zaba.zaba
Zainteresovan član
- Poruka
- 366
naravno da mi se desava - ja se tako osecam vec godinu dana, sa malim prekidima
znala bih ja sta da radim, ali na zalost moram da idem na posao, i nikako sebi ne mogu da priustim iole kontinuiranu terapiju... filmici su dobri za blazi oblik ovog stanja, zatim su tu lake droge (ovo je zakonom zabranjeno), alkohol, i fizicka aktivnost - ako zivis u gradu, uhvatis autobus do najudaljenije tacke, a moze i van grada (a udobno se obuces, poneses vodu i sendvic) i onda se satima vracas kuci peske, i sve vreme razmisljas i zamisljas kako j.ebes majku svemu i svima koji te nerviraju... i vec posle sat, dva ta negativa dosadi, ostavis je za sobom, i pocnes da mastas o nekim lepim stvarima
a evo kakva terapija mi je potrebna: da odem na vrh planine u neku kolibu - ali da ima struje - sa zalihama viskija, hasisa i sabranim delima e.a. poa, dorsa i dzimija hendriksa, i da onda na smenu duvam i citam, pijem i igram, i mamurna bauljam po sumi. e, posle godinu dana ovakve terapije - dobro, verovatno ne bih citala samo poa, naslo bi se tu jos par autora - bih bila spremna da se umijem, obrijem, i vratim u civilizaciju.
ovako, samo umesto redforda - ja.
E to mi treba definitivno, divljina
