Шта пише у писму западних политичара ЕУ, САД и Великој Британији у којем упозоравају на понашање Вучића?

[комшија]

Šta piše u pismu zapadnih političara EU, SAD i Velikoj Britaniji u kojem upozoravaju na ponašanje Vučića?​

Danas online danas 08:50

Nemački Tagesšpigel objavio je tekst pod naslovom „Rizici dalje eskalacije“: Strani političari u pismima EU i SAD traže veću distancu od Srbije“, u kojem citira pismo više stranih političara upućeno EU, SAD i Velikoj Britaniji.

Kako se navodi, Tagesšpigel je imao uvid u pismo i piše da su vodeći strani političari iz raznih zapadnih zemalja pozvali EU, SAD i Veliku Britaniju da se kritičnije odnose prema predsedniku Srbije te da u eskalirajućem sukobu između Srbije i Kosova vide previše popustljivosti u stavu prema Beogradu.

„Pokušaji Srbije da poremeti demokratske izbore na Kosovu moraju se javno osuditi kao strano mešanje i moraju se preduzeti konkretne mere kako bi Srbija bila odgovorna ako nastavi da podriva slobodne i poštene izbore“, navodi se u pismu spoljnopolitičkog službenika EU šefu spoljne politije EU Žozepu Borelju, državnom sekretaru SAD Entoni Blinkenu i ministru spoljnih poslova VB Džejmsu Kleverliju, prenosi Tagesšigel.

Kako se dodaje, pismo su, između ostalih, potpisali i predsednici spoljnopolitičkih odbora Bundestaga Majkl Rot (SPD) i američkog Senata Bob Menendez. Među autorima su i predsednici komiteta za spoljne poslove britanskog Donjeg doma i parlamenata Češke, Ukrajine, Irske, Estonije, Letonije i Litvanije.

„Trenutni pristup ne funkcioniše“, pišu Rot, Menendez i njihove kolege.

„Tražimo da međunarodna zajednica uči iz naše prošlosti i osigura da ne vodimo politiku usredsređenu na Beograd na Balkanu“, navodi se u pismu.

https://twitter.com/MiRo_SPD/status/1688102261531025408

Oni takođe pozivaju na to, da se „razmotri politika diplomatije odvraćanja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije na severu Kosova“. Ne treba grditi one koji se zalažu za vladavinu prava i demokratiju.

Nedavna otkrića skladišta oružja na severu Kosova i izveštaji o tekućem švercu oružja preko granice između Srbije i Kosova ističu „rizike dalje eskalacije“, prenosi Tagesšpigel.

„Kosovo je suverena zemlja i funkcionalna demokratija. Ova činjenica treba da bude osnova naše zajedničke politike prema aktuelnoj krizi“, navodi se u pismu.


link


У том писму пише не волим те више! Чипуљчанин ће да остане без подршке Запада и то ће да му буде политички крај. Па зар то није фантастично?!

 

[dlugomir]

У том писму пише не волим те више! Чипуљчанин ће да остане без подршке Запада и то ће да му буде политички крај. Па зар то није фантастично?!

Nije jer mu zbog toga može pasti na pamet da se potpuno okrene Rusima.

 

[комшија]

Nije jer mu zbog toga može pasti na pamet da se potpuno okrene Rusima.

Одлично јуловац, само се ви потпуно окрените русима.

 

[комшија]

​

​

Reuten: Diplomatski vrh SAD i Evrope treba da djeluje jasno i odmah na Zapadnom Balkanu​

"EU mora shvatiti da je stabilnost ovog regiona ključna za stabilnost cijelog kontinenta. Ne možemo si priuštiti više grešaka"​

09. avg 2023.

Ne možemo si priuštiti više grešaka na Zapadnom Balkanu, kaže holandski poslanik u Evropskom parlamentu Thijs Reuten, jedan od potpisnika poziva diplomatskom vrhu SAD, Velike Britanije i Evropske unije (EU) na promjenu pristupa Zapada.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Reuten – koji je i član Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu – prokomentarisao je poziv desetina poslanika američkog, britanskog i evropskog bloka za novi pristup Zapada Kosovu i Srbiji, jer, po njima, sadašnje politike ne funkcionišu.

