Put? Jel bolja od Nema zemlje za starce, ako si citala ovu drugu?

Samo sam Put ciatala, mij muz je citao Svi ti lepi konji, ali mi je rekao da ta knjiga nije za mene mada to on ne moze da zna.
Ovaj Krvavi meridijan knjiga je koja je jako hvaljena ( dobil je i silne nagrade) pa cu je nekada i citati.
Sinoc sam htela da je kupim, ali vidim da sledece izdanje izlazi tek u martu pa u je kupiti u Beogradu.

 

[milkokv]

jel citao neko transatlantik od vitolda grombovica

 

[Rayela]

Oni samo o tome i misle, vecina njih.uliks sam hteo i ja da kupim ali vidim da ga niko ne razume pa necu..zasto bi se dzojs spustao na nizi nivo kad moze da pise na visokom nivou.
poceo sam da citam prosirenje podrucja borbe od uelbeka.svidja mi se kako pise.Jel moze neki predlog za savremene pisce.Ne mogu vise da citam knjige koje nisu iz ovog vremena, koje oslikavaju neko drugo doba.

Dok se Quentin ne javi ( ako se i kada javi) preporucujem ti Frenzena ( recimo njegove Korekcije)

 

[Rayela]

jel citao neko transatlantik od vitolda grombovica

Ja sam citala jednu finu njegovu knjigu,, ali je naslov u prevodu na srpski recimo Opsednuti.
Zaista zanimljiva knjiga malo i neobicna, a kazu da mu je najbolja Frederike, al eto, ne postizavam

 

[milkokv]

Dok se Quentin ne javi ( ako se i kada javi) preporucujem ti Frenzena ( recimo njegove Korekcije)

bas sam tu knjigu hteo da kupim

 

[quentin]

jel citao neko transatlantik od vitolda grombovica

http://forum.krstarica.com/showthre...-preporuke?p=28338557&viewfull=1#post28338557

- - - - - - - - - -

Dok se Quentin ne javi ( ako se i kada javi) preporucujem ti Frenzena ( recimo njegove Korekcije)

Meni je bolja Sloboda.

 

[Rayela]

http://forum.krstarica.com/showthre...-preporuke?p=28338557&viewfull=1#post28338557

- - - - - - - - - -



Meni je bolja Sloboda.

Meni su Korekcije najnajbolje
Ma za mladjaHnu citalaacku publiku zapravo je najnajbolji njegov zadnji roman.