Šta se dešavalo u Kruševcu oktobra 1944 ?

[Nikita Kulganov]

Кад је реч о четничким изворима они су у директној контрадикцији. Крамер говори о жестоким борбама а Кесеровић тврди да је Немце разоружао без борбе. Очигледно један од њих двојице измишља а мислим да ни је тешко закључити из свег напред реченог да измишљају обојица. - Небојша Ђокић је војни историчар

Још увек је живо више хиљада сведока ослобађања Крушевца 14. октобра 1944. године. Нико од њих се не сећа да је било, било какве, борбе у Крушевцу тог дана. Многи се сећају да су једини испаљени меци били када су Немци, који су се налазили у једном полугусеничару (од укупно три полугусеничара колико их је било у Крушевцу тог јутра) недалеко од споменика Косовским јунацима и мирно посматрали како се народ окупља на тргу носећи заставе савезника, припуцали на човека који покушао да истакне совјетску заставу на споменик. Премда је неколико зрна погодило споменик нико није страдао, присутни су се разбежали а и сва три немачка оклопљена полугусеничара су нагло напустила град. Народ је поново почео да се окупља припремајући манифестације и дочек совјетских трупа што је све прошло без пуцњаве – осим каснијег сукоба Томашевићевих четника и једне совјестке колоне.
Што се тиче четника они су најмање недељу дана пре доласка совјета били у Крушевцу и тога се живо сећају сви сведоци – “фала богу” има их још много живих.
Немци напуштају Крушевац

У осталом они нису ни имали Немаца у Крушевцу 14. октобру 1944. године против којих су могли да се боре осим оног једног вода који је остао да сачека неку евентуалну залуталу комору која се повлачи али које није ни било. Што је најинтересантније у Крушевцу, у првој половини октобра никад није ни било 1000 Немаца. Тешко да је било и стотињак Немаца (укључујући фолксдојчере из 7 СС дивизије) и пар стотина страних добљовољаца (углавном бивших совјестких војника заробљених од Немаца) – све у свему маскимално 500 до 600 људи и повремено 3 до 5 тенка, без икаквог другог тежег наоружања. Осим вода фелджандармерије (тридесетак људи) који је једини и остао 14. окробра све остале немачке јединице које су боравиле у Крушевцу октобра месеца биле су без икакве веће борбене вредности. Чак и малобројни припадници 7. СС дивизије у Крушевцу су били позадинци. Није немогуће да се уз команданта позадине ове дивизије налазио и моторизовани извиђачки вод из извиђачког абтајлунга при дивизијском штабу али ни тих тридесетак елитних војника ништа битно не мењају у ствари. Дакле, почетком октобра у Крушевцу је могло да буде 30 или 60 стварно борбено способних немачких војника, исто толико Немаца позадинаца сумњиве борбене вредности и неколико стотина војника из помоћних јединица без икакве борбене вредности. А сви они су, по немачким документима, до поподневних сати 13. октобра напустили град, осим вода фелджандармерије.
Немци напуштају Крушевац

Небојша Ђокић, Миломир Стевић, Колико је Немаца погинуло и заробљено у Крушевцу октобра 1944. године, Расински анали 11, Крушевац 2013, 265 - 288
https://www.academia.edu/5561977/Не...ине_Расински_анали_11_Крушевац_2013_265_-_288
Komandant 7. SS PE lično, Otto Kumm, napisao je posle rata knjigu o borbama svoje divizije. Ovim teškim borbama u tom periodu posvetio je celo poglavlje (Der Kampf um Nish). O nekakvim borbama u Kruševcu ne piše ništa.
Kao ni u drugim nemačkim izvorima.
http://znaci.net/00001/200_15.pdf

 

[veliki krang]

Nije ni bilo borbi, Keserović je dao ultimatum Nemcima da napuste grad, oni su to i učinili, najbliže titoslovenske snage u tom trenutku su bile nekih 200 kilometara daleko u istočnoj Hercegovini, Tito bio u rumunskoj Krajovi, a Kruševac je postao prvi od Nemaca oslobođeni grad na ovim prostorima, zaslugom četnika. Partizani u Kruševac ušli nikad.

 

[Mstislav]

Dao ultimatum Nemcima, a zbrisao ispred nasih i Rusa na nemackom motoru.

