Sta radite kad vas ljudi razocaraju?

Дистанцирам се. Не кажем разлог, само се повучем. Не прекидам демонстративно, више гледам да се извучем тихо. Ако сам заиста, дубоко повређена немам воље за објашњења и изговоре. Али ми је и испод части да наводим разлоге. Понос ми је јачи од тога. Или гордост, сујета ако ћемо о мојим манама.
Ако је нешто мање озбиљно али опет довољно да ме дотакне, преобликујем однос. Прилагодим свој став и понашање према особи каква сам схватила да јесте након тог поступка. Не можемо никога мењати, немамо ни право.

Оштра сам на неке појаве, умем да будем строга када коментаришем ситуације, можда некога и повредим својим виђењем шире слике и дешавања.
Али сам у личним односима 1-1 прилично сталожена, не узвраћам вређање, не браним се нападом.
Мислим да се овде још како види какви смо.
 
У последње време људи ме не могу разочарати.
Схватио сам да су, углавном , кварљива роба, те стога ништа не очекујем...
ни добро, ни лоше...
Прихватам све онако како јесте...
А раније сам баш много патио, и то док нисам разумео да је то бесмислено.
Није се родио ко је целом свету угодио.
Престао сам да покушавам, и од тада ми је много боље.
 
Poslednja izmena:
У последње време људи ме не могу разочарати.
Схватио сам да су, углавном , кварљива роба, те стога ништа не очекујем...
ни добро, ни лоше...
Прихватам све онако како јесте...
А раније сам баш много патио, и то док нисам разумео да је то бесмислено.
Није се родио ко је целом свету угодио.
Преостао сам да покушавам, и од тада ми је много боље.
Isto,...može me samo još po neko i prijatno iznenaditi!
 
poverenje..
izdaja..
sta radite kad vas ljudi razocaraju?
predjete preko?
izbriste ih iz zivota?
dajete drugu sansu?
a kad se ponovi posle druge sanse?
Razočaranje je za omladinu.
Za nas, zrele ljude, takoreći matore, razočaranje je nepotrebno i suviše skupo osećanje.
Odavno sam naučila da od ljudi ne treba mnogo da očekujem, pa se stoga mogu samo prijatno iznenaditi, nikako se ne mogu razočarati.

Razočaram se jedino u sebe i to sve češće i bolnije.
Kad se to dogodi, obično radim da ne mislim, čitam da ne mislim, uposlim mozak da ne mislim o tome kako nešto nisam uspela u čemu sam ranije bila dobra.
Na kraju krajeva, kad sebe razočaram, dođem na forum i kuckam neke nebuloze.:D
 
Poslednja izmena:
У последње време људи ме не могу разочарати.
Схватио сам да су, углавном , кварљива роба, те стога ништа не очекујем...
ни добро, ни лоше...
Прихватам све онако како јесте...
А раније сам баш много патио, и то док нисам разумео да је то бесмислено.
Није се родио ко је целом свету угодио.
Престао сам да покушавам, и од тада ми је много боље.

Isto ovako.
 
poverenje..
izdaja..
sta radite kad vas ljudi razocaraju?
predjete preko?
izbriste ih iz zivota?
dajete drugu sansu?
a kad se ponovi posle druge sanse?
Ako govorimo o ljudima en general, retko se desava da me razocaraju, jer su moja shvatanja siroka, sve razumem, sve mi je jasno, iako ne odobravam,... ali se ipak desava. I tada sam ljuta na sebe jer sam nekog ispostovala, a zasluzio je samo prezir. I to mu/joj i ostaje. Jer treba bas da budes necovek da se meni zameris.

E sad, za bliske ljude je druga prica... tu ulazi faktor izdaje. To se ne prasta. Nikoga ne mrzim, to je tracenje vremena i energije, ali oprostaja nema. Tacka.
Skorpijica, jbg... lojalna do groba, jer verujem u tebe... ako izdas moje poverenje, ru je kraj. Zauvek. I boli. Ali druge sanse nema. Makar ja umrla.
 
Možda je malo banalan primer ali najveće razočarenje sam doživela u srednjoj školi kad je jedna drugarica rekla za mene da misli da sam ja uzela jedan papir (konkretno milimetarsku hartiju) od druge i stavila to sebi u torbu. Mislim otkud joj ideja da bi tako nešto uradila, prvo što sam uvek to nosila od kuće a i da nisam sigurno ne bi uzela nekom pa da on nema. Eto to me onako baš pogodilo a ona verovatno nije shvatila težinu svoje tvrdnje.
 

Back
Top