Од марта нисам ушао у превоз... Тада сам мислио да нећу до септембра. Сада је очигледно да ће то бити цела година без превоза, само пешке или аутом.
Срећа па сам у центру па ми је све дохватљиво на "пешкеметар"
А за веће куповине аутом, шта друго.
Мислим да сам за ових неколико месеци пешке прешао више него за претходне три године. Почео сам да размишљам о следећим патикама (и летњим и зимским).
Пос'о... два посла замишљена тако да се седи за компом и ради. Канцеларија није ни у опису радног места
Што наравно не значи да радим у пиџами
Мени је сасвим одговарало док је било ванредно стање - не морам сваки час овде онде да идем, него могу да радим.
Е сад, од та два моја посла један је обичан, радиш па урадиш, заиста није оптерећење. А ово друго нешто ја радим/правим... Обично не престајем са радом пре 11 увече.
И налазим да ми је то толико занимљиво да ми нека посебна забава није ни потребна.
Досада је за мене непознат појам.
Дешава се да пустим на јутубу нешто од историје или слично, оригинал на енглеском, без превода, титлова и слично. Задовољан сам што добро разумем (не баш сваку реч, али није ни важно).
"Виђам" људе преко нета, да ли баш на компу или преко моба, свеједно.