 

[veliki krang]

Dao ultimatum Nemcima, a zbrisao ispred nasih i Rusa na nemackom motoru.

Jedan od stranih oficira na ovoj slici je i sovjetski poručnik Patovkin, u društvu američkih i engleskih oficira, naravno i Keserovića. Sovjetske snage 14. oktobra nisu ni ušle u grad, tek sledećeg dana počinju da pristižu, i tek onda, a na prethodno kukanje Tita iz Krajove, počinju da hapse četnike. Dotle problema nije bilo. Dakle, ništa u vezi sa "tvojima", pošto su ustaše u tom momentu još klale po Jasenovcu, nisu ni bile blizu Kruševca.

 

[Лекизан]

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944. godine
Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih
Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.

Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.

(Zb.NOR, Tom 14, knjiga 4, str.; Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik-slučaj Draže Mihailovića (dokumenti Huverovog instituta), Beograd, 1990, str.395-406 (Prema iskazu svedoka Elsforda Kramera; Ravnogorska istorija, str.346)

 

[Лекизан]

U svom izveštaju pretpostavljenima Kramer opisuje situaciju neposredno uoči 14. oktobra 1944, navodeći:

- Učestvovao sam u nekoliko četničkih prepada na naciste. Lično sam video kako nožem ubijaju stražare. Gledao sam takođe likvidiranje dva nemačka vojnika koji su tom prilikom zarobljeni, a koji su bili optuženi za zločine protiv civilnog stanovništva.

 

[Лекизан]

ČINJENIČKI I HRONOLOŠKI IZVEŠTAJ
(sastavio poručnik Kramer, član Američke misije u Srbiji pod pukovnikom
Mekdauelom)

