STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI?

  • Začetnik teme RUS-SKINS
  • Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Stevan Zivanovic:
Dimitrije Ljotic je jedan srpski rodoljub koji je hteo,isto kao i Mihajlovic i Nedic da sacuva Srbe od pogibije.Da su se njih trojica pitali ne bismo imali ni streljanja u Kragujevcu i Kraljevu niti odvodjenja u logore niti NDH.Ali velike sile koje su stajale iza Tita su htele drugacije.
Kliknite za proširenje...

Ja ne znam otkud uopste ideja da Mihajlovica trpate u isti kos sa Ljoticem i Nedicem?
Mihajlovic je bio pravi Srbin, rodoljub, dok su ova dvojica bili otvoreni simpatizeri nacista jos i pre rata. Pa obojicu je Kralj Aleksandar smenjivao sa polozaja zbog fasistickih ideja.
Da su se pitali Nedic i Ljotic ne bi bilo streljanja u Kragujevcu... Da, zato su Ljoticevci i Nedicevi zandari pomagali Nemcima da izvrse ta streljanja.
I samo bih se slozio sa prethodnikom:
Nedic i Ljotic su sramota za nas narod.
 
Da smo se drzali nacista, kao recimo Rumuni ili Madjari, prosli bismo kao oni. Sovjeti bi nas okupirali i ko zna sta bi sledilo. Problem je u tome sto je Jugoslavija ipak pala u ruke komunista, ali na kraju krajeva, bolje nasi nego tudji. Da smo iz rata izasli kao porazena strana, kao gore pomenuti narodi, ne bismo mogli da se ekonomski uzdignemo. Sa druge strane ko zna sta bi se kasnije desilo, ali to je druga tema. Mislim da je veci deo srpskog naroda postupio pravilno, jer nas kao Slovene, Nacisti nikad ne bi prihvatili kao sebi ravne, a da ne pominjem zlocine koje su Nacisti cinili. Zato ne mogu da opravdam postupke onih koji su sa strane Srba pristali na okupaciju i saveznistvo sa Nacistima, jer to je bilo i nemoralno i veoma glupo. Nacisticka Nemacka i njeni saveznici nisu mogli ni u kom slucaju da pobede iz prostog razloga sto su bili nadjacini i brojcano i ekonomski. Jedino sto je Nemce, kao i Japance, odrzalo toliko dugo u ratu je izvanredan borbeni duh koji se mora makar postovati, sve ostalo je s..nje.
 
pedesetsest:
Dimitrije Ljotic je bio ne samo rodoljub vec i ideoloski vodja ideje sabornosti u Srba. Moze slobodno ubrojati medju najvece Srbe kao sto su Sveti Sava,Nikolaj, Vasilije Ostroski i drugi...
Kliknite za proširenje...

Ja zaista ne mogu da shvatim da velikim nazivate onog ciji su sledbenici zajedno sa Nemcima vodili narod u Kragujevcu i Kraljevu na streljanje.
Nemci su imali plan da satru nas narod a Dimitije Ljotic im je u tome velikodusno pomagao i sad on ispade heroj, rodoljub.
 
Слажем се са РДЕКИ да не треба трпати у исти кош Михаиловића са Љотићем и Недићем! У овом случају Михаиловић је кога треба избацити из групе јер је негативна личност у односу на Љотића и Недића. Да не буде забуне, кад кажем негативна, мислим да је много мање вредио и био на корист србском народу. Дража Михаиловић је био несумњиво велики човек, частан официр, јунак, стратег, али брате био је толико кратковидан, наиван и слаб политичар. Што би реко народ, глуп ко точак. Дозволио је да се увуку пропали политичари од пре рата, и да кроз "равногорство" униште његов ореол устаника, јунака и мученика.

Љотић и Недић су били визионари, и што је најважније били су бескомпромисни борци против комунизма, Сачували биолошки србски народ, примили на стотине хиљада србских избеглица из Ендехазије.
Оно што је Љотићу, Недићу највише сметало код четника јесте то што су четници веома често сарађивали и кокетирали са комунистима. Док Љотић и Недић то себи никада нису могли себи дозволити. Дакле, ту се највише и разликује СДК и четници.Комунисти су били и остали непријатељи бр. 1. Данас комунистички потомци пресвучени у маске демократа уништавају србску земљу и све наше националне вредности. Дарвин се поново вратио, што значии да Србима и даље владају мајмуни.

Нек нам је Бог у помоћи!

