Šta nadvladava strah?

S obzirom da imas brod na profilu,nekako ti verujem.
Ja se plasim dok plovim brodom.mogu,ali na neke krace relacije.ne znam,3 do 4 sata,sve ostalo mislim da bi bila nocna mora.
Ali nije mi jos @Džudi S odgovorila na pitanje.
Obzirom, da je voda izvor života, i da obuhvata 2/3 planete, a veoma volim more, shodno tome, sam i stavio brod, koji plovi, ogromnim prostranstvom. Putuješ, pomoću i preko izvora života. Čovek treba uvek da pokušava i da ne odustaje, da se suočava sa svojim strahovima. Nije uopšte lako, ali, život je večita borba.
 
Pa u principu ili izlaganje strahu i suočavanje sa strahom ili vreme (jer prosto nakon nekog vremena svaki strah počinje da bledi i jenjava jer prosto čovek se već adaptirao na taj strah ili neku situaciju koja mu stvara strah i nelagodu i prosto u principu svaki problem posle izvesnog vremena prestane biti problem bez obzira na ishod i rešio ga ti il ne).

Mada u principu da bi čovek nadvladao strah verovatno mora isksnuti nesto nepredvidjeno, recimo ljubav, strast ili tako nešto, recimo neko možda ima socijalnu fobiju i ono namesti mu se mozda da ima sudar sa nekom devojkom i sad on mozda sklapa neke scenarije u svojoj glavi, ono frka mu, radu mu stomak, lupa mu srce, oseća nelagodu ili ipak želja da izadje sa tom curom, da je upozna i provede malo vremena sa njom ipak nadvladava taj osećaj straha ili recimo neko ima frku od gužve, klaustrofobiju ili šta ja znam ali eto recimo čuje da će u njegovom gradu održati koncert njemu omiljeni bend ili da ne znam da reprezentacija Brazila dolazi kod nas da odigra prijateljsku utakmicu sa našom reprezentacijom pa eto eto on iako mu je frka ipak taj strah nadvladava želja da vidi i čuje svoj omiljeni bend uživo ili da pogleda uživo reprezentaciju Brazila, ono ima nešto što ga pokreće i što ga tera da se bori i savladava taj strah.

Tako da bitno je da čovek ima neku ljubav, strast i nešto što ga pokreće i motiviše da se bori i da savlada taj strah , a te priče kao razum, racionalnost i to , to je sve sranje, mislim to što će ti možda neko reći da je sve ok i da nemaš razloga da se plašiš ili kao ajd opusti se ili da ti sebe kreneš da ubedjuješ kako je sve ok to ono provereno ne radi i ne funkcioniše već potrebno ti je nesto što te pokreće i nekakav spoljni faktor koji bi te naterao da zaboraviš na taj strah.
 
Mislim da i taj strah mozes da pobedis razumom.
Seti se nekog pada ,povrede kad si bila sama u kuci.
Kako si tad izasla na kraj s tim?Osetila prvo strah ili?

Retko sam sama kod kuće. Posebno ne mogu da budem sama u kući dok se tuširam. Zvuči neverovatno, zar ne?

Bol koji se oseti prilikom povrede je nepodnošljiv i razum ne pomaže. Kada mi se to desi usne mi poplave i imam osećaj da ću imati srčani udar.

Nikome, bukvalno nikome ne želim da oseti taj bol.

Pomažu lekovi i pomogla je KBT terapija u okviru koje sam imala "domaće zadatke" da 200 puta napišem rečenicu " Mogu da povredim koleno, i mogu to da prihvatim, podnesem. "

Da je u pitanju neki drugi strah, pobedila bih ga razumom. Ali, ovde je u pitanju fizička povreda za koju ne znam kada će se dogoditi.

Strah se javlja upravo zbog tog neznanja kada će se dogoditi povreda i da li će tada biti neko pored mene.
 
Kada je potpuna pažnja nema straha. Ali stvarna činjenica nepažnje rađa strah; strah nastaje kada postoji izbegavanje činjenice, bekstvo; onda je samo bekstvo strah. Strah i njegovi brojni oblici, krivica, anksioznost, nada, očaj, postoji u svakom pokretu odnosa; postoji u svakoj potrazi za sigurnošću; tu je u takozvanoj ljubavi i obožavanju; tu je u ambiciji i uspehu; tu je i u životu iu smrti; postoji u fizičkim stvarima i u psihološkim faktorima. Strah postoji u toliko oblika i na svim nivoima naše svesti. Odbrana, otpor i poricanje izviru iz straha. Strah od mraka i strah od svetlosti; strah od odlaska i strah od dolaska. Strah počinje i završava se željom da budete sigurni; unutrašnju i spoljašnju sigurnost, sa željom da bude siguran, da ima stalnost. Kontinuitet postojanosti traži se u svakom pravcu, u vrlini, u odnosu, u akciji, u iskustvu, u znanju, u spoljašnjim i unutrašnjim stvarima. Pronaći i biti siguran je večni vapaj. Upravo ovaj uporni zahtev rađa strah. Sama misao je izvor straha. Misao je vreme; pomisao na sutra je zadovoljstvo ili bol; ako je prijatno, misao će ga pratiti, bojeći se njegovog kraja; ako je bolno, samo izbegavanje toga je strah. I zadovoljstvo i bol izazivaju strah. Vreme kao misao i vreme kao osećanje donose strah. To je razumevanje misli, mehanizam pamćenja i iskustva, to je kraj straha. Misao je ceo proces svesti, otvorenog i skrivenog; misao nije samo stvar na koju se misli, već njeno poreklo. Misao nije samo verovanje, dogma, ideja i razum, već centar iz kojeg oni nastaju. Ovaj centar je izvor svih strahova. Kada se ceo ovaj proces mišljenja, vremena i straha posmatra, a ne kao ideja, intelektualna formula, onda dolazi do potpunog okončanja straha, svesnog ili skrivenog. Samorazumevanje je buđenje i prestanak straha.
 
