Babalj
Aktivan član
- Poruka
- 1.009
Na to ukazuju tri analitičara Sputnjika — Slobodan Reljić, Dragan Bisenić i Aleksandar Pavić, koje smo pitali — šta svet čeka u 2020?
Dr Slobodan Reljić, sociolog i novinar:
Dr Slobodan Reljić, sociolog i novinar:
- Najvažniji događaj u godini pred nama je „događanje naroda“, jer su u nizu država neprestane narodne pobune, od Bolivije, preko Hongkonga, do Iraka, Irana, Indije, Čilea, Srbije, Albanije, Španije… Sve one imaju različite povode, od ubistva novinarke na Malti, do penzione reforme u Francuskoj. Ono što je zajedničko svim tim događajima, koji su prema mom mišljenju nezaustavljivi, jeste zapravo proces raspadanja liberalnog političkog sistema.
- Izuzetno značajno biće i obeležavanje 75. godišnjice „Dana pobede“ u Rusiji u maju 2020. godine, jer smo došli u stanje da se piše „nova istorija“ i pokušava se promeniti konstrukcija dešavanja u Drugom svetskom ratu. Ovaj događaj biće vrlo bitan za pisanje jednog korektnijeg odnosa prema tome. Trenutno prihvaćena interpretacija događaja je posledica toga što je tada Zapad bio moćniji sa propagandom, a antistaljinistički pokret je doveo do toga da se obesmisli sve što je radio Staljin, koji je zapravo bio glavni konstruktor pobede nad Hitlerom. Dolazi vreme kada to mora da se ispravi. Biće realno poređano da je to zaista, u vojnom i političkom smislu, bila pobeda Sovjetskog Saveza, na koju su se saveznici uključivali u meri u kojoj im je to bilo od koristi, a dozvoljavali su da Hitler razvije te svoje operacije tako da u najvećoj meri ugrozi Sovjetski Savez.
- Godinu će obeležiti i nastavak dešavanja oko „bregzita“, jer je Velika Britanija vrlo važna za kapitalističko-liberalni sistem, a njen izlazak iz evropskog bloka predstavlja najavu razaranja EU.
- Godina pred nama biće godina velikih izazova, ali i mogućnosti da se raniji sukobi, poput onih u Siriji, Libiji i Iraku, okončaju ili prevedu na neki mirniji teren. Takođe, u Izraelu će se održati treći ponovljeni izbori, što je svakako presedan, sa perspektivom da i oni budu neuspešni, pa da se ponove još neki put.
- „Bregzit“ će svakako biti jedan od prvih institucionalnih događaja koji će imati uticaj na odnose u Evropi i svetu. To je jedna velika promena za Evropu, a sigurno i u svim odnosima u svetu, jer je Velika Britanija tradicionalna politička sila koja je u velikoj meri kreirala današnji svet. Sa druge strane, EU ostaje bez svoje druge ekonomski i politički najjače zemlje čime će biti u dobroj meri oslabljena i postaviće se pitanje daljeg vođstva i odlučivanja u EU.
- Takođe, 75. godišnjica pobede u Drugom svetskom ratu biće izuzetno značajan događaj. Reč je o odnosu koji prema Drugom svetskom ratu, fašizmu i nacizmu imaju mnoge centralnoevropske države, mnoge države bivšeg sovjetskog bloka, koje su možda predaleko otišle u negiranju tog svog komunističkog nasleđa i gde su se pojavile apsolutno revizionističke ideje. Sa druge strane, ta rasprava biće i jedna vrsta psihološkog pritiska na Nemačku, jer je upravo ona bila ta koja je proizvela ključne događaje u Evropi pre skoro osam decenija.
- Unutrašnji američki politički građanski rat je na prvom mestu događaja koji čekaju svet u 2020. godini. Nije reč samo o predsedničkim izborima, već o celoj toj borbi između takozvane „duboke države“ i Donalda Trampa, odnosno između neoliberalnog-neokonzervativnog establišmenta i, uslovno rečeno, tradicionalne Amerike koja je glasala za Trampa. To je nešto što se preliva na ceo svet. „Duboka država“, odnosno aparat koji se bori protiv Trampa, pokušaće da iznudi njegove poteze i stavi ga pred svršen čin, poput već viđenih nametanja sankcija Rusiji i drugim državama. Stvari mogu biti dodatno radikalizovane ukoliko predsednički izbori budu „tesni“ i druga strana odluči da ih ne prizna, što je scenario koji nije nemoguć.
- Dalji uspon Kine i odnos Zapada, odnosno SAD prema Pekingu i projektu „Pojas i put“ takođe će biti jedan od ključnih dešavanja u godini pred nama. Pitanje je u kako će se Amerika suprotstaviti tom projektu i pokušati da opstruira dalji rast i ekspanziju Kine. „Pojas i put“ je globalni projekat, pa će i odnos SAD prema njemu imati globalni karakter.
- Dešavanja vezana za Tursku će takođe biti u fokusu u godini pred nama. Turska je otvorila više frontova, ne samo u istočnom Mediteranu oko nalazišta gasa, već i u Libiji i Siriji. Takođe, sve su veće tenzije između Turske i NATO-a, odnosno između Ankare i Vašingtona. Kada je reč o Evropi, ukoliko Erdogan ostvari svoju pretnju da će pustiti novi talas izbeglica, to će izazvati krizu na evropskom kontinentu. Dakle, Turska je ključna zemlja i ukoliko tamo dođe do destabilizacije to će imati globalne posledice.
