Quantcast

Sta se sve uci u srpskim udzbenicima istorije - osnovna skola

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
49.064
Не знам шта је овде тачно спорно (осим неких нијанси за које верујем да су Србима далеке)?
Verovatno nisi ispratio vest koja je malčice opsedala javnost nedavno.

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/uc...-sraman-sadrzaj-razbesneo-javnost/270111/vest
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/o...vi-bila-dobra-prilika-za-napredovanje/c3cp4vc
https://www.novosti.rs/vesti/naslov...dalozan-sadrzaj-udzbenika-istorije-za-sedmake
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_category=12&nav_id=1625441
https://www.republika.rs/vesti/drus...-danak-krvi-prikazan-kao-prilika-napredovanje

Epilog će biti, izgleda, nastanak zasebnog tela i pojačana politička kontrola (tj. neposredna revizija) sadržaja udžbenika koji će se štampati u budućnosti.

Kako je cela prepirka oko danka u krvi bila značajna, verovatno ovo zaslužuje sasvim zasebnu temu (i šteta je što je nije bilo na potforumu).
 

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Verovatno nisi ispratio vest koja je malčice opsedala javnost nedavno.

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/uc...-sraman-sadrzaj-razbesneo-javnost/270111/vest
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/o...vi-bila-dobra-prilika-za-napredovanje/c3cp4vc
https://www.novosti.rs/vesti/naslov...dalozan-sadrzaj-udzbenika-istorije-za-sedmake
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_category=12&nav_id=1625441
https://www.republika.rs/vesti/drus...-danak-krvi-prikazan-kao-prilika-napredovanje

Epilog će biti, izgleda, nastanak zasebnog tela i pojačana politička kontrola (tj. neposredna revizija) sadržaja udžbenika koji će se štampati u budućnosti.

Kako je cela prepirka oko danka u krvi bila značajna, verovatno ovo zaslužuje sasvim zasebnu temu (i šteta je što je nije bilo na potforumu).
Шта да кажем, јадна деца. Што се теме тиче, с обзиром на то да ниједна тема из османистике није заживела, и да се о Османлијама овде не може дискутовати осим као о аксиомним Турцима Разарачима, не верујем да је ишта штета.
 

Khal Drogo

Ističe se
Poruka
2.386
Писати уџбенике историје ђаволски је тежак посао, у једном океану историјске грађе, књига, списа, докумената, ваља све то класификовати, поредати по некој важности, издвојити неки сажетак гдје ће бити заступљена и свјетска и национална историја, прилагодити то узрасту ученика, поред образовног сегмента ваља то пренијети тако да школарци разумију историјске процесе и догађаје. Зато је код тих уџбеника важан не само садржај, него и како ће се написати, малтене свака реченица.

Додатни проблем је што је код нас задњих 7 деценија афирмисана једна историографија гдје су побркани приоритети, старија историја би у мањој или већој мјери била запостављена, има ту и политичких мотива и наум да се прогура увјерење да је све важно у историји почело 1941-е.
Данас највише налазе примједбе у уџбеницима историје они који су на тој матрици одгојени, на пдф политика би слична тема и примјетно је колико су људи умова контаминираних дневном политиком и какве бесмислене примједбе налазе уџбаницима историје.

Зато пред ауторима уџбеника историје за основну школу није нимало лак задатак, а та прва сазнања из историје ученицима остану урезана у меморији кроз цио живот, свакако ће их у значајној мјери и обкиковати, одредиће и њихов однос и према свом роду и према националној исорији, што говори и о одговорности оних који се лате тог задатка.

Ако погледамо задње оримједбе које су неки медији пренијелии (овдје, овдје, овдје и овдје), свакако је добро што су оправдане о чему се и писало на претходној страници ове теме и недопустиво је
Udžbenik je izdao BIGZ, a u njemu se đacima daje zadatak: "Navedite pozitivne i negativne strane danka u krvi."
да се ученицима постави задатак; које су позитивне стране данка у крви.
Како су примијетили у примједбама премали простор је дат Јасеновцу, ту се мора посветити више пажње не само Јасеновцу него и и Јадовном и другим стратиштима из времена ендехазије, а како су у питању ученици VIII.разреда, доб од 15 година, ту ваља приложити и фотографије јер кроз визуелни утисак ће школарци боље разумјети размјере ужаса. Ако коме смета, његов проблем.

Неких других већих примједби, осим оних чангризавих моралних чистунаца који че увијек наћи, тешко је наћи. Наравно, увијек је ? да ли је добар избор догађаја и личности који су се нашли у уџбеницима историје, и да ли су приоритет требали добити неки други, но то је и преширока тема и ту заиста са опрезом треба износити суд.
А и како написах, ђаволски тежак задатак.
 

