Šta nam poručuju zeleni ljubimci

[Nina]

Ako im nedostaje azot, list će da požuti, manjak fosfora usporava rast, a od kalijuma zavisi boja cvetova i slast plodova.
Zato pre nego što pomislimo da je u pitanju bolest, moramo da budemo sigurni da nisu „gladni”

Važno je znati šta biljke „vole da jedu”, bez obzira na to da li rastu na njivi, u vrtu ili saksiji. Treba prepoznati kada su „gladne”
i šta im nedostaje za rast, razvoj i plodonošenje, ali i šta biva ako se „prejedu”. Biljke su prave „brbljivice” ko njihov govor nauči.

Pored ugljenika, kiseonika i vodonika, glavne hranjive materije od vitalnog značaja su azot, fosfor i kalijum.
Azot je gradivni element „zadužen” za rast korena, stabla i lista, važan za otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima.
Od njega zavisi kvalitet plodova i prinos biljaka zbog čega se i stavlja akcenat na azotna đubriva.

Znaci nedostatka: Dolazi do razgradnje hlorofila, što se prvo uočava na starijim listovima, koji postaju bledozeleni. Vremenom listovi požute i potom opadnu.
Ta neželjena boja lista naziva se hloroza. Koren se izdužuje, smanjuje se njegovo grananje, umanjuje se prinos i kvalitet plodova.

Znaci viška: Tada dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi su tamnozelene boje, veoma sočni, koren kraći i deblji, a otpornost biljaka na zemljišnu sušu je slabija kao i otpornost na bolesti, biljke su podložne poleganju. Obilno đubrenje azotom povećava kiselost zemljišta i to može uticati na smanjenje količine šećera u biljkama,
a utiče i na njihovo intenzivnije izmrzavanje tokom zimskog perioda.

Glistenjak je dobar oblik azota sa sporim oslobađanjem, puni zemljište dobrim bakterijama i povećava kapacitet zadržavanja vode. Ukoliko možete da ga priuštite
ili da napravite sami dovoljne količine, ovo je prva preporuka za primenu tokom vegetacijske sezone.


Fosfor povoljno utiče na otpornost biljaka na niske temperature, bolesti, poleganje. Biljka najintenzivnije usvaja fosfor u ranoj fazi rasta i formiranja korenovog sistema. Zbog toga se u toj početnoj fazi rasta dodaju đubriva s većim sadržajem ovog elementa.

Znaci nedostatka: Usporen porast biljke, listovi su u početku tamnozeleni, a kasnije ta boja prelazi u crvenoljubičastu, pojava nekrotičnih pega.
Listovi se suše i opadaju, stablo postaje nežno i neotporno na bolesti, štetočine i nepovoljne vremenske uslove.

Znaci viška: smanjen rast biljke, sitniji listovi, stablo je kraće.

Kalijum utiče na foto-sintezu, sintezu proteina, transport i nakupljanje ugljenih hidrata, vodni režim, otpornost biljaka prema niskim temperaturama i bolestima. Kada ima kalijuma dovoljno biljka cveta lepo i intenzivno. Biljne vrste koje imaju povećane zahteve za kalijumom su: krompir, suncokret,
spanać, paradajz i sve voćarske kulture.

Znaci nedostatka: Porast je usporen, a potom prestaje, javlja se nekroza ‒ odumiranje vrha lista i duž ivica, prvo na starijim listovima. Broj nekrotičnih pega se povećava, rub lista se savija nadole, stablo je tanje, neotporno na poleganje, koren kratak i slabo se grana, smanjuje se opšta otpornosti biljaka, pa i prinos.

Znaci viška: Ređe se javljaju jer su biljke tolerantne na veće koncentracije ovog elementa

 

[Nina]

Zalivanje kišnicom najbolje

Takozvani hranljivi elementi u tragovima, poput mangana, gvožđa, bakra, molibdena, bora.., osiguravaju pravilan rast i razvoj.
Ukoliko se za zalivanje koristi voda iz vodovoda i ukoliko je sastav vode takav da ima povišen sadržaj krečnjaka, biljke neće moći da usvoje ove mikroelemente. Najbolja voda za zalivanje je kišnica.

Voda nakon kuvanja jaja je prirodno đubrivo
Ljuska jajeta tokom kuvanja u vodi oslobađa minerale koji mogu biti od koristi biljkama, posebno kalcijum.

Prihranjivanje
Prihranjivanje je neophodno za biljke u saksiji, jer koren raspolaže samo ograničenom zapreminom zemlje pošto iscrpi ono malo hranljivih elemenata
iz humusa. Biljkama je potrebna prihrana svakih 15 dana u periodu rasta.

Kod prihrane sobnih biljaka najčešće se koriste štapići ili tečnost koja se razblažuje vodom (biljke poput orhideja i paprati su osetljive na višak soli pa treba voditi računa da se ne preteruje s prihranom). Hraniva u vidu štapića su praktična, jer postepeno oslobađaju hranljive elemente tokom 2-3 meseca. Koriste se u proleće ili leto. S obzirom na njihovu jaku koncentraciju, treba ih pobadati u humus uz ivicu saksije, a ne u sredinu, gde bi mogli da nanesu opekotine korenu.

Pivo ‒ zbog obilja šećera, vitamina B i fermentisanih materija (kvasca), dobra je prihrana za biljke, naročito za cvetnice. Ostatke ovog pića (ono što se zadržalo na dnu čaše, boce ili konzerve) sipate u vodu za zalivanje i vaše cveće će dobiti odličan podsticaj za razvoj. Ovim rastvorom zalivajte biljke jednom nedeljno.

Ljuska crnog luka ‒ prilikom čišćenja crnog luka uvek bacamo ljusku, što je velika šteta, jer ovaj papirasti omotač sadrži dosta kalijuma, natrijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma i cinka. Da biste na pravilan način iskoristili, potopite šaku lukovine u litar vode i ostavite da odstoji 24 sata pa upotrebite za đubrenje zelenih, cvetnih, baštenskih i saksijskih biljaka jednom nedeljno.

(preuzeto sa Politika)

 

[kalis]

Po naslovu sam mislila da je reč o žabama