дрињача
 
["rdeki"]
Ja zaista ne mogu da shvatim da velikim nazivate onog ciji su sledbenici zajedno sa Nemcima vodili narod u Kragujevcu i Kraljevu na streljanje.
Kliknite za proširenje...

Istina o Kragujevackoj tragediji, naime, tu su krivci upravo Partizani I Ravnogorci, kad su svojim ludim glavama napali Nemce i ubili njih oko 70 na Rapaj brdu iznad Gornjeg Milanovca. Komunisti su ubijenim Nemcima odsekli onu "stvar" i stavili u usta, uz odobravanje ravnogoraca. Kad je Hitleru stigao izvestaj on se pusio od besa, ni Nedic ni Ljotic nisu mogli zaustaviti odmazdu, ali je Marisav Petrovic (komandant 4 Puka SDK) uspeo da spase na desetine djaka i intelektualaca (postoje svedocanstva). Danas ravnogorci lazu da je Petrovic "pomagao u streljanje", i da su "Ljoticevci streljali zajedno sa Nemcima". Ko papagaji ponavljaju staru komunisticku laz, pa cak jos zesce.
 
Ево једног занимљивог текста о Љотићу и љотићевцима.


##

ЉОТИЋЕВЦИ

(Из књиге Милослава Самарџића "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета")

Под Недићевом командом, додуше више формално, налазиле су се и оружане формације покрета "Збор" Димитрија Љотића, тзв. љотићевци ("Српски добровољачки корпус"). "Збор" је био профашистички покрет и још пре рата је одржавао везе са Хитлеровом Националсоцијалистичком партијом. Идеолошки, програм "Збора" подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника појединих сталежа (земљорадника, лекара, адвоката...) сразмерно њиховом учешћу у броју становника. "Збор" је учествовао на изборима 1935. и 1938. године, али добио је тако мало гласова да ни његов председник није ушао у парламент. Међутим, значај љотићеваца, као немачких људи од поверења, нагло расте са окупацијом Србије, свеједно што Љотић није узео ни једну функцију у окупационој управи, него је деловао из сенке. Према Предрагу Ивановићу, писцу књиге "Ко су љотићевци", Димитрије Љотић и Немци нису испоштовали трећи услов под којим се Недић прихватио положаја председника "српске владе". Била је то могућност да у случају потребе образује оружану силу од 50.000 људи ради завођења реда у Србији. Већ два дана по формирању владе, 31. августа 1941, генерал Недић је од Немаца затражио одобрење о образовању војске од 30.000 људи, али они су одговорили да толики број неће бити потребан пошто "Збор" организује одреде од својих добровољаца. За разлику од недићеваца, љотићевци су у потпуности били на следовању немачке војске.35
У поверљивом извештају немачког команданта Србије команди Југоистока од 7. марта 1943. године, о љотићевцима се каже:
"Покрет "Збор" представља једну врсту националсоцијалистичке партије, коју је, кратко време по преузимању власти у Рајху, формирао извесни Љотић и води је до сада. Њена начела су: борба против слободних зидара, против Јевреја, против комуниста, против западњачког капитализма и његових облика дотрајалости. Њихови спољнополитички циљеви су: тесно повезивање уз Немачку једне независне Србије, која се ограничава на своје националне основе... У својим последњим наређењима Дража Михаиловић је борбу против Српског добровољачког корпуса ставио испред борбе против немачког Вермахта... Сврха Српског добровољачког корпуса (је у) искоришћавању оних снага српског народа које у идеолошком смислу стоје најближе националсоцијализму и које исцељење Србије виде у заједничком путу с Немачком. Добровољци су једине српске снаге које се истовремено могу ангажовати и против комуниста и Драже Михаиловића."36
У првој тачки љотићевске заклетве говори се о "верној служби српском народу", али се већ из ставке два види њихов ратни циљ: "Све оне који споља или изнутра нарушавају миран живот грађана, нарочито комунисте и припаднике Драже Михаиловића, немилосрдно ћу тући у борби и дати, ако устреба, и свој живот."37