Retko sam sama kod kuće. Posebno ne mogu da budem sama u kući dok se tuširam. Zvuči neverovatno, zar ne?

Bol koji se oseti prilikom povrede je nepodnošljiv i razum ne pomaže. Kada mi se to desi usne mi poplave i imam osećaj da ću imati srčani udar.

Nikome, bukvalno nikome ne želim da oseti taj bol.

Pomažu lekovi i pomogla je KBT terapija u okviru koje sam imala "domaće zadatke" da 200 puta napišem rečenicu " Mogu da povredim koleno, i mogu to da prihvatim, podnesem. "

Da je u pitanju neki drugi strah, pobedila bih ga razumom. Ali, ovde je u pitanju fizička povreda za koju ne znam kada će se dogoditi.

Strah se javlja upravo zbog tog neznanja kada će se dogoditi povreda i da li će tada biti neko pored mene.
Džudi, mislim da imaš u korenu ovog straha, strah od samoće? Zna da bude nepodnošljiv. :confused:
 
E, danas sam posmatrala mladu lepu golubice (Pepa :D). Toliko je bila plašljiva, smrznuta, gladna i ostala sama na grani ispred prozora. Da, skratim nakon pola sata jela mi je iz ruke.
Strah od gladi nadjačava sve.
Setila sam se avionske nesreće mislim 1972. Sa, nekom ekipom, ne sećam se, gledala sam film.
Da bi preživeli, postali su kanibali i jeli svoje mrtve prijatelje. ☹️
 
Da li ste imali situaciju da se nađete u stanju straha i da u momentu preveziđete taj strah zarad vas/nekog?
Samo tako ga i nadvladam. Ako je tu pored dete ili žena koje treba zaštititi ili je uplašeno onda se prebacim u mode žrtvovanja. Nemam pojma kako, ali sam tako jednom krenuo i oterao povelikog psa od koga bi inače da sam sam stajao kao ukopan, ili izađem napolje da skupim veš dok grmi najjače što može i grom udara tu negde blizu (mislim da mi je strah od groma najveći) a jednom sam stao ispred par idiota koji su nas sačekali u mraku na putu kući i onako kul, delujući smireno, ali preteće sredio situaciju.

Doduše desilo mi se i u Londonu 2013. kada sam potzpuno iznerviran zbog životnih problema krenuo prema nekom tamnoputom tinejdžeru koji me zaustavio nešto pre ponoći i hteo da mi isprazni džepove i preuzeo kratkim ali odlučnim tonom situaciju u svoje ruke, tako da je na kraju rekao 'You are scaring me, man, stay away from me'. Međutim tu ipak nije bilo nikoga oko mene koga bih štitio, samo bes na ceo svet i to kako se ja to upletem u takve bezizlazne situacije. Inače sam kukavica, nema teorije. Ne verujem da me čeka neka dostojanstvena smrt.
 
kad brod tone zajedno sa zarobljenim ljudima unutra, ne postoji racionalna percepcija
Uvek postoji samokontrola, čak i u stanju "bezizlaznosti", jer nagon čoveka, da se izbavi iz smrtne situacije, jači je od svakog straha. Nekad čovek uspe, nekad ne. Zavisi do situacije. Ali je, bar pokušao. Pa, i taj brod koji tone, stabilnoj osobi, prvo što pada na pamet, jeste, kako da preživi. Čak i tu postoji, racionalna percepcija. Naravno, opet, ne kod svih.
 
Uvek postoji samokontrola, čak i u stanju "bezizlaznosti", jer nagon čoveka, da se izbavi iz smrtne situacije, jači je od svakog straha. Nekad čovek uspe, nekad ne. Zavisi do situacije. Ali je, bar pokušao. Pa, i taj brod koji tone, stabilnoj osobi, prvo što pada na pamet, jeste, kako da preživi. Čak i tu postoji, racionalna percepcija. Naravno, opet, ne kod svih.
Strah se unistava vezbom,jako je jednostavno.
Onaj ko zeli da ga se resi saznace i kako.
 

Back
Top