Kogod živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li u to?
Da je prethodno tumačenje Hristovih reči ispravno, potvrđuje i sledeće mesto Svetog pisma: „23Isus joj reče, Tvoj brat će ponovo ustati. 24Marta mu reče, Znam da će ponovo ustati pri vaskrsenju poslednjeg dana. 25Isus joj reče, Ja sam vaskrsenje, i život: onaj koji veruje u mene, ako i umre, živeće. 26I kogod živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li u to?“ (Jn. 11:23-26)* Poslednja dva stiha, 25. i 26., sadrže dva iskaza:
1. da će oni koji umru a verovali su u Isusa, živeti; to jest da će biti vaskrsnuti iz mrtvih;
2. da oni koji veruju u Isusa neće nikad umreti.
Ta dva iskaza, ako se odnose na istu stvar, otvoreno protivreče jedan drugome. Jer, prvi dopušta da će oni koji veruju u Isusa umreti, a drugi to ne dopušta. Ta protivrečnost dokazuje da Isus u oba stiha ne govori o jednoj istoj stvari nego o dve različite. U suprotnom ispalo bi da Isus protivreči sam sebi i da govori besmislice. Koje su to dve stvari? Saglasno onome što smo ranije već pokazali, to su „spoljašnji čovek“ tj. telo čovekovo i „unutrašnji čovek“ tj. duh čovekov (2Kor.4:16).
* Naš prevod na srpski prema Bibliji Kralja Džejmsa (KJV). Ovde je važno istaći da se umesto podvučene reči „nikad“ u srpskim prevodima Vuka Karadžića i Emilijana Čarnića, nalaze reči „va vijek“ i „doveka“ što može značiti i „zauvek“ to jest da neće beskonačno biti mrtav, nego da će doći dan njegovog vaskrsenja, a može značiti i „nikad“ to jest da nikad neće biti mrtav. U svim autoritetnim prevodima na engleski jezik, uključujući i prevod sa aramejskog, stoji reč „nikad“, zbog čega držimo da je to pravilan prevod, a ne izrazi „va vijek“ i „doveka“ koji su dvosmisleni i neprecizni. Jer ako se npr. „va vijek“ protumači u smislu „zauvek“ onda ispada da Isus u 26. stihu ponavlja istu misao izrečenu u 25. stihu – da oni koji veruju u njega i umru neće biti „zauvek“ mrtvi nego da će doći dan njihovog vaskrsenja.
Stoga, 25. stih govori o tome da će oni koji umru spoljašnjim čovekom (telom), a verovali su u Isusa, živeti; odnosno da će njihov spoljašnji (telesni) čovek biti vaskrsnut poslednjeg dana.
A 26. stih o tome da unutrašnji čovek (duh) onih koji veruju u Isusa neće nikad umreti; odnosno da neće nikada videti duhovnu smrt, nego da će uvek biti duhovno živ. Duhovni život jeste viđenje Boga (1Kor. 13:12), radost i mir u Duhu Svetome (Rim. 14:17), dakle slavljenje Boga, a ne nesvesna nirvana u kojoj se Bog niti vidi niti čuje. Dakle, Isus jasno kaže da duh onih koji veruju u njega neće nikada prestati da slavi Boga, što znači – ni posle telesne smrti, dok hrišćanski epikurejci-budisti protivreče Isusu i uče da duh onih koji veruju u Isusa prestaje da ga slavi posle telesne smrti i upada ili u nebiće ili u stanje nesvesne nirvane u kome, navodno, prebiva sve do vaskrsenja.
Isus pita, ne samo Martu nego i sve potonje generacije njegovih učenika koji čitaju ove reči: „26I kogod živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li u to?“ Avaj!, hrišćanski epikurejci-budisti čitaju ove reči ali ne veruju u to.
Da je prethodno tumačenje Hristovih reči ispravno, potvrđuje i sledeće mesto Svetog pisma: „23Isus joj reče, Tvoj brat će ponovo ustati. 24Marta mu reče, Znam da će ponovo ustati pri vaskrsenju poslednjeg dana. 25Isus joj reče, Ja sam vaskrsenje, i život: onaj koji veruje u mene, ako i umre, živeće. 26I kogod živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li u to?“ (Jn. 11:23-26)* Poslednja dva stiha, 25. i 26., sadrže dva iskaza:
1. da će oni koji umru a verovali su u Isusa, živeti; to jest da će biti vaskrsnuti iz mrtvih;
2. da oni koji veruju u Isusa neće nikad umreti.
Ta dva iskaza, ako se odnose na istu stvar, otvoreno protivreče jedan drugome. Jer, prvi dopušta da će oni koji veruju u Isusa umreti, a drugi to ne dopušta. Ta protivrečnost dokazuje da Isus u oba stiha ne govori o jednoj istoj stvari nego o dve različite. U suprotnom ispalo bi da Isus protivreči sam sebi i da govori besmislice. Koje su to dve stvari? Saglasno onome što smo ranije već pokazali, to su „spoljašnji čovek“ tj. telo čovekovo i „unutrašnji čovek“ tj. duh čovekov (2Kor.4:16).
* Naš prevod na srpski prema Bibliji Kralja Džejmsa (KJV). Ovde je važno istaći da se umesto podvučene reči „nikad“ u srpskim prevodima Vuka Karadžića i Emilijana Čarnića, nalaze reči „va vijek“ i „doveka“ što može značiti i „zauvek“ to jest da neće beskonačno biti mrtav, nego da će doći dan njegovog vaskrsenja, a može značiti i „nikad“ to jest da nikad neće biti mrtav. U svim autoritetnim prevodima na engleski jezik, uključujući i prevod sa aramejskog, stoji reč „nikad“, zbog čega držimo da je to pravilan prevod, a ne izrazi „va vijek“ i „doveka“ koji su dvosmisleni i neprecizni. Jer ako se npr. „va vijek“ protumači u smislu „zauvek“ onda ispada da Isus u 26. stihu ponavlja istu misao izrečenu u 25. stihu – da oni koji veruju u njega i umru neće biti „zauvek“ mrtvi nego da će doći dan njihovog vaskrsenja.
Stoga, 25. stih govori o tome da će oni koji umru spoljašnjim čovekom (telom), a verovali su u Isusa, živeti; odnosno da će njihov spoljašnji (telesni) čovek biti vaskrsnut poslednjeg dana.
A 26. stih o tome da unutrašnji čovek (duh) onih koji veruju u Isusa neće nikad umreti; odnosno da neće nikada videti duhovnu smrt, nego da će uvek biti duhovno živ. Duhovni život jeste viđenje Boga (1Kor. 13:12), radost i mir u Duhu Svetome (Rim. 14:17), dakle slavljenje Boga, a ne nesvesna nirvana u kojoj se Bog niti vidi niti čuje. Dakle, Isus jasno kaže da duh onih koji veruju u njega neće nikada prestati da slavi Boga, što znači – ni posle telesne smrti, dok hrišćanski epikurejci-budisti protivreče Isusu i uče da duh onih koji veruju u Isusa prestaje da ga slavi posle telesne smrti i upada ili u nebiće ili u stanje nesvesne nirvane u kome, navodno, prebiva sve do vaskrsenja.
Isus pita, ne samo Martu nego i sve potonje generacije njegovih učenika koji čitaju ove reči: „26I kogod živi i veruje u mene neće nikad umreti. Veruješ li u to?“ Avaj!, hrišćanski epikurejci-budisti čitaju ove reči ali ne veruju u to.