Мада се њихова пропаганда, као уосталом и немачка, јер је то било прихватљивије масама, највише усмеравала против комуниста, љотићевци су се ипак више борили против четника, пре свега зато што током већег дела рата у Србији није ни било већих комунистичких јединица.
Љотићевским корпусом је командовао бивши југословенски пуковник - а раније аустроугарски официр - Коста Мушицки. Љотић је касније унапредио Мушицког у чин генерала. Пошто је придобио само мањи број активних официра, Љотић је додељивао чинове активистима "Збора", од којих је најпознатији Марисав Петровић. Овакве команданте Дражини официри називали су "штука официрима", док су за љотићевце често користили термин "крџалије" (према арнаутским пљачкашким бандама, које су Турци употребљавали као своје помоћне одреде).
Свеукупно, Димитрије Љотић је лета 1943. године имао 3.200 војника,38 сврстаних у четири батаљона. Касније је формиран и пети батаљон, па је и бројно стање љотићеваца повећано. У последњој фази рата батаљони се преименују у пукове. Четири пука била су под командом немачке 104. ловачке дивизије, а један под командом 1. царског бугарског окупационог корпуса.
Љотићев корпус је, дакле, имао бројно стање као и један од већих четничких корпуса. Али, док је на пример мајор Драгутин Кесеровић увек могао да рачуна на свих 3-5.000 војника свог Расинског корпуса, са Љотићем то није био случај. Наиме, Немци су распоредили љотићевце по разним крајевима, јер су им ови, једини Срби од поверења, свугде били потребни као тумачи, познаваоци терена и домаћих прилика, и сл. Борбена вредност љотићеваца била је мала и због мешања партијске са војном организацијом. Сам Љотић, мада је имао чин пуковника, није учествовао у борбама, ни у овом ни у претходним ратовима (био је болничар). Историја не бележи ни једну битку љотићеваца. Без Немаца поред себе, водили су само мање борбе. А заједно са Немцима највеће су следећа три њихове борбе: септембра 1943. код Сече Реке против Црногорске четничке бригаде (доживели су тежак пораз), крајем фебруара 1944. против Горске краљеве гарде код Тополе (такође су поражени) и марта исте године на Ибру против комуниста (и једни и други тврде да су победили).
Тако, са војне тачке гледишта љотићевци нису били значајан фактор. Међутим, четницима су нанели много зла, што потказивањем Немцима, што чињењем свирепих злочина. Један од њихових највећих злочина је убиство Симке Милетић, мајке мајора Драгослава Рачића, у селу Годачица испод Гледића лета 1944. године. Симка није хтела да бежи заједно са укућанима, рекавши да ни једна војска не дира бабе. Љотићевци су је сурово претукли и после неколико дана је преминула.39 Сарадња четника са љотићевцима, као на пример са недићевцима, није била могућа због њихове фанатичне вере у Хитлера. Димитрије Љотић је до краја живота веровао у немачку победу, што се види из његовог чланка "Нови рат", објављеног у званичном листу "Збора" "Наша борба" 7. априла 1945. године (погинуо је у саобраћајној несрећи у Словенији, истог месеца). У том чланку вођа "Збора" је предлагао Немцима да поведу герилски рат на својој територији, то јест да се боре до последњег:
"Немачка не може да положи оружје, она мора да се бори и она ће се борити при чему ће да проводи и развије принципе нове стратегије, оне чије су се контуре указале од 1941. године у Југославији. Услови, врло повољни, за то постоје, а први је услов да има ко хоће да се бори. Прво мора постојати вођство које хоће да се бори. Такво вођство Немачка има и у то нико не може сумњати..."40
У чланку "Иза тмастих облака сија златно Божије сунце", објављеном у славу Хитлерове окупације Чехословачке 1939. године, Љотић овако описује вођу Трећег рајха:
"Хитлер је оруђе Промисла Божијег. Али оруђе које се већ више зауставити не може до потпуног испуњења постављеног му задатка..."41


