Radio sam u vojsci '80.-ih i '90.-ih godina proslog veka, tako da mi je manje-vise jasno sta se radi. Vojska danas nije nista drugo do isparcelisana livada po kojoj haraju razni bumbari pukovnici, generali i ostale cvecke. Sav sposoban kadar je iz vojske izbacen (isteran, smenjen, demobilisan, penzionisan) tokom '90.-ih godina proslog veka. Svako ko je iole mislio svojom glavom i ko se iole zalagao za srpstvo i Srbiju - proganjan je i na kraju slomljen od strane komunista. Ja sam primer za to, ja i jos puno mojih kolega, drugova, saboraca. Mogao bih o toj temi da pisem satima, ali nema smisla. Zasto se desavaju ovakvi propusti i kao njihova posledica tragedije? Vidite, prvo mislim da je za ovakvu tugu u vojsci odgovoran mentalni sklop starih komunistickih oficira preobracenih u "demokratske profesionalce", pa tek onda neki centri za dirigovanje raspada Srbije i vojske. Prvo je na udaru bila obavestajna sluzba i to ne ona na vrhu, nego trupni obavestajci. Trupni obavestajac je osnova za dobro funkcionisanje kasarne, jedinice, ljudstva uopste. On je bio taj koji sa strane posmatra koji se vojnik kako ponasa, da li je tuzan ili previse aktivan, zagledao je svakoga u oci, posmatrao vojsku na pauzi i na obuci i po proceni pozivao na razgovor vojnike. Takodje je pozivao povremeno na razgovor vojnike za koje proceni da su ozbiljni i odani svom poslu, vojsci, drzavi i davao im sitne zadatke koga da prate i sta da pitaju ili koje teme da pokrenu medju vojnicima sa sumnjivim ponasanjem. E, taj i takav obavestajac je mogao da prepozna opasnost po vojnika, jedinicu, ljudstvo uopste. (Kasnije je tu ulogu preuzeo trupni psiholog (po obicaju mlada i neiskusna zena
), sto se pokazalo kao smrtna presuda za mnoge mladice sa stvarnim psihickim problemima i problemima bolesti zavisnosti.) Dakle, problem nastaje u trenutku kada trupne obavestajce vise ne salju po zadatku iz nadredjenih komandi, vec pocinju da ih odredjuju lokalni komandanti garnizona i kasarni. Tada dolazi vreme ratno, siromastvo i jad i beda, i lokalni komandanti preuzimaju manire lokalnih vlasti i politicara - dakle cuvaju poziciju po svaku cenu. To podrazumeva i smenu starih obavestajaca i postavljanje novih - lojalnih samo komandantu i nikome vise. Jasno vam je sta to podrazumeva... Nema vise brige o vojsci, nego o svom dupetu. Iz dupeta svakog komandanta virio je obavestajac i vise ga nije zanimalo kako vojnici zive i rade, vec ko ce sta da kaze protiv komandanta, da li ce neki oficir mozda da vozi bolji auto nego komandant... Tada krece i masovna zloupotreba vojske, u stilu kopanja bunara, betoniranja puta do komandantove vikendice ili za racun lokalnih mocnika. A za sve to vreme neko trlja ruke iz senke i smeje se nasoj gluposti, gramzivosti i sujeti koja je jaca od razuma. Lepo rece neko - svaka ljubav vremenom slabi, samo ljubav prema vlasti vremenom jaca...
Dakle, jedino resenje je zaposliti ponovo ljude kojima je stalo. Ali zaista stalo do napretka.