skoro mi se desilo nesto..pa najblaze receno cudno.
Dugogodisnja drugarica-od 95te se druzimo, je trazila posao..radile smo nekad zajedno, pre mnogo godina, pa jre ta firma propala, i ona nikad vise nije pocela negde normalno da radi..ali ume da napravi pare, nesto svasta..nebtno, bila je gdinama po nemackama tamo to dadiljanje baba i deda, i kad joj je to dosadilo prica mi kako ce poceti da radi u pekaru,ili da je radila u pekari, nesto tako
a mi taman tad trazili administrativnog radnika, i ja joj kazem aj dodji kod nas..i super pocena ona da radi, no traljavo to krene..15 god nije bila za kompom, ne zna mail da otvoi, ne zna exel, vord, tako osnovne stvari.i ja kao ok, znam da je pametna, polako..posle par meseci ja dobijem ponudu za drugi posao i odem, a ona ostane..
i sad pre par meseci zovu me iz te firme, kazu dala otkaz..sto sta je bilo, naljutila se-nisu bili zadovoljni njenim radom, nesto su joj prigovorili. ja je zovem, ona se ne javlja..hm, posaljem cestitku za uskrs, ona ne odgovara.
ostavim zenu na miru, ukapiram da je ocito i na mene ljuta iz nekog razloga...
jesam li bila razocarana? pa jesam jbg. ali odavno me postupci drugih ljudi ne potresaju preterano, pa sam i ovo na nogama prelezala.
u sustini, svi smo mi svakakvi..samo je pitanje koliko idealizujemo i sebe i druge.
s godinama manje burno reagujemo, ali dok god covek sebi daje slobodu da se vezuje za druge ljude, da za njih nesto oseca-boli. ali to je valjda znak da si jos ziv.
kad oguglas na sve, tu je i smrt negde.