НАПОМЕНЕ
35 Опширније: П. Ивановић, Ко су љотићевци.
36 и 37 Зборник докумената, том XII, књига 3, 146-149.
38 Зборник докумената, том XII, књига 3, 147.
39 Према сведочењу аутору у породици Милетић.
40 Наша борба, 7. април 1945.
41 П. Ивановић, Ко су љотићевци, 34.



##
 
"Збор" је био профашистички покрет
Kliknite za proširenje...
Очигледно да је г-дин Самарџић, свесно или не, у својој књизи писао неистине и бесмислице, тј. користио се старим комунистичким пропагандним лажи-досеткама. У сваком случају:
Тврдња да је "Збор је био профашистички покрет" јасно нам казује да аутор не зна за која се начела и принципе Фашистички покрет залаже. Такође, г-дин аутор не зна ни која су начела и принципи за које се Збор залагао, па зато напамет и у незнању меша Збор са фашизмом. Да је бар прочитао познати текст Димитрија Љотића, под насловом "НИ ФАШИЗАМ, НИ ХИТЛЕРИЗАМ!", у коме се између осталог каже: "И фашизам и хитлеризам почиваjу на чисто паганским концепциjама старог Рима и старих Германа. Фашизам jе деификациjа – обожење – државе. Хитлеризам jе деификациjа – обожење – расе. А гледати у држави или раси божанство, значи не видети Га тамо где оно само и може бити, значи, стварно, примити jедно атеистичко-нехришћанско схватање света. Ми пак, као Словени и хришћани, на таквом схватању не можемо да стоjимо
"Збор" је био профашистички покрет и још пре рата је одржавао везе са Хитлеровом Националсоцијалистичком партијом
Kliknite za proširenje...
Прича о наводним предратним везама Збора са Хитлеровом партијом су још једна у низу комунистичких измишљотина, коју наравно комунисти никада нису успели (нити су покушавали) да докажу!
Идеолошки, програм "Збора" подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника појединих сталежа
Kliknite za proširenje...
Што се програма Збора тиче, који "подсећа на идеје Бенита Мусолинија: тражи укидање свих политичких странака и образовање парламента од представника појединих сталежа", ево шта о томе каже сам Љотић: "Као и многи идеолошки покрети, и ми смо увидели да jе либерална демократиjа и парламентаризам празна љуштура, – да се jе живот далеко из њих извио, одвоjио и развио, а да они, и ако треба, по своjоj намени, да њим – животом – управљаjу, нису у стању ни да га достигну, ни да га уоче. Али такво гледиште немаjу само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и многи други покрети, коjи се иначе међу собом много разликуjу. И наше jе гледиште: да природна подела рада у друштву, коjа људе дели на разна занимања, мора да буде – у интересу заштите интереса поjединих група, као и у интересу обезбеђења општег интереса заjеднице – предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвено-економском, већ и политичком погледу. Али то гледиште ниjе оригинално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета, коjи се битно, као и ми, од њих разликуjу, а коjи су далеко пре поjаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали. Из свега овога се види, да кад би се по оваквоj привидноj сличности судило, да би човек – на своjу рођену штету – у исти ред сврставао потпуно разне покрете. На супрот томе стоjе дубоке, корените разлике идеолошке природе и позитивно-конструктивног програма. (...) Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, – нисмо против пуног стварног учешћа народних претставника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, на против, за прави и стварни парламент. И то смо у таквоj мери за парламенат, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци пребацили, да jе у нашем плану скупштина исувише jака, jер jе у њеном делокругу самостална и потпуна, а нарочито веће стварне просечне вредности него што jе данас. Досадашњи парламентаризам уопште у свету jе систем збрке власти и потпуне неодговорности. На супрот томе, ми и стављамо начело: потпуна и стварна власт и исто таква и одговорност. Фашизам и хитлеризам – као што смо то напред показали – ни у своjим нацртима не желе да створе такву установу, коjа ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.
и марта исте године на Ибру против комуниста (и једни и други тврде да су победили).
Kliknite za proširenje...
да, акција на Ибру је била у рано пролеће 1944 године. Тито је морао и ради сопственог престижа, а и да би оправдао и заслужио даље савезничко поверење, да преузме неку већу војну акцију. Зато је издао наређење најелитнијим и најбројнијим комунистичким јединицама да ступе у акцију. и да изврше продор у Недићеву Србију. Први план напада био је, да партизанске јединице форсирају реку ИБАР и да се споје са бројно јаким комунистичким јединицама, па онда да заједнички ударе у само срце Недићеве Србије.
Комунистичке дивизије извршиле су снажан покушај форсирања реке Ибра. Њима су се супроставиле следеће националне снаге: 4. пук СДК, 2 пук СДК, Други батаљон 1 пука СДК, Први батаљон 3 пука СДК, јединице Србске Државне Страже. На челу свих ових јединица је стајао Начелник Штаба СДК пп Радослав Таталовић.
Борбе су отпочеле у ноћи 30/31 марта 1944 године. Ту су националне јединице имале задатак : одбрана Ибарске долине и уништење партизанских снага. И ма колико да су комунисти упорно и дивљачки (халаукањем, врискањем, на бомбу и бајонет) нападали, национални одреди су у потпуности извршили свој задатак, одбили су успешно нападе и нанели велику штету другој страни.
Партизани су у акцији на Ибру претрпели пораз као никада, и нигде, до тада. Бежали су у таквом паничном страху, да јединице уопште нису водиле рачуна једна о другој. Само је једна једина мисао била комунистима: побећи што пре с прага Србије! И бежали су.
Једна занимљивост из акције на Ибру која нам сведочи колико су борци СДК били Христољубиви. наиме, када су комунисти у једној акцији напали добровољце и кад је изгледало да ће фронт да пукне, скочио је на тешки митраљез сам командант 4 пука и громогласно узвикнуо: "Добровољци, ко је са нама! " Цела јединица му је узвратила "БОГ!" те су добровољци невиђеном снагом из одбране прешли у незадрживи пробојни јуриш.

Нек је вечна слава Димитрију Љотићу, Милану Недићу и свим добровољцима који падоше за Веру и Отачаство.
 
Љотић је, у суштини, био маргинална личност. Шта рећи за човека који на изборима добије једва 30.000 гласова?

Међутим, и поред тога, одиграо је значајну улогу за време Другог светског рата, али не захваљујући подршци коју је уживао у народу, већ због подршке коју су му дали окупатори.

Елем, оно што је мени фасцинанто јесте да се он, као и његов Покрет, непрестано залагао за ЈУГОСЛОВЕНСКУ државу, а данас његови следбеници ватрено пропагирају некакво Српство. Ту нема логике.

Друго, Љотић је важио за антикомунисту, а програм његове организације - Југословенског народног покрета ЗБОР (Здружена борбена организција РАДА. Прилично револуционаран назив, зар не?) је у неким сегментима подсећао на Манифест Комунистичке партије. Наиме, у том Манифесту стоји да се комунисти залажу за укидање приватне својине. У Програму ЗБОРА стоји да се приватна својина и капитал морају подредити интересима целине. Дакле, "целина" има право да појединцу одузме приватну својину мимо његове воље. Ово је чист комунизам! Такође се може назвати и КРАЂА!
У наставку Програма се каже:

Рад мора бити ДУЖНОСТ и право сваког појединца.

Овако је стајало и у Уставу Совјетског Савеза, где су људи заиста били ПРИМОРАНИ да раде и то у најгорим условима - у гулазима. Још један комунистички елемент у Програму тобоже антикомунистичке организације.

Све у свему, лик и дело Димитрија Љотића остају врло проблематични.
 
Ljotić je tokom celog rata pokušavao da stupi u kontakt sa Kraljem Petrom II. Ovo mu je jedino polazilo za rukom preko diplomatskih kanala u Carigradu. U pismu koje je Ljotić uputio Kralju Petru II juna 1943. godine poručio je: "Vaše Veličanstvo... Ja činim sve što je u mojoj moći da spasem što je više moguće srpskog življa. Propaganda iz Londona sprečava me u ovom poslu. Ne smeta što me napada, jer to čini moj teški zadatak sa okupatorskim snagama lakšim. Ali ja molim da me Vi ne tretirate kao Kvislinga ili Pavelića koji je do danas uništio oko 600.000 Srba u NDH. Znam da u redovima srpskih oružanih snaga ima oko 80% oficira i ljudi koji pripadaju pokretu Mihailovića. Ja sam spreman da predam vlast Mihailoviću kada Nemci odu, da bi se održao zakon i red u zemlji. Radi toga, molim Vas da delujete na Mihailovića da ne prouzrokuje prerane represalije nad nezaštićenim stanovništvom. Svaka nemačka glava plaća se sa sto srpskih. Za mene, međutim, svaka pojedinačna srpska glava draža je od sto nemačkih. Posle oslobođenja zemlje spreman sam da izađem pred narodni sud. Za moja dela istorija će da sudi najbolje".
 
drinjaca:
Већина странака у СиЦГ су милион пута горе и опасније по Србски народ од Скинса.
Kliknite za proširenje...

Skinsi i nisu opasni po SRPSKI nego po ostale narode koji u SRBIJI zive! A SRBIJA treba da bude majka svih nas koji je volimo i postujemo! A kakva je koja stranka...raspravljajmo o tome na forumu POLITIKA,ne ovde!
 
STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI/[/guote]

Veoma cudna i kontraverzna licnost. Poznato mi je da je za vreme vlade namesnika
Kneza Pavla bio zatvoren - i da je tadasnja vlast htela da ga proglasi da pati od
"verskog ludila" iz razloga sto se dugo i skoro neprekidno predavao molitvi.
Ako je ova prica istinita ona govori veoma lose o tadasnjoj vladi i veoma dobro o
Dimitriju Ljoticu. Bio je veoma religiozan.

U nasoj Pravoslavnoj crkvi postoji nekakva nepisana podela u
misljenjima
tj. podela na one koji zagovaraju torzestvujuscu
(slavljenicku - onu koja neprekidno
slavi Boga i ne protivi se ZLU) i na onu crkvu vojinstvujuscu KOJA JE SPREMNA DