Šta sam danas shvatio ?

Smisao života dece je igra.
Prema tome, ako si dete ( do puberteta ),
onda ok.

Smisao života omladine je ljubav i produženje vrste.

Smisao života zrelih ljudi je rad i sticanje.

Ma ja i jesam dete!
Ne, ja sam pravo čudo od deteta.

Ako je smisao života zrelih ljudi rad i sticanje, ne želim
nikad da odrastem.
Rad nekako i može da prođe, ali nije dovoljan "sam po sebi":D
Ali sticanje?!
Fuj!
 
...
Smisao života zrelih ljudi je rad i sticanje.

...
Ako je smisao života zrelih ljudi rad i sticanje, ne želim
nikad da odrastem.
Rad nekako i može da prođe, ali nije dovoljan "sam po sebi":D
Ali sticanje?!
Fuj!

Ne fujći,
ne znaš kakvo iskustvo stoji iza nečijih reči.

Zar ti onako izrečena definicija zvuči kao trenutno nadahnuće ?
Ne, ne draga moja,
godinama sam je dorađivao !

Prvo sam osamdesetih govorio
da je smisao života zrelih ljudi rad,
ali sam onda doživeo iskustvo Miloševićeve države.
Tada je gomila ljudi radila, a plate nije bilo !

Rad bez rezultata ( makar udarničke značke ) je potpuno besmislen, shvatih ..
 
Samo deca znaju smisao.
Prestaju da znaju kada odrastu.
Tada im kazu da je to sto su znali naivno, decje i bezveze.
Odrastanje je danas odbacivanje decjih ideja. To odbacivanje se proslavlja kravatom, maturom, diplomom, pijanstvom... A trebalo je da odrastanje ne bude odbacivanje nego prihvatanje. Izgubili smo se u prevodu.
Ali kada se odreknes deteta u sebi nisi odrastao nego star.
Zato verujem da treba slusati decu.
Samo deca znaju smisao.
Oni srecni uspevaju da pronadju dete u sebi, i ako posveceno i pazljivo slusaju pronaci ce taj zrak.
Oni koji ne pronadju dete u sebi, treba da se druze sa decom.
Da dozvole sebi da budu decje bezbrizni, iskreno bezbrizni i do srzi posveceni igri, jednom i jedinom sadasnjem trenutku, da zaborave na planove za buducnost i odloze tegove koje iz proslosti vuku.
Svako treba da pokusa da bude dete, neodgovorno iskreno i srecno, makar nekoliko minuta dnevno. U toj bezbriznosti je ceo odgovor.
Odgovor je toliko jednostavan i ocigledan da ga smatramo nemogucim.
Samo deca nemaju problem da prihvataju ozbiljne i da odbacuju jednostavne odgovore. Za decu ne postoje suvise jednostavni odgovori.
Samo deca znaju smisao.
 
Poslednja izmena:
996802_210762905743846_1348097177_n.jpg
 
Danas sam shvatio da smo svi dobili po parče sreće,
a niko celu.

One koji su više razočarani onim što nemaju,
nego oduševljeni onim što imaju
nazivamo
gubitnici,
nesrećnici,
luzeri,
pesimisti,
paćenici ..

One koji su nesvesni onoga što nemaju,
a uživaju u onom parčetu sreće koji su dobili
nazivamo
srećnici,
pobednici,
optimisti ..

Ja ću na ovoj temi da pratim svoj spoznajni razvoj ( jel' se to tako zove ? )
Izvol'te, pridružite mi se :hvala:

tako je
svi dobijemo parce srece i parce nesrece
samo su parcici ihahhaha razlicite velicine
pa je onome kome se zalomilo poveliko parce srece lako da onog koji ima isto toliko parce, ali nesrece, naziva gubitnikom i pesimistom
i obrnuto
kad bi svima bilo 50%:50%, zivot bi bio jako jednostavan
 

Back
Top