Drugarice Miro,
Cestitam ti na dobro savladanom starom demagoskom komunistickom principu "Dajte mi cinjenice, a kad ih dobijem onda ih izvrcem u skladu sa propagandom". Sve cinjenice koje si dobila, kao sto si i sama svesna, su neoborive. O tome mogu citave knjige da ti napisem koristeci najpouzdanije naucne izvore, sto tebi sa pristupom kakav posedujes nece biti dovoljno. Ali u svemu ovome valjalo bi da znas da meni nije cilj da preobracujem komuniste, poput tebe. To mi nije ni na kraj pameti, te stoga slobodno robuj predrasudama, propagandi i ideoloskim zabludama.
Itekako sam svestan svedocanstava boraca tzv. NOR-a, odnosno pravilnije receno, komunisticke revolucije, a tebi bih posavetovao da malo podrobnije, sa analitickim pristupom, porazgovaras sa njima o njihovim stravicnim zlocinima, za vreme rata, kao i posle rata, nad politickim neistomisljenicima, neduznim civilnim stanovnistvom, a nikako da ne zaboravim medjusobne unutrasnje najsurovije komunisticke cistke. Necu da pominjem detaljnije preke sudove, dejstva partizanskih jedinica oko Kraljeva i Kragujevca pocetkom rata i nemacke odmazde nad civilima, uprkos ozloglasenog principa 100 za jednog i necelishodnosti takvog nacina ratovanja, ubijanje civila po tzv. oslobodjenim gradovima, ubijanje zarobljenika, izbeglih, interniranih lica, repatrijanata, unistavanje svetinja i kulturnih spomenika... Licno sam cuo borca "NOR-a", koji je jednom specificnom prilikom cuvao strazu i opisivao ubijanje stotina civila u selima oko reke Drine, a da ne pominjem desetine hiljada ubijenih (ciji se grobovi nalaze na Banjici kod Radovog stadiona i oko Topciderskog brda) i jos vise zatvorenih i mucenih, osudjivanih u beskrajno namestenim procesima, streljanje vise hiljada ljudi koji su po "oslobodjenju" trazili spas u Austriji i Italiji i bili deportovani revolucionarnoj vlasti i svi ubijeni u Koruskim Alpima (Slovenija), a da ne pominjem zatvaranje ociju odnosno bolje reci precutno odobavanje i negonjenje zlocinaca kod ustaskih zlocina, najbezocnijih u 20. veku, ili na primer corave kutije, ili Gole Otoke (kojih je bilo u svakoj republici, okrugu, opstini), ili verbalne delikte, zabrane, cenzure, torture i sl. Pred kraj i po zavrsetku rata, nestale su citave neduzne porodice, pod izgovorom “reakcija”. Zaista su borci "NOR-a" pouzdani svedoci narocito ako se njihova svedocanstva uzimaju u obzir izolovano, kako je i cinjeno, a ne uz osvrt na druge svedoke, savremenike, izvore, koriscenje uporednog metoda. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje su o ratu i ulozi Partizana najbolje govorili oni sami, poput na primer starog Vladimira Velebita i dr. Ja njih posmatram kao pripadnike nekog kulta tj. sekte pa tako i tretiram njihova jednodimenzionalna i jednostrana svedocanstva.
O tvojoj doslednosti cinjenicama dobro govori i detalj da prvo nisi mogla da poverujes da jedan cetnik, Ravnogorac, poput Generala Draze Mihajlovica, uopste moze da bude saveznik ili blizu saveznika, a kamoli najvise odlikovan od strane predsednika drzave predvodnice rata. Kada sam dokazao da je to neoboriva istina, onda si krenula da diskvalifikujes predsednika drzave saveznice, koja je najvise priznanje i dodelila. U tom svetlu, mozda ces da krenes i da izvrces cinjenice vezane za duboko i iskreno prijateljstvo generala Mihajlovica i Sarl De Gola. Mozda i De Gol nije bio dovoljno castan i moralan covek, jer kako moze da neguje takav odnos sa nekim Cetnikom. E pa, zbog toga Broz NIKADA nije imao mogucnost da poseti Francusku, a De Gol je sa zgrazavanjem odbijao svaki kontakt sa tim zlikovcem, covekom koji je na najbeskurpulozniji nacin, u namestenom politickom procesu, brutalno ubio njegovog bliskog prijatelja. Prijateljstvo ove dvojice datira sa visokih vojnih skola i akademija francuske vojske, koje su zajedno pohadjali. To je aksiom, istorijski dokazani podtak i jedina istina.