RSE: Kako komentarišete nedavni poziv američkih i evropskih poslanika visokim diplomatama Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Evropske unije (EU) da promijene pristup Kosovu i Srbiji? Vi ste jedan od potpisnika dokumenta.

Reuten: Izuzetno sam zadovoljan ovom inicijativom, jer ne samo da je to poziv preko Atlantika – od poslanika iz više od 13 različitih zemalja, iniciran iz Sjedinjenih Država, Britanije i Njemačke – već je to i vrlo jasan i jednostavan zahtjev. Sve što tražimo je uravnoteženiji i proporcionalniji pristup. Tražimo dvije stvari: povratak pregovorima o normalizaciji i stabilizaciju regiona – jasnim i koordinisanim pristupom, a ne kao što smo vidjeli posljednjih mjeseci.

Preventivna diplomatija kao rješenje​

RSE: Spominjete novi pristup. Kako bi trebao izgledati?

Reuten: Prije svega, mora se stati na kraj sadašnjem pristupu, a to se uglavnom tiče mekšeg pristupa prema predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji, po mom mišljenju, utiče ne samo na poslove Bosne i Hercegovine, podržavajući predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, nego je i prepreka napredovanju na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, što je prijeko potrebno. Drugo, moramo biti vrlo jasni o tome šta tražimo od partnera u cijelom regionu. I posebno EU mora shvatiti da je stabilnost ovog regiona ključna za stabilnost cijelog kontinenta. Ne možemo si priuštiti više grešaka i jedno što predlažemo kao poslanici je preventivna diplomatija.

RSE: Hajde da malo više kažemo o ovoj vrsti diplomatije.

Reuten: To znači da nam je potreban plan B, naravno, ne da bismo se borili, već da bi nam prioriteti bili jasni. To znači pojačanje EUFOR-a u Bosni i Hercegovini (BiH), pojačanje KFOR-a na Kosovu, ako je potrebno, posebno u slučajevima kao što su napadi na njih, da bi imali jasan i nedvosmislen odgovor međunarodne zajednice.

Potrebno djelovati sada​

RSE: Preventivna diplomatija se nije često spominjala u prošlosti. Hoće li to biti put naprijed?
Reuten: To je diplomatija u okviru šireg pristupa, koja ne samo da garantuje stabilnost kroz međunarodno prisustvo u regionu, već znači i odgovor na krize svaki put kada se pojave. Svaki put kada neko u regionu podriva stabilnost i put ka integracijama, mora doći do reakcije. Ali to se nije dogodilo posljednjih mjeseci i godina, jer smo dopustili mnoge incidente.

RSE: Poslanica Alicia Kearns je rekla da je rijetkost da se toliko poslanika okupilo da izrazi zabrinutost zbog nedavnih dešavanja na Kosovu i u Srbiji. Šta to govori?

Reuten: Ovo pokazuje da su mnogi poslanici u mnogo država svjesni da smo u ključnom trenutku i da ne možemo ovo pitanje ostaviti do iza ljetnih praznika. Stvari se sada dešavaju i to pokazuje da želimo da diplomatski vrh djeluje i da postoji koordinacija među njima.

Države moraju donijeti teške odluke​

RSE: Koja su prva tri koraka?

Reuten: Samozadovoljstvo i blag pristup, kao i način razmišljanja da se ne reaguje jasno na prošle sporazume, moraju se ostaviti po strani. Svaki put moramo reagovati. Drugo, treba da postoji koordinacija, za razliku od posljednjih mjeseci kada smo viđali različite tonove i stavove o situaciji između Kosova i Srbije i dešavanjima u BiH. Treće, moramo biti odlučniji u pogledu toga koji je put naprijed. To znači da države moraju donositi teške odluke. Srbija treba da donese jasnu odluku o Evropi, umjesto toplog prijateljstva sa Putinovom Rusijom [ruskog predsjednika Vladimira Putina].

