Sta se desava kad pustite srce da govori?

Svrati ponekad,
Na obalama mutnog jezerceta ispisane su sve moje priče.
Možda pronađeš nešto ,poznato i daleko,za šta si mislio da si ga davno izgubio.
Dođi da vidiš moj svet,jednom,kad sve utihne i ostanu samo uspomene.Prati put kroz visoku travu ,ali ne skreći ,jer ostali su tragovi koji se ne smeju dotaći .
Grimizna zavesa te ne može sačuvati od ludila ,ona samo skriva ono šta nije za tebe.
Svrati ponekad ,
Čekaću te u šumu talasa ,tom divnom zvuku što donosi mir.
.....tu sam se skrivala kad nisam imala kuda,i pisala sve one priče.
Pronaći ćeš nešto i sebe u njima...
Izlozba-labud-crno-bela.jpg



S
 
Prebegla iz prošlih života sakrila sam se ćuteći,na granici disanja.
Osećam kamenje zazidano oko sebe i u sebi samoj. Grebe me i boli i bojim se grehova i sećanja.I kazne se bojim.
Ne umem da živim ,ne umem da odem -dočekaće me kao žrtvu na novom rođenju.U snovima mi pričaju...jednom ću im doći.
A nesanica je privid mog zaborava.
slika-111z.jpg
 
Na trenutke,činilo joj se poznato.. Ako bi smakla maglu nagomilanu u očima ,setila bi se ..Tako malo joj je bilo potrebno da shvati ali uvek joj je izmicalo.Otimalo se i klizilo niz staze u pustare.
Vetar joj je opominjući donosio teskobu.Umorno je hodala prateći zamišljeni put .Razmazani trag,tek malo svetliji od sivila koji je pritiskao sa svih strana.Još malo -tešila se,znajući da je to sebi šapnula pre mnogo vremena.I pre toga .Kao eho joj se vraćala misao ,da bi zvučala još besmislenije.
Najteže su joj padale senke,koje to nisu bile.Oblici su se odbijali ,osenčeni nejasnim linijama ,koje su krećući se menjale dimenzije .Nepripadajuće ,kao da su dolutale
images (1).jpg
iz druge svesti ,možda sećanja .Uokvirene iluzije su je pekle svojom poznatošću.Da li je to bila utopija koju je tražila ?Ili zaboravljeno mesto s kog je prognana ?Nije znala.
Beznadno ,sa dubokom čežnjom u sebi,čula je zvona iz daljina (iz neke druge priče ).Prisnost tog zvuka slomilo je njeno mrtvilo.
Iako ni tada nije umela da se seti ,pomislila je na mirnu jezersku vodu i zaplakala.
 
Mnogobrojne smrti su bile rođenja ,ponavljana od samog početka.Ožiljci ,slova ispisana zaboravljenim sećanjima.Krv dovoljno stara ,otežala i bremenita .
Odlazaći su pronalazili nešto utehe ,u prelascima.
Potrage u opustelim svetovima kojim su nekada hodali slični.Dozivanja. Odgovori na stare mozgalice ,prokrvljene dubokim pripadanjem.
Pod crvenom zavesom krije se sve izgubljeno ..
.......
Tamo se ide sopstvenim ludilom.I s tišinom.
2v9oh210.jpg
 
Zelena milja:
Mnogobrojne smrti su bile rođenja ,ponavljana od samog početka.Ožiljci ,slova ispisana zaboravljenim sećanjima.Krv dovoljno stara ,otežala i bremenita .
Odlazaći su pronalazili nešto utehe ,u prelascima.
Potrage u opustelim svetovima kojim su nekada hodali slični.Dozivanja. Odgovori na stare mozgalice ,prokrvljene dubokim pripadanjem.
Pod crvenom zavesom krije se sve izgubljeno ..
.......
Tamo se ide sopstvenim ludilom.I s tišinom.Pogledajte prilog 1377859
Kliknite za proširenje...
Rebecca, breathe me the old song,
It makes me feel right in a world so wrong.
Rebecca, breathe me the old land,
With pentecost cakes in our hand.
Rebecca, help me to your star,
It shines right away, where ever you are.
Rebecca, let your mind no more,
Run over stars shaking your door.
Rebecca, back in our school days,
We would play at separate yards,
And then deep in the same haze,
We met up with faceless guards.
Hum hum hum hum hum hum
Rebecca Rebecca .
Rebecca, breathe me the old song,
It makes me feel right in a world so wrong,
Rebecca, breathe me the new land,
Where you now sleep out of hand...
Rebecca, back in our school days,
We would play at separate yards,
And then deep in the same haze,
We met up with faceless guards
Hum hum hum hum hum hum
Rebecca Rebecca
 
Zelena milja:
Vrati mi moje uspavane misli ,
Čujem davna dozivanja
I strah me boli.
Vrati mi ono šta sam ti dala .
Nedostajem sebi bez tebe u svemu ,
Rasutog na tako maglen način.
Vrati mi vreme bez nemira.
Samoću mi ne diraj.
.........
Previše je poznatog ...
Od toga se stranputice rasipaju
I svaka nosi tvoje ime.

S
Pogledajte prilog 1399923
Kliknite za proširenje...
 
Zelena milja:
Volela bih kada bih mogla ..
Da sedim kraj nekoga ,kog više nikada neću videti ,pričati mu i pričati ..o svim tugama zakopanim duboko,o stvarima koje ne želim da znam(iako ih znam),o smislu i besmislu..o ljubavi za kojom tragam vekovima..
O neisplakanim bolovima i neožaljenim čekanjima..
Da,verovatno postoji taj neko,stranac ,slučajni prolaznik zalutao u moj svet.
Kliknite za proširenje...

Zelena milja:
Pogledajte prilog 1403565
Kliknite za proširenje...
251656-20100427.gif

Who will light your pathThrough the night?When you travel the marshesToward which lightWill you turn your eyes?When you hang in the void,To whom will you call?When you have no pillow,Where will youLay your head?Who will lightYour pathThrough the night,Toward what lightWill you turn?The night is full of sounds,But can you recognizeThe right one?The night is full of lights,But which lightIs the light of your eyes?And who casts the hookFor night watersInto your mouth?Who follows you closeAs you goAlong your way?Which teeth, white and rabidFrom loneliness and hungerSink into your flesh?Who will cut the ties?Oh, what a sharpInvisible knifeWho will wait for youAt the crossroads?At midnightToward what lightWill you turn?
244999353-567541747821987-3540455068070957860-n-1.jpg
 
Poslednja izmena:
Kome si se utihnuo među jastuke...
U malom razmimoilaženju, dovoljnom za uspomene, polegnute pod prašinom.
Ne moje uspomene...
Moje su neke druge, nejasnije, prastare.
Čujem li samo ja škripu i jauke,
Pokopane vremenom?
Pred jutro gotovo da mogu zaplakati.
Čini mi se.
Možda samo želim da zaboravim.
Sebe, tebe...
Kome si se utihnuo među jastuke...
.............
U "zakrivljenosti vremena"....
 
Šta se dešava ....
Strahovi nam šapuću, izazvani buđenjem.
Želje s prekorom postaju rugla.
Reči nam se smeju, tajne nam kidaju
Izgažene i mrtve.
Naše je srce tamnica. Zazidana.
Sve tragedije i borbe vode se unutar zidova
Ponosa i nedovoljnosti.
Pustiti srce na slobodu....?
Ludostima i umiranjima,
Na svaku ravnodušnost
Života pred izdisajem?
...............
Radije ću ga sama zatrti.
 
Ne volim leto. Boli me.
Ali...ovo je bilo čudnovato i svetlo, obojeno sivom i zlatnom, mirisalo je na prošlost i stare fotografije.
Pamtiću ga po pticama, žutim lokvanjima i ranama koje ne srastaju.
Tolika tuga i radost su nespojivi. Ali su mi se ipak desili.
Na povratku sam znala da, duboko u sebi, nosim aveti koji će me doveka pratiti.

20240805_121731.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Šta je bolje- voleti ili biti voljen?
Odgovora
13
Pregleda
472
blablablahh
blablablahh
Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
194
safon
S
Džudi S
Ljubav prema nekom ko nas nikada nije voleo — da li je to stvarno ljubav?
2
Odgovora
29
Pregleda
967
bas kao
B

Back
Top