АнаиванГорд

Zainteresovan član
Poruka
198
Не знам шта је овде тачно спорно (осим неких нијанси за које верујем да су Србима далеке)?
Мени је лично спорно што кроз овај део текста провејава као да је то неки позитиван пример, нешто што је било супер. Пише да су многи успели да дођу до високих положаја, а пре ће бити да су неки. А шта је с онима који нису успели...итд.
 

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Мени је лично спорно што кроз овај део текста провејава као да је то неки позитиван пример, нешто што је било супер. Пише да су многи успели да дођу до високих положаја, а пре ће бити да су неки. А шта је с онима који нису успели...итд.
Извињавам се, заборавио сам одговорити на ово. Са данашње, националне, тачке гледишта, ова појава јесте негативна (без обзира на то да није одвођен значајни део становништва и на друге чиниоце, чињеница је да је један део становништва одвођен). Међутим, у примарној грађи не само да има примера да су родитељи без отпора предавали децу (па и добровољно; Јиречек је скупио пар примера у путописима низ Бугарску), има примера да су се и сами младићи пријављивали у девширму. Имамо и примере страних посматрача: Доменико Превизијано (млетачки посланик у Истанбулу) каже како су Турци завидели хришћанској деци на лепој будућности, па су гледали да међу њих убаце и своју децу. Слично пишу и Штефан Герлах, и Франсоа Савари де Брев.

Сва деца која су се показала талентованим у интелектуалном смислу су постајала службеници Ендеруна (централне администрације), док је већина завршавала у капу кулу трупама. Без обзира на то што су, наравно, војници ризиковали свој живот, сви они прикупљени у девширми су имали примања (а можда су били и једини људи у Европи тога доба који су примали оно што се данас зове старосна пензија) каква се нису могла ни приближно стећи било где другде у царству (а вероватно ни у Европи). Стога, родитељи јесу имали социјалних мотива да дају своју децу.
 

psmaniac

Domaćin
Poruka
3.679
Извињавам се, заборавио сам одговорити на ово. Са данашње, националне, тачке гледишта, ова појава јесте негативна (без обзира на то да није одвођен значајни део становништва и на друге чиниоце, чињеница је да је један део становништва одвођен). Међутим, у примарној грађи не само да има примера да су родитељи без отпора предавали децу (па и добровољно; Јиречек је скупио пар примера у путописима низ Бугарску), има примера да су се и сами младићи пријављивали у девширму. Имамо и примере страних посматрача: Доменико Превизијано (млетачки посланик у Истанбулу) каже како су Турци завидели хришћанској деци на лепој будућности, па су гледали да међу њих убаце и своју децу. Слично пишу и Штефан Герлах, и Франсоа Савари де Брев.

Сва деца која су се показала талентованим у интелектуалном смислу су постајала службеници Ендеруна (централне администрације), док је већина завршавала у капу кулу трупама. Без обзира на то што су, наравно, војници ризиковали свој живот, сви они прикупљени у девширми су имали примања (а можда су били и једини људи у Европи тога доба који су примали оно што се данас зове старосна пензија) каква се нису могла ни приближно стећи било где другде у царству (а вероватно ни у Европи). Стога, родитељи јесу имали социјалних мотива да дају своју децу.
Проблем и јесте што се уважава мишљење и Курте и Мурте.
Ебе се Штефану и Франсоау за Српску децу и њихове родитеље.
Спор очигледно настаје када Срби изнесу своје мишљење о ономе
што их се директно дотиче. Шта је Српско мишљење о томе речено
је давно многим устанцима и борбом за слободу,
 

Gledston

Primećen član
Poruka
1.000
Проблем и јесте што се уважава мишљење и Курте и Мурте.
Ебе се Штефану и Франсоау за Српску децу и њихове родитеље.
Спор очигледно настаје када Срби изнесу своје мишљење о ономе
што их се директно дотиче. Шта је Српско мишљење о томе речено
је давно многим устанцима и борбом за слободу,
Шта је Српско мишљење добро сведочи пример Дамат Рустем-паше.
Колико видим, Рустем-пашино име на вакуфнамама стоји као Рустем-паша бин Абд ул-Мумин, Рустем-паша бин Абд ур-Рахман и као Рустем-паша бин Абд ул-Хамид. Нигде се не помиње епитет Хрват, али су ми занимљива ова различита имена његовог оца. С обзиром на то да су Мумин, Рахман и Хамид епитети Аллаха, скоро сам сигуран да ово значи да је у питању конвертит. Заправо мислим да је једини извор који тврди да је Рустем-паша био Хрват заправо Хроника Мустафе Алија Галипољца. Извори који говоре о пореклу Рустем-паше за које знам су:

ИзворГодина писањаЕтницитет Рустем- паше (на српском)Етницитет Рустем-паше (у оригиналу)Место порекла Рустем-паше
Бернардо Навађеро (млетачки баило)​
1553​
Србин​
немам при себи​
село близу Босанског сараја (=Сарајева)
Ханс Дерншвам (путописац)​
1553- 1555​
Босанац​
немам при себи​
нема података​
Николо Микијел (Млечанин који је пратио млетачког баила Антонија Барбарига )​
1558​
Босанац​
di natione della Bosna, d'ignobilissima condizione
нема података​
Мустафа Али Галипољац​
после 1592​
Хрват​
hırvadiyü’l-asl
нема података​

Као што се види, нико не помиње нити Скрадин, нити Клис, нити Макарску. Те конструкције се темеље на томе што је у тим местима Рустем-паша подизао вакуфе, али је чињеница да је Рустем-паша исто радио и у данашњој Сирији, те нема сврхе на основу тог темеља градити икакву хипотезу. Сви путописци се слажу око тога да је Рустем са братом Синаном као мали био свињар и да је доведен у девширми. Један документ сарајевског кадије, међутим помиње да је име Рустем-пашиног оца било Мустафа, а његове сестре Нефисе. Тај податак, иако не немогућ (муслимани у босанском санџаку су потпадали под девширму), је мало вероватан, због имена његовог оца. Са тим се слаже и Навађеро, који каже да му је Рустем-паша лично рекао како га је отац (padrone) дао добровољно као роба јер није могао платити џизју и он је био одведен са сандалама на ногама и затворен у палату Пера (= Галата).
 

Petar BSK

Poznat
Poruka
9.985
Проблем који се појавио око јањичара је предуван али аутори су направили грешку. Приступ је апсолутно погрешан. Нису објаснили да се мање од 3% дечака (слободна процена, верујем и мање) успело попети на социјалној лествици Османског царства и да је велика већина њих завршавала у јањичарскм корпусу. Изспиновано је тако да је данак у крви био добра прилика за напредовање а не страшан чин државне отмице деце.
 

Сребрена

Iskusan
Moderator
Poruka
6.872
Проблем који се појавио око јањичара је предуван али аутори су направили грешку. Приступ је апсолутно погрешан.
Онда би било педагошки да им се омогући да исправе грешку и стекну разумевање. Могли би добровољно да своју децу (братанце и нећаке ако немају довољно на броју) пусте у напр.неку "жуту кућу" а ми да пратимо, колико ће се и како попети на друштвеној лествици.

Невероватно је колико су се ти тзв. интелектуслци навикли да узимају паре и граде неки "научнички имиџ" пљувањем српског народа, обезвређивањем српског народа и увредама на рачун српског народа.
 

Slaven777

Buduća legenda
Poruka
49.064
Онда би било педагошки да им се омогући да исправе грешку и стекну разумевање.
Pa ministarstvo je uskočilo. Drastične promene treba da nastupe po pitanju recenzije i objavljivanja udžbenika (smanjuje se broj uključenih ljudi i veza je neposrednija sa političkim predstavnicima).
 

АнаиванГорд

Zainteresovan član
Poruka
198
Извињавам се, заборавио сам одговорити на ово. Са данашње, националне, тачке гледишта, ова појава јесте негативна (без обзира на то да није одвођен значајни део становништва и на друге чиниоце, чињеница је да је један део становништва одвођен). Међутим, у примарној грађи не само да има примера да су родитељи без отпора предавали децу (па и добровољно; Јиречек је скупио пар примера у путописима низ Бугарску), има примера да су се и сами младићи пријављивали у девширму. Имамо и примере страних посматрача: Доменико Превизијано (млетачки посланик у Истанбулу) каже како су Турци завидели хришћанској деци на лепој будућности, па су гледали да међу њих убаце и своју децу. Слично пишу и Штефан Герлах, и Франсоа Савари де Брев.

Сва деца која су се показала талентованим у интелектуалном смислу су постајала службеници Ендеруна (централне администрације), док је већина завршавала у капу кулу трупама. Без обзира на то што су, наравно, војници ризиковали свој живот, сви они прикупљени у девширми су имали примања (а можда су били и једини људи у Европи тога доба који су примали оно што се данас зове старосна пензија) каква се нису могла ни приближно стећи било где другде у царству (а вероватно ни у Европи). Стога, родитељи јесу имали социјалних мотива да дају своју децу.
Нема потребе за извињењем и хвала што си одговорио. И ја верујем да је било родитеља који су своју децу давали добровољно, због каријере. итд. Е сад да ли је и то данак у крви пошто је добровољно? Већина деце је (не знам поуздано али претпостављам) одвођена насилно, без избора. У том смислу, без обзира како су касније текле њихове каријере и животи, мислим да је негативна појава. Не треба занемарити ни ефекте на становништво (одвођење мушке деце-депопулација, истина не велика, али постепена). Деци која уче о овоме у школи треба објаснити и једну и другу страну јер она вероватно у тим годинама и немају превелико интересовање за такве ствари већ прихватају здраво за готово онако како пише у уџбенику, па с тога треба бити опрезан при објашњењу. Поздрав.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.