Moram i kao ljubitelj americke demokratije, kulture i ustavnog ustrojstva, da pomenem i fakta vezana za predsednika Harija Trumana. Odluku o bacanju tzv. Velike bombe nije doneo predsednik Truman. Odluka o njenoj upotrebi doneta je u kabinetu predsednika Ruzvelta sa ucescem tadasnjeg ministra odnosno sekretara rata, savetnika za nacionalnu bezbednost i ministra inostranih poslova tj. drzavnog sekretara. Hari Truman je doneo odluku o danu koriscenja bombe, a ne o njenoj upotrebi, koja jos ranije odlucena. Znaci njegova odluka imala je deklarativno dejstvo, za razliku od Ruzveltove, koja je bila konstituisuca. Povod tome dali su i generali japanske vojske i njihova vlada, sa katastrofalno losim potezima i odlukama. Necu da pominjem i podatak da se o jezivim posledcama A bombe gotovo nista nije znalo. Raspitaj se malo o ulozi administracije Harija Trumana u ishrani ratom opustosenih delova sveta, o nesebicnim humanitarnim poduhvatima, o potezima u ekonomskoj obnovi Evrope. Sa zadovoljstvom cu da pomenem i ulogu genijalnog senatora McCarty-ja u suzbijanju za sva vremena komunistickih tendencija, koje su podrivale temelje ustavnog ustrojstva SAD, a samim tim i politickih sloboda (jer revolucija kao metod njih negira) i na taj nacin McCarty i predsednici Truman i Ajzenhauer su spasli zemlju sloboda i slobodoljubivi svet. Koga ti smatras za progresivne pokrete? One koje silu tj. revoluciju zagovaraju kao metod svog delovanja, koji ugrozavaju temelje drustva, koji nikada ne mogu da prodju na izborima. One koje u to doba predstavljaju Mao Ce Tung, Staljin, Pol Pot. To u razvijenom politickom sistemu, koji pociva na demokratiji, kao vladavini birackog tela, ne sme da postoji i ne prolazi.
Kada si spomenula Vranic, cinjenice je da su postojala odmetnici od centralizovane komande, koji su cinili zlocin, koji ne sluzi na cast nikome. Kod zlocina i gonjenja njegovih ucinilaca nema ideoloskih predznaka. Svi snose svoju odgovornost, a sto se tice zlocina partizana, koji su bili velikog obima i za vreme i posle rata, oni moraju da budu konacno demistifikovani, a njihove zrtve rehabilitovane. Stoga, apelovacu na tebe da takav primer sela Vranic, posmatras kao odmetnicki akt, nepodrzan i izolovan od komande Jugoslovenske vojske u Otadzbini i principa Ravnogorskog pokreta.
Kada si spomenula da je sve politika, trazeci alibi za svoje neznanje, to nije istina. To je sada istorija odnosno nauka. Ne tumaci stoga, cinjenice floskulama, poput ove spomenute.
Sto se tice brojnih bitaka Cetnika sa nemackim trupama, ponovo cu da te uputim na detalje iz najpouzdanije studije, do sada, disertacije dr Bojana Dimitrijevica, jer je gubljenje vremena o tome raspravljati sa neupucenima.
Kada si pisala o Svetom Vladici Nikolaju, kada se sve to sabere, moglo bi da se podvede pod pojmove: neznanje, predrasude, demagogija, neupucenost, oksimoron... Prvo pojam Velikosrbin mi uopste nije jasan, a nije ni jasno definisan, dok ga ja posmatram kao produkt brozovsko udbasko milosevicevsko seseljoidne propagande i izgovor za razne vidove manipulacije i represije.
Sam Vladika, koji je bio iznad svega Hriscanin, (sto je univerzalna a ne lokalna kategorija) takodje ne bi znao sta to zapravo znaci i kakav kontekst ima. Pojam velika Srbija iz ugla, iz kog pretpostavljam da posmatras, nikada nije bila ozboljan projekat, vec pre sredstvo manipulisanja Srbima i obracunavanja sa Srbima na Balkanu, ili fikcija nekih zanesenjaka, sto je propaganda, kojoj jos uvek podlezes, dobro znala.
Srbiji naravno, nije odgovarala borba za Jugoslaviju, jer jos oseca na sebi lose posledice takvog eksperimenta. Sto se osamostaljivanja tice, Srbija je na zalost to sporo radila, tako sto je komunisticki establisment verbalno pokusavao da zadrzi druge narode, a fakticki davao povoda za postupke drugih republika. Celo to razdruzivanje je komunisticko maslo, od onih koji su povremeno koketirali sa nacionalizmom, bolje reci sovinizmom, zbog dnevnopolitickih ciljeva, do onih koji su videli sansu da osamostale svoje feude, posle hiljadu godina, i onih koji su stvorili feude gde ih nikada nije ni bilo. Ne sporim ja pravo naroda na samoopredeljenje, jer je ono temelj poretka Ujedinjenih Nacija, ali ne slazem se sa mnogo toga sto je evidentna posledica komunizma i sistema, koji je ovde postojao i koji se jos uvek odupire.
Kako su se postovale slobode u doba komunizma, najbolje govori na primer verbalni delikt, ili zabrana poitickog udruzivanja, ili nepostojanje slobodnih izbora, ili gomila politickih zatvorenika, ili krsenje licnih prava poput pracenja, pravljenja dosijea, potkazivanja, namestanja, konfiskacija, nacionalizacija, progona... Bilo je toga mnogo sto je ovu zemlju cinilo autoritarnom, komunistickom, socijalistickom, intervencionistickom, jednopartijskom, vestacki odrzavanom, punom zabluda. Kako se iskazivala sloboda misljenja i stvaranja, ima toliko svedocanstava u raznim sferama drustvenog zivota, kulturi, umetnosti... Gazila su se osnovna ljudska prava i slobode na najgori moguci nacin. Obracuni medju samim komunistima, pa represija nad neistomisljenicima. To su sve "neprikosnoveni pokazatelji slobode". Najbolji primer za to je Brozova teznja da se nominuje za Nobelovu nagradu za mir. Raspitaj se malo o reakcijama i ishodu te teznje, sto se sve odnosi i na sistem, koji je predstavljao.
Tvoje predrasude o tome ko su Amerikanci, na tom nivou, kao i to koga smatras neprijateljem, uopste ne zelim da komentarisem. UZAS! A stav o intervenciji u SRJ takodje.
Zakljucujem, da smo veoma razliciti, pocev od same ozbiljnosti pristupu razmatranju odredjenih pitanja, do naucne, eticke i saznajne utemeljenosti nasih zakljucaka. Tako da sa tobom vise nije celishodno razmenjivati stavove i argumente, bas zbog pomenutog pristupa problemu.
Druze Marko,
Za tebe vazi isti princip kao i za tvoju prethodnicu, odnosno u najvecem, istomisljenicu.
Tvoja zamerka o potpisivanju clanaka iz magazina Tajm je toliko smesna, da je detaljno komentarisanje tvojih konstrukcija bespredmetno. Samo cu da kazem da u istoriji magazina Tajm nikada nisu radili "novinarcici" vec sve sama prva pera novinarstva, sto vazi i danas. Koliko je dobitnika Pulicerovih nagrada za novinarstvo pisalo u njemu, i kakav je ugled i reputaciju ovaj magazin posedovao i poseduje, ne zelim da posebno naglasavam. Ja sam ga upotrebio kao neprikosnoven izvor u pravljenju istorijske gradje o dozivljaju licnosti Generala Mihajlovica, u javnosti. Tako se rekonstruise proslost i analiticki doprinosi nauci, odnosno istoriji. Ako ne verujes u navedeno, tebi ime novinara i nece biti od posebne vaznosti, kao sto i nije, jer ne odajes utisak poznavaoca onoga o cemu pises (pominjes Times, a ja govorim i citiram Time). Ako ti je toliko stalo da toga, pronadji primerak magazina (sto uopste nije tesko) bice ti dovoljan datum i godina izlaska, kao i strana, koje sam ti ostavio kao smernicu. Ne brini vodim ja racuna o pouzdanosti izvora koje navodim, za razliku od tebe i tebi slicnih.
Kada pominjes Teheransku konferenciju i njene zakljucke, koji su nesporni, nemoj da unapred prejudiciras zakljucak, koji objektivno ne stoji. Konferencija u Teheranu je prekretnica promene stava, medju saveznicima, sto je dovelo do onakve sudbine Cetnika, kakva ih je i zadesila. Procitaj malo memoare Vinstona Cercila ili knjigu Dejvida Martina: "Ally betrayed" ili knjigu Majkla Lisa: "The Rape of Serbia - The British Role in Tito's Grab for Power 1943-1944" i bice ti jasnije sta je doprinelo toj promeni stava, koji ti tako nespretno i neupuceno tumacis. Spomenucu ti samo gorko kajanje premijera Cercila, zbog promene stava Velike Britanije prema cetnicima Dragoljuba Mihajlovica, i pogresnih informacija britanske obavestajne sluzbe, koje su taj stav potkrepile, uprkos svedocenja i izvestaja iz prve ruke britanskih oficira smestenih u stab Generala Mihajlovica i spasenih saveznickih pilota. Cercil veliki postovalac tradicije Krune Britanske Monarhije, nije mogao da se nacudi odnosu Broza prema zakljucenim sporazumima i obavezama iz njih, prema slobodnim izborima, prema legalnom sefu drzave, sto sve mozes da pronadjes i u objavljenim diplomatskim notama sa protestima forin ofisa, a i u delima najznacajnijih istoricara koji su se bavili ovim pitanjem, mnogo studioznije, i od kojih sam neke vec pomenuo. Da si se ozbiljnije bavio ovim pitanjem, znao bi da je britanska obavestajna sluzba u to vreme bila pod velikim uticajem dvosmernih obavestajaca, koji su operisali i po nalogu KGB-a, a sto je sve bilo otkriveno, u velikoj aferi, tek pedesetih godina. To je fakt. Istina nije jednodimenzionalna i nije jednostrana slika tvojih kvazi tumacenja istorijskih cinjenica, vec nesto kompleksnije i slozenije.
Tvoja teza o saveznistvu Cetnika i Nemaca je toliko neutemeljena i smesna da dovoljno govori o tvom poznavanju problematike. Nikada, ni u jednoj vojnoj operaciji nemackih jedinica, nije ucestvovao ni jedan borac a kamoli oficir Jugoslovenske vojske u otadzbini (koja je vrlo jasna kategorija). Ako mesas Generala Milana Nedica ili mozda ZBOR Dimitrija Ljotica ili Kostu Pecanca, sa pokretom Draze Mihajlovica, stvarno gubis svaki kredibilitet za kompetentnu raspravu. Nemoj samo da ti nabrojane licnosti daju novi povod za neke buduce lose zakljucke, poput prethodnih. Prvo procitaj nesto relevantno o svima njima, i njihovim vrlo specificnim ulogama, ubedjenjima, u veoma kompleksnom okruzenju, pa onda diskutuj. Nije sve onako kao sto je tvoja moc zapazanja registrovala u verovatno vrlo manjkavom procesu sticanja znanja iz ove oblasti.
I ne zaboravi. Umro je drug Tito, a propaganda i neistina njegovog sistema, se na zalost jos uvek koprcaju.
To da je partizane podrzao Staljin znamo, pod kakvim okolnostima ih je podrzao Cercil, dajem ti podsticaj da saznas, a o Ruzveltu ne zelim da trosim reci. Raspitaj se malo i o sporazumima partizana i ustasa, kao i partizana i Nemaca, u Zagrebu 1941. i 1942. O ulozi Bakarica, Vladimira Velebita i Koce Popovica i uopste detaljnije o Brozovoj komunistickoj revoluciji, ali takodje iz respektabilnih izvora, pre nego sto pristupis mozdanom poduhvatu zakljucivanja. Zna se u istoriji, istorijografiji i medjunarodnim odnosima sta su respektabilni izvori. Ako ne znas sta su, konsultuj nekog kompetentnijeg.
Svi ostali, koji mislite da zamagljujete realnost, prizemnim izgovorima tipa "dobro se zivelo" (a nije ni to) i razmislite dublje o ulozi Broza, njegovoj licnosti, navikama, stavovima, odnosima sa drugim drzavama pre i posle "istorijskog ne", zaduzivanju kod MMF-a, finansiranju obnove zemlje, finansiranju JNA, unutarpartijskim relacijama i sl.
Cica Draza je bio preteca i bice, uz Bozju pomoc, simbol integrisanja nase nacije u moderne evropske i atlantske pravce i tokove, jer to je sustina njegovog autenticnog slobodarskog nacionalnog poduhvata, jos u ono vreme. Njegovo delo zivi, a njegovih postovalaca je bilo i uvek ce biti.
Sloboda ili smrt!
S verom u Boga za Kralja