Ali, to znači da i političari u BiH treba da postave prioritete koji su neophodni za integraciju u evropsku porodicu. Bio sam vrlo kritičan prema komesaru za dobrosusjedstvo, on je iz Mađarske, Oliveru Varhelyu, ali i cijela EU treba da smisli ambiciozniji plan za uključivanje regiona. To se neće dogoditi preko noći, čak ni za godinu dana, ali mora imati jasan cilj za skoru budućnost. Stvari se moraju dogoditi ove decenije i moraju se dogoditi brzo.

Stvaranje zabune​

RSE: Kada pominjete različite tonove, na koga mislite?

Reuten: Mislim na različite predstavnike, različite ambasadore u pojedinim zemljama, koji su ponekad podržavali različite stavove, a ponekad stvarali zabunu. Da navedem primjer, bilo mi je veoma čudno, iako imam u vidu tenzije da su SAD obustavile vojne vježbe sa Kosovom, ali nedjelju dana kasnije izvele su vježbe sa srpskom vojskom. Čak i dalje odgovore koji nisu uvijek bili usklađeni, kada je riječ o kidnapovanju trojice kosovskih policajaca na teritoriji Srbije. Mislim da su Sjedinjene Države odreagovale odlučnije od EU. Tako nešto stvara konfuziju, pa je važno imati koordinaciju.

RSE: U pismu se pominju lekcije iz prošlosti, a ne da se kreira politika za Balkan fokusirana na Beograd. Kako komentarišete ovaj dio?

Reuten: To je referenca na ’90-te godine prošlog vijeka kada smo mislili da ćemo mekim pristupom Beogradu, ili posredovanjem dogovora, pronaći rješenje. Ono što bismo morali naučiti što se tiče jugoistočne Evrope je da ova vrsta nagovaranja nikada ne funkcioniše. Moramo da budemo jasni šta želimo od obje zemlje.

RSE: Šta očekujete od zvaničnika kojima ste poslali pismo?

Reuten: Očekujem brz i koordiniran odgovor, jer je ovo prilično jedinstvena inicijativa. Nismo se slučajno obratili trima stranama, EU, Sjedinjenim Državama i Velikoj Bitaniji i očekujemo novu politiku za region.

Potpisnici ‘nisu neprijatelj Srbije’​

RSE: Kosovo je preduzelo korake ka ublažavanju situacije na sjeveru. Kako je navedeno u sporazumu postignutom između Kosova i EU u Bratislavi, Kosovska policija je smanjila svoje prisustvo na sjeveru, a kosovski zvaničnici su rekli da su posvećeni organizovanju novih izbora. Zašto EU ne ukida sankcije Kosovu?

Reuten: Bio sam vrlo kritičan prema ovome na nekoliko sastanaka u Evropskom parlamentu. Po mom mišljenju, na osnovu zahtjeva EU, od 3. juna, Kosovo je pokazalo spremnost da sprovede sve tačke. Sada je problem što imamo situaciju u korist predsjednika Vučića, jer on sada može da se povuče i nastavi svoju igru koja nije usmjerena na napredak već na to da situacija ostane nestabilna. Dvije stvari se moraju dogoditi: prvo povratak dijaloga, a zatim se obje zemlje moraju fokusirati na svoje izbore pristupa evropskim integracijama.

Čujem dosta kritika da je grupa potpisnica neprijatelj Srbije. Ovo uopšte nije tačno. Nema ništa bolje za region nego da Srbija izabere evropsku budućnost. Ovo je nešto najbolje što se može dogoditi EU i regionu. Nismo neprijatelji, ali želimo jasnu promjenu politike, koja bi trebala biti uravnotežena i proporcionalna.

