Пробудих се и устадох рано, с намером да учествујем на теми, мислио сам да имам бар нешто да кажем, кад оно дискусија се отегла читавих 14 страница. Толико тога је речено да ја сад стварно не знам има ли уопште сврхе укључивати се. Али `ајде да покушам, онако на кварно док спавате.
Разочаран сам дозом песимизма која је присутна током целе дискусије. Мислим да толиком и таквом песимизму нема места. По чему со то неки други народи бољи од нас. `Ајде наведите их и кажите шта је то што је боље код њих него код нас. Кад ово кажем, мислим на заоставштину предака, а не на нпр. стандард у данашњем смислу речи, и нека друга цивилизацијска достигнућа као што је геј парада и сл.
Не кажем ја да код нас нема лоших ствари, које су нам остале од предака, али у ком народу тога нема. Код нас можда и понајмање.
Друго, за неке ствари не можемо кривити само нас, мора се узети у обзир и окружење. Знате оно "два лоша убише Милоша" и "сила бога не моли". Ко нас све није нападао и спопадао, малте не увек смо били на ивици опстанка. И за то ми не можемо бити криви. У таквим тешким и кризним ситуацијама, свашта изађе на површину, многе лоше ствари, али такође и добре. Ја мислим да у историји, односно у оном што се зове наслеђе предака имамо неупоредиво више доброг него лошег.
Ја бих још саветовао, ако ми дозволите, да сваки онај који с ниподаштавањем гледа на предачко наслеђе, се запита, којим то и чијим језиком говори и чукара по тастатури, док онако с апетитом омаловажава предаке.
