Šta nas MAMA (ni)je naučila?

[Treća]

čim se pomene učenje dece počnu da se pokazuju kompleksi. dete sasvim lepo može da nauči da čita i razlikuje latinicu i ćirilicu i kada je mlađe od tri godine. ne znam zbog čega ljudi podcenjuju klince. dete treba da raste sa knjigom, a ne da se na nju navikava pred školu ili tek kada krene. knjiga i učenje ne oduzimaju detinjstvo, već pomažu razvoju već dovoljno željnog znanja mozgu klinaca. deca su divna, pravi sunđeri i ja bih pretukla sve one roditelje koji "štite" svoju decu od znanja. tupavci koji zbog sopstvenih bednih nesigurnosti, strahova i neostvarenosti imaju frku od rođenog deteta i nedozvoljavaju mu da se razvije do maksimuma. deca obožavaju da uče. još nisam upoznala dete koje je nezainteresovano za učenje. jedino biva nezainteresovano kada mu se nameće, a to je obično u školi. sećam se kada sam pre par godina tražila poklon za jedno dete i prodavaica je bila zgrožena mojom odlukom da detetu kupim igrčku koja podučava, pošto to "nije za taj uzrast", a ja znam da ovo dete to može da savlada i da nije mali genijalac, već normalno, pametno dete. mislim da cela industrija potpomognuta glupavim prosečnim roditeljima prave od dece buduće mediokritete, pritom spuštajući nivo mediokriteta, pošto je to nešto što bi trebalo biti normalno, biti mediokritet. kao da se prave degenerici koji će biti mediokriteti. data treba učiti od kada se rodi, od kada postane svesno svog prostora. postepeno i uz igru. a ne čekati da napuni 5, 6, 7, pa započeti proces uvođenja u život.