Radio Slobodna Evropa

 

[комшија]

​

Jedan od potpisnika pisma o Srbiji: Stati na kraj mekom pristupu prema Vučiću​

"Ne možemo sebi priuštiti više grešaka"​

Ne možemo priuštiti više grešaka na Zapadnom Balkanu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa holandski poslanik u Evropskom parlamentu Tejs Rojten, jedan od potpisnika poziva diplomatskom vrhu Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Evropske unije (EU) na promenu pristupa Zapada u politici prema Srbiji.

Mora se stati na kraj sadašnjem pristupu, a to se uglavnom tiče mekšeg pristupa prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji, po mom mišljenju, utiče ne samo na poslove Bosne i Hercegovine, podržavajući predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, nego je i prepreka napredovanju na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, što je preko potrebno, rekao je Rojten za RSE.

On dodaje da se mora biti „vrlo jasan“ u tome šta se traži od partnera u celom regionu, odnosno Evropska unija mora da shvati da je stabilnost Zapadnog Balkana ključna za stabilnost celog kontinenta.

Ne možemo sebi priuštiti više grešaka i jedino što predlažemo kao poslanici je preventivna diplomatija, precizirao je Reuten.

„Čujem dosta kritika da je grupa potpisnika neprijatelj Srbije. Ovo uopšte nije tačno. Nema ništa bolje za region nego da Srbija izabere evropsku budućnost“, naglasio je on i istakao da je to nešto najbolje što se može dogodi EU i regionu.

On je kazao da potpisnici žele jasnu promenu politike, koja bi trebalo da bude uravnotežena i proporcionalna.

 

[buudala]

Kosovo je Srbija.
Zapadni političari nek spremaju pare za odštetu Srbima

 

[buudala]

Na ovaj način samo su učvrstili aktuelnu vlast.
Sad samo može da se pretpostavlja da li im je to i bio cilj i

 

[Џорџи]

Gotov je

 

[TONOLAN]

Davno su prošle devedesete kada su palili i žarili ...

 

[комшија]

Davno su prošle devedesete kada su palili i žarili ...

За разлику од вас Баба Јулиних који "нисте" деведесетих жарили и палили ...

Пре 30 година гранатирана је и запаљена сарајевска Вијећница

 

[комшија]

​

​

„Oštra reakcija iz Brisela, jer Srbija ne radi ništa“: Kako regionalni mediji pišu o izjavi portparola EU da bi se i Srbija mogla naći pod sankcijama?​

M. Čonjagić danas 11:17

Evropska unija najavila je moguće sankcije protiv Srbije, zato što ne čini ništa kako bi doprinela deeskalaciji krize na Kosovu.

Naime, to je izjavio portparol EU Peter Stano.

„Predstavili smo mere protiv Vlade Kosova, zbog njihove nemogućnosti da krenu evropskim putem ka deeskalaciji. Sve što radimo, radimo u koordinaciji sa 27 članica EU i našim stranim partnertima, prvenstveno Sjedinjenim Američkim Državama. Uvešćemo i mere protiv Srbije ako države članice procene da u trenutnoj atmosferi i uzimajući u obzir trenutni kontekst, Srbija ne radi ništa na smirivanju napetosti,“ rekao je Stano odgovarajući na novinarsko pitanje.

Evo kako regionalni mediji izveštavaju o tome.

Hrvatski portal Indeks piše da bi se na „udaru“ Brisela, posle Kosova mogla naći i Srbija.

„Poslednju krizu započela kosovska vlast“ jedan je od podnaslova ovog portala.

„Poslednju u nizu kriza započela je Priština angažujući policiju da omogući ulaz u četiri opštinske uprave gradonačelnicima Albancima, izabranim na izborima s 3,4 posto izlaznosti koje su većinski Srbi u tim opštinama bojkotovali“, podseća portal.

“Uvešćemo i mere protiv Srbije ako države članice procene da u trenutnoj atmosferi i uzimajući u obzir trenutni kontekst, Srbija ne radi ništa na smirivanju napetosti“, rekao je Stano odgovarajući na novinarsko pitanje“, a preneo je zagrebački N1.