14. OKTOBAR
Šaljem poruku pukovniku Mekdauelu navodeći da polazim za tri dana i
da ću, u skladu sa njegovom naredbom, pokušati da prođem kroz partizanske i
nemačke linije.
Zatražio sam od pukovnika Keserovića tri snažna čoveka kao pratnju, a
on mi je odgovorio da nema šanse da uspem u tome. Rekao sam mu da mi je pukovnik
Mekdauel već četiri puta to naredio i da ću, ako ne odgovori na moju poruku
i naredi mi da ostanem ili čekam na bezbedan prolaz, krenuti čak i ako budem
morao da idem sam.
Malo kasnije, na veliko iznenađenje sreo sam ruskog oficira koji mi je
saopštio da su četnici vodili ruske jedinice do Jasike, odmah preko severne obale
Zapadne Morave, i da su se šunjali iza odbrambene linije nemačkih tenkova kod
Stalaća. Dao sam mu informacije koje sam imao, a on me zamolio da se sastanem
sa njegovim majorom. Upravo kada je trebalo da napustimo četnički Glavni štab,
došao je nemački komandant Kruševca major Knaj sa još jednim oficirom i prevodiocem.
Pukovnik Keserović mu je u mom prisustvu rekao da će četnici izvršiti
napad ukoliko ne naredi predaju svojih trupa. Major Knaj je pitao zašto ga četnici
nisu branili, a Keserović je odgovorio da mu je obećao samo da će se boriti
protiv partizana i komunista, ali ne i Rusa jer su oni saveznici.
Pukovnik Keserović je potom rekao majoru Knaju da se u četničkom
Glavnom štabu u tom momentu nalaze i američki i ruski oficir, i ja sam video kako
Knaju drhti brada.
Rus tada nije bio u sobi. Sklonio se iza kuće sa četničkim šeširom i kaputom
preko svoje uniforme. Keserović je kazao majoru da će mu dati pola sata da
se odluči. Nemački oficir je na to izašao iz sobe i ušao u svoj auto, rekavši da će
se boriti. Pukovnik Keserović je pomišljao da ga zarobi na licu mesta, što mu ne
bih dozvolio, jer sam Nemcima, kad god sam s njima razgovarao, u izgled stavljao
bezbedno zarobljeništvo. Otišao sam zatim iz četničkog Glavnog štaba sa
ruskim poručnikom i susreo ruskog majora, koji mi je saopštio da grad neće tući
artiljerijom ako ga četnici napadnu i osvoje, i da neće dozvoliti partizanima da
napadnu četnike sa leđa. Takođe je rekao da četnici mogu da uzmu nemačke zarobljenike,
ali da Beloruse želi za sebe i svoje snage, da postupe kako smatraju da
je potrebno. Posle toga prisutni četnički oficiri naredili su napad i zauzeli Kruševac,
pa smo pukovnik Keserović, ruski major i ja ušli u grad praćeni ruskim jedinicama.
Četnici su tako imali grad u svojim rukama pre ulaska Rusa.
Keserović i ruski major su narodu održali govore sa balkona i zatim se
rukovali sa mnom pred masom. Odmah potom, partizani su otpočeli napad na
četnike i ruski major je poslao jednog oficira da ih zaustavi.
Ubrzo zatim, stigao je ruski general i naredio da se svi četnici razoružaju.
Posle toga više nikad nisam video nekog četničkog oficira. To je urađeno na
gradskom trgu, s tim što je Nedićevim ljudima dozvoljeno da zadrže oružje, dok
sam ja stavljen pod naoružanu stražu sa uperenim bajonetima. Počeli su da me
razoružavaju, ali sam im rekao da će u slučaju da to učine od jednog savezničkog
oficira napraviti zarobljenika. Posle toga mi je dozvoljeno da zadržim oružje.
Ušao sam u restoran sa ruskim poručnikom pod čije staranje sam stavljen
i prišla su mi dva nemačka oficira, da bi me jedan od njih, konjički pukovnik, na
savršenom engleskom obavestio da je sa svojim pilotom (drugi oficir) poleteo iz
nemačke komande da ugovori kapitulaciju Kraljeva, Kruševca i Kragujevca i zamolio
me da uzmem njihova imena i obavestim im familije da su ih Rusi zarobili.
Takođe me je preklinjao da, ako je moguće, zamolim Ruse da njega i njegovog
pilota, mlađeg poručnika Hajnemana, predaju meni u zarobljeništvo, ali ja sam
mu rekao da je to nemoguće. On je tog jutra malim avionom usred bitke sleteo na
aerodrom i bio zarobljen, pre nego što je mogao da poleti.
Posle dvočasovnog čekanja u ovom restoranu, rekli su mi da general hoće
da razgovara sa mnom. On je očito bio general-major i kad sam odveden gore
u sobu, rekao mi je da jedan drugi general hoće da me vidi.
Pre nego što sam odveden u sobu gde je bio taj drugi general, bio sam
razoružan. U toj sobi su se osim pomenutog nalazila još tri oficira (dva potpukovnika
i jedan pukovnik).
Jedan potpukovnik je znao nekoliko reči engleskog i upitao me ko sam i
šta radim u Srbiji. Odgovorio sam mu da sam član Misije u Srbiji za evakuaciju
pilota i da sam tu i radi sakupljanja informacija o aktivnostima nemačkih trupa.
On je na to rekao generalu da Amerikanci izgleda hoće da pobede politikom, a ne
ratovanjem.
Bio je prilično grub u načinu obraćanja i brzo je sa drugim višim oficirima
izašao iz sobe. Poslednje što je rekao bilo je: „Ti nisi zarobljenik“. Ja sam,
međutim, i dalje bio pod naoružanom stražom. Kad sam izlazio iz sobe, zatražio
sam svoj pištolj, a oni su se pravili da me ne razumeju, dok mi se jedan ruski vojnik
sa bajonetom isprečio na putu do kreveta, gde sam mislio da mi se nalazi pištolj.
Uperio je bajonet u mene, ali sam ja produžio ignorišući ga, pa je očigledno
bio u nedoumici šta da radi; kada sam podigao madrac na krevetu, našao sam
svoj pištolj.
Odveden sam na ulicu, gde sam pod stražom čekao tri sata dok nije pao
mrak. Za to vreme sam video beloruske zarobljenike kako marširaju i skupljaju
se na gomilu, da bi kasnije odmarširali.
Ruski general-major, koji je bio najnervozniji i najmanijakalniji čovek
koga sam ikad video, išao je okolo izdajući svima naređenja. Pre nego što će se
smračiti, video sam potpukovnika koji me je ispitivao i on mi je naredio da sa
mojim naoružanim stražarom uđem u kola, da bi me odvezli da uzmem svoje
stvari. Čuo sam pucnje iz pravca u kojem su Belorusi bili odvedeni.
U međuvremenu, neko mi je ukrao kišni kaput i kožnu jaknu. Kad sam se
vratio u grad, tamo su bili transporter i dva američka civilna automobila marke
ford. Automobili su bili uzeti od četnika. Naređeno mi je da vozim jedan od fordova,
a sa mnom su u kola ušli potpukovnik i stražar sa automatskim puškama.
Dvojica nemačkih oficira su sa naoružanim stražarom ubačena u američki
transporter, dok su ruski general i nekoliko podoficira ušli u drugi ford.
Kada sam potpukovnika upitao kuda idemo, nije mi odgovorio. Krenuli
smo iz Kruševca u pravcu severoistoka i kada su se kola u nekoliko navrata pokvarila
na putu, vikali bi, vraćali se nazad i terali me da ih popravim. Konačno,
oba forda su se pokvarila, pa smo izašli u jednom selu gde sam video partizane u
civilnoj odeći ali sa crvenom zvezdom na kapama, kako sa oružjem patroliraju
okolo, pa sam pomislio: „Ovo je kraj, ako saznaju da sam ovde“, spreman da se
borim.
Produžili smo put, pa su me stavili da upravljam kolima koja je vukao
transporter. Stigli smo na obod Paraćina, gde me je ruski obaveštajni oficir ispitivao
do pola tri ujutro. Morao sam da mu ispričam isto što sam rekao oficirima u
Kruševcu, a razgovarali smo uz pomoć prevodioca. Insistirao je na pitanju gde su
Draža Mihailović i moj pretpostavljeni pukovnik, a kada sam mu rekao da ne
znam, nekoliko puta me nazvao lažovom. Takođe je želeo da zna gde je moja radio-
stanica. Kada sam mu odgovorio da je nemam, pobesneo je. Objasnio sam
mu šta se dogodilo tog jutra i kakva je bila situacija u Kruševcu.
Pitao me je gde sam i kada pohađao školu za špijunažu, na šta sam mu
odgovorio da nisam špijun, da sam uvek bio u uniformi i da nikad nisam bio u takvoj
školi. Rekao mi je da lažem i da je on išao u jednu takvu školu pod britanskom
upravom u Rusiji, te da zna imena svih koji su je završili, pa tako i moje.
Zatim me je upitao da li sam sreo ili znam nekog ruskog agenta, a kako je odgovor
naravno bio negativan, on je rekao: „To dokazuje koliko su naši ljudi pametni“.
Hteo je da zna kakve sam specijalne instrukcije imao, ali ja mu ništa nisam
otkrio.
Upitao me je šta Srbi misle o Rusima i ja sam mu rekao da je nemačka
propaganda u ljude usadila strah od ruskog terora, ali i da sam im ja objasnio da
su Rusi naši saveznici i da su veoma disciplinovani. Izgledalo je da ga je to zadovoljilo.
Posle ispitivanja poslao me je u jednu kolibu, u sobu gde su sedmorica
drugih Rusa spavala svuda okolo po podu, ali je zatražio da u njegovoj sobi ostavim
svoju tašnu i vreću za spavanje.

 

[Лекизан]

Keserovicev izvestaj Drazi

Vecina nemackih jedinica polagala je oruzje bez otpora, a izvestan deo je davao otpor i tom prilikom su poginula nasa 17 vojnika i 23 je ranjeno, medju kojima i kapetan prve klase Boza Bozovic. Nemacki gubici su bili znatno veci. U tom su stigli tenkovi i preostale nemacke snage pod njihovom zastitom otpocele su probijanje prema Kraljevu ali su na celom putu desetkovani od nasih snaga, tako da je vrlo mali deo uspeo da se izvuce i stigne do Kraljeva. Zaplenjeno je u Krusevcu 25 teskih minobacaca, 96 puskomitraljeza, osam teskih mitraljeza, oko 200 mitraljeza, 15 vagona municije, oko 1.200 pusaka i oko 200 vagona raznog materijala.

M. Samardzic, Draza...

 

[Лекизан]

O dogadjajima u samom gradu, u 9 casova ujutru, 14. oktobra, Kramer je pisao:

Odmah po povratku na svoj polozaj Keserovic je naredio napad na Krusevac. Grad smo posle kratkog vremena zauzeli, zarobili oko 1.500 neprijateljskih vojnika i zaplenili dosta ratnog materijala. Po ulasku u grad Keserovic je predao sve ratne zarobljenike ruskom komandantu.
_________

Pukovnik Keserovic i ruski major su odrzali govore narodu sa jednog balkona, dok su ruske trupe ulazile u grad. Na moje veliko cudjenje pukovnik Keserovic je uzviknuo ''ziveo kralj Petar!'' a ruski major je na kraju razgovora ponovio tu istu recenicu. Kako ja nisam poznavao jezik jedan prevodilac je preneo nekoliko mojih reci.

M. Pesic, Draza Mihailovic u izvestajima americkih i britanskih obavestajaca, 158.

 

[Лекизан]

Ослобођење Крушевца октобра 1944 и савезничке заставе на споменику Косовским јунацима у центру града.

 

[Лекизан]

 

[banebeograd]

У осталом они нису ни имали Немаца у Крушевцу 14. октобру 1944. године против којих су могли да се боре осим оног једног вода који је остао да сачека неку евентуалну залуталу комору која се повлачи али које није ни било. Што је најинтересантније у Крушевцу, у првој половини октобра никад није ни било 1000 Немаца. Тешко да је било и стотињак Немаца (укључујући фолксдојчере из 7 СС дивизије) и пар стотина страних добљовољаца (углавном бивших совјестких војника заробљених од Немаца) – све у свему маскимално 500 до 600 људи и повремено 3 до 5 тенка, без икаквог другог тежег наоружања. Осим вода фелджандармерије (тридесетак људи) који је једини и остао 14. окробра све остале немачке јединице које су боравиле у Крушевцу октобра месеца биле су без икакве веће борбене вредности. Чак и малобројни припадници 7. СС дивизије у Крушевцу су били позадинци. Није немогуће да се уз команданта позадине ове дивизије налазио и моторизовани извиђачки вод из извиђачког абтајлунга при дивизијском штабу али ни тих тридесетак елитних војника ништа битно не мењају у ствари. Дакле, почетком октобра у Крушевцу је могло да буде 30 или 60 стварно борбено способних немачких војника, исто толико Немаца позадинаца сумњиве борбене вредности и неколико стотина војника из помоћних јединица без икакве борбене вредности. А сви они су, по немачким документима, до поподневних сати 13. октобра напустили град, осим вода фелджандармерије.

eto nek je sve istina , sta nam to sve govori ????
govori da ni tako slabo zasticen krusevac tzv partizani nikad nisu uspeli da osvoje ,
sto bi proka rekao , pametnom dosta

 

[Nikita Kulganov]

-

eto nek je sve istina , sta nam to sve govori ????
govori da ni tako slabo zasticen krusevac tzv partizani nikad nisu uspeli da osvoje ,
sto bi proka rekao , pametnom dosta

Невероватно, али истинито. Четници напрасно прихватају "црвене Русе" за браћу и савезнике, и ако су, "домаће црвене" прогонили као ђаволе и уништавали као куга.

 

[banebeograd]

-

Невероватно, али истинито. Четници напрасно прихватају "црвене Русе" за браћу и савезнике, и ако су, "домаће црвене" прогонили као ђаволе и уништавали као куга.

svako ko i malo poznaje istoriju nije mu to nista cudno.
rusi su bili antihitlerovska koalicija kao sto su to bili ameri, englezi, francuzi.
domaci izdajnici u obliku tzv komunista su bili za regularnu vojsku jedine priznate drzave tj kraljevine jugoslavije isto ono sto i usrase, dakle domaci teroristi , neprijatelji naroda i rusitelji poredka , zbog cega su i zakonom izopsteni iz drustva i samim tim regularna vojska je imala pravo i obavezu da se protiv istih bori svim nacinama .

 

[vučji čopor]

-

Невероватно, али истинито. Четници напрасно прихватају "црвене Русе" за браћу и савезнике, и ако су, "домаће црвене" прогонили као ђаволе и уништавали као куга.

То је само теби невероватно Никита. То је доследно понашање прве гериле у Европи коју предводи непредани део војске Краљевине Југославије
(ЈВуО ) и на челу јој је ђенерал те војске.

 

[Nikita Kulganov]

То је само теби невероватно Никита. То је доследно понашање прве гериле у Европи коју предводи непредани део војске Краљевине Југославије
(ЈВуО ) и на челу јој је ђенерал те војске.

Cetnici se bore protiv titovih komunista, a onda hoce da budu saveznici sa staljinovim komunistima...i to je dosledno ponasanje ….

 

[Nikita Kulganov]

svako ko i malo poznaje istoriju nije mu to nista cudno.
rusi su bili antihitlerovska koalicija kao sto su to bili ameri, englezi, francuzi.
domaci izdajnici u obliku tzv komunista su bili za regularnu vojsku jedine priznate drzave tj kraljevine jugoslavije isto ono sto i usrase, dakle domaci teroristi , neprijatelji naroda i rusitelji poredka , zbog cega su i zakonom izopsteni iz drustva i samim tim regularna vojska je imala pravo i obavezu da se protiv istih bori svim nacinama .

Za Drazu je veci bauk bio komunizam nego nacizam i ustastvo zajedno … i onda hoce da staljinom

 

[vučji čopor]

Za Drazu je veci bauk bio komunizam nego nacizam i ustastvo zajedno … i onda hoce da staljinom

A ко ти каже да хоће са Стаљином ?
У том грму лежи срж твога незнања и неразумевања. Црвена Армија је де Савезничких оружаних снага и тако се према њој и односи. То нема никакве везе са идеологијом.
Историја нам је показала да је комизам по својим последицама и трајању већи и опсанији непријатељ од нацизма који је за неколико страшних година светског рата поражен.

 

[Лекизан]

Za Drazu je veci bauk bio komunizam nego nacizam i ustastvo zajedno … i onda hoce da staljinom

Па и за савезнике такође.

 

[banebeograd]

Cetnici se bore protiv titovih komunista, a onda hoce da budu saveznici sa staljinovim komunistima...i to je dosledno ponasanje ….

ne da hoce da budu saveznici , nego oni i jesu saveznici u antihitlerovoj koaliciji
a tzv komunisti su u kraljevini isto sto i usrase , dakle retrogradno , teroristicko, agresivno , protivpravno, antidrzavno udruzenje i paravojna formacija i kao takvi su legitimna meta regularne vojne formacije kraljevine jugoslavije.

 

[banebeograd]

Za Drazu je veci bauk bio komunizam nego nacizam i ustastvo zajedno … i onda hoce da staljinom

nema tu veceg protivnika, svi su oni isti i niko nije pravio nikakvu razliku medju njima .
od pocetka rata su postojali tzv komunisti koji su u rat usli kao saveznici nemaca, znaci po automatizmu neprijatelji i isto tako tj istovremeno su postali neprijatelji i usrase ,
dakle postojali su tako da kazem domaci neprijatelji i okupatori .
i draza nikad nije ni hteo sa staljinom kao sto nije hteo ni sa kum ruzveltom ili cercilom, on je bio samo za svoj narod i svoju drzavu,
svi drugi su saveznike imali u ostalima , jedino se draza oslanjao samo na svoj srpski narod .
zato je danas on jedino i ostao u secanju i u postovanju od srpskog naroda i srpske crkve, svi drugi vise ne postoje.

 

[Nikita Kulganov]

A ко ти каже да хоће са Стаљином ?
У том грму лежи срж твога незнања и неразумевања. Црвена Армија је де Савезничких оружаних снага и тако се према њој и односи. То нема никакве везе са идеологијом.
Историја нам је показала да је комизам по својим последицама и трајању већи и опсанији непријатељ од нацизма који је за неколико страшних година светског рата поражен.

Znaci titovu komunisti su djavo, a staljinovi komunisti su nesto sasvim drugo tj saveznicke oruzane snage...

 

[Nikita Kulganov]

Па и за савезнике такође.

Saveznici su bili sa Staljinom protiv Hitlera, a ne obrnuto.

 

[Nikita Kulganov]

ne da hoce da budu saveznici , nego oni i jesu saveznici u antihitlerovoj koaliciji
a tzv komunisti su u kraljevini isto sto i usrase , dakle retrogradno , teroristicko, agresivno , protivpravno, antidrzavno udruzenje i paravojna formacija i kao takvi su legitimna meta regularne vojne formacije kraljevine jugoslavije.

Sto crvena armija onda nije branila cetnicke kada su ',saveznici'' ?

 

[Лекизан]

Saveznici su bili sa Staljinom protiv Hitlera, a ne obrnuto.

И за савезнике је велико зло био комунизам и то још пре почетка рата па су у рату сарађивали против нацизма, прати радњу фабуле.