Kosovska je strana u međuvremenu, piše sarajevsko Oslobođenje, oglasila da povlači 25 posto policijskih snaga koje su angažovane na severu, dok Beograd insistira da se moraju povući sve dodatno angažovane policijske jedinice, a iz zatvora pustiti Srbi za koje službeni Beograd drži da su uhapšeni zbog pritisaka Prištine i namere da se represijom nastavi etničko čišćenje Srba s Kosova.

„Portparol EK: Srbija ne radi ništa na smirivanju napetosti“, izdvojilo je Oslobođenje kao zasebnu celinu.

„Portparol EK je danas, prema izveštaju dopisnika TV N1 iz Brisela, rekao da su Kosovu već predstavljene mere EU koje su usledile nakon izostanka reagovanja da Priština krene „evropskim putem ka deeskalaciji“ i da „Brisel sve radi u koordinaciji s 27 članica EU i spoljnim partnerima, prvenstveno Sjedinjenim Američkim Državama, piše sarajevsko Oslobođenje.

Portal Slobodna Bosna kaže da je prethodno je visoki predstavnik EU-a za spoljnu i sigurnosnu politiku Žozep Borelj 22. juna poručio da u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova treba što pre organizovati vanredne izbore uz sudelovanje Srba, te da Kosovo treba obustaviti policijske operacije u tim opštinama, a Srbija osigurati povlačenje demonstranata.

 

[S1MCRO]

Iiidemo!

 

[комшија]

Ово шта водитељка на самом почетку емисије каже како "наши грађани слабо знају о БРИКС-у" треба да се преведе као "нисмо вам довољно испирали мозак са БРИКС-ом, по том питању смо заказали, али ћемо се поправимо".

 

[комшија]

​

​

Švajcarska štampa: Velikosrpske ambicije ugrožavaju mir na Zapadnom Balkanu​

​

"Ključ mira je u Distriktu Brčko, srpskoj Ahilovoj peti"​

11. avg 2023.

„Od 21. novembra 1995. izraz ’Dejton’ označava posebnu vrstu diplomatije – ’metodu malja’: svi učesnici su zatvoreni dok ne postignu dogovor. To je ’arhitekta’ Dejtonskog mirovnog sporazuma, ambasador Ričard Holbruk napisao u svojoj knjizi ’Moja misija’ iz 1998. Holbrukovi neumorni diplomatski napori, zajedno sa NATO-bombardovanjem srpskih položaja, okončali su skoro četvorogodišnji rat u Bosni i Hercegovini“, piše Aleksander Rotert u autorskom tekstu za švajcarski Noje cirher cajtung.

Rotert se bavi istraživanjima događaja u bivšoj Jugoslaviji još od 1991. godine. Radio je, između ostalog, za Institut Oto Zur (OSI) i Institut za istočnu Evropu (OEI) na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, kao i za razne međunarodne misije.

Autor podseća da i danas, gotovo trideset godina nakon završetka rata, mir na Zapadnom Balkanu ne samo da je krhak, već je i u akutnoj opasnosti. On ocenjuje da to ima veze s nastojanjem predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sprovede projekat stvaranja Velike Srbije, započet od strane njegovog prethodnika Slobodana Miloševića.

Taj plan se, kako piše Rotert, oslanja na „ruski svet“ Vladimira Putina i sada se zove „srpski svet“. Njegov glavni protagonista je Vučićev šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin. Navodi se i da su Vulina, zbog lojalnosti Moskvi, nedavno sankcionisale SAD, kao i da je pre nekoliko sedmica, zajedno sa liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom, čak uzeo učešće na „bezbednosnom forumu“ u Rusiji.

Dodikovo naoružavanje​

Dodika pak autor opisuje kao „glavnu aktivnu ispostavu Beograda na Zapadnom Balkanu“. Spominje i orden za zasluge koji je on u znak zahvalnosti u januaru dodelio Putinu.

U tekstu se potom citira Rezolucija Saveta bezbednosti UN iz 2022. u kojoj se navodi da „situacija u regionu bivše Jugoslavije i dalje predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“.

„Jedan od razloga za to su Dodikovi napori da izgradi paralelne vojne snage. Ako se posmatra godišnja neustavna vojna parada povodom osnivanja Republike Srpske 9. januara, može se naslutiti da je broj pripadnika tih snaga već sada značajan: tada je marširalo do 2.000 teško naoružanih pripadnika paravojnih grupa i specijalnih policajaca, praćeno desetinom oklopnih vozila i helikoptera“, piše Aleksander Rotert.

To Dodikovo naoružavanje sopstvenih paravojnih jedinica ide ruku pod ruku sa masovnim naoružavanjem oružanih snaga Srbije, čemu već nekoliko godina teži Aleksandar Vučić, ističe se u tekstu.

Brčko kao „Ahilova peta“​

Grad Brčko je „Ahilova peta“ velikosrpskih stratega, ocenjuje Rotert i podseća da „srpski svet“ ne bi bio moguć bez kontrole Brčkog.

„Robusno naoružano međunarodno vojno prisustvo u Brčkom moglo bi preventivno da se suprotstavi svakoj avanturi, bez da se ispali ijedan metak. Bitno bi bilo što je moguće pre premestiti jedinice u Brčko. Do tada je tamo stacioniran Euforov tim za posmatranje i vezu. Jer, u slučaju proglašavanja nezavisnosti, Dodikove jedinice bi najpre uzele i okupirale Brčko“, smatra autor komentara.

„Jedno bi trebalo da bude jasno: na Balkanu nikada nije bilo mirnih pomeranja granica. Vojna kontrola Distrikta Brčko od strane međunarodnih snaga – bilo da je reč o Euforu ili NATO, koji još uvek ima misiju u BiH i koju predvodi američka generalka – preduslov je za trajni mir u i oko Bosne na Zapadnom Balkanu. (…) To posebno važi sve dok su na vlasti secesionistički i političari koji rade na razaranju države, poput Milorada Dodika. (…) Uz ’opciju Brčko’, EU bi uz veoma ograničena ulaganja mogla da postigne maksimalan profit“, zaključuje Aleksander Rotert u autorskom tekstu za švajcarski „Noje cirher cajtung“.

 

[комшија]

​

​

​

Nikola Lunić: Počinju prve mere protiv Srbije, uvodi ih Estonija​

Danas online danas 10:35

Estonska LHV banka od 1. septembra uvodi ograničenje plaćanja sa Srbijom i još četiri zemlje, objavio je Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.

On je na svom nalogu društvene mreže Iks, napisao da Estonija prva uvodi sankcije Srbiji.

„Njihova LHV banka je uvela ograničenje platnog prometa koje se za sada odnosi na 5 zemalja, uključujući Srbiju. Razlog je „teška međunarodna situacija uzrokovana agresijom Rusije“. Treba naglasiti da je Estonija članica i EU i NATO“, napisao je Lunić.

On je dodao i link do sajta ove banke i teksta pod naslovom:“Nova ograničenja plaćanja u/iz Jermenije, Srbije, Uzbekistana, Kirgizije i Kazahstana“

„U vezi sa teškom međunarodnom situacijom izazvanom agresijom Rusije, od 1. septembra 2023. godine, nikakva plaćanja se ne mogu vršiti niti primati od banaka Jermenije, Srbije, Uzbekistana, Kirgistana i Kazahstana“, piše u tekstu.

Kako se dodaje, ograničenje važi za sve valute, kao i za sve podružnice banaka koje mogu biti registrovane ili poslovati van navedenih zemalja.

„Trudimo se da sve uplate izvršene do 31. avgusta 2023. (uključujući i taj datum) stignu do primalaca. Sve uplate izvršene nakon 1. septembra 2023. biće vraćene uplatitelju.U izuzetnim slučajevima, možemo da primamo uplate iz navedenih zemalja ako nas je primalac uplate obavestio o svom opravdanom interesu (npr. nacionalni interesi Estonije, socijalni razlozi, itd.)“, navedeno je u obaveštenju.

 

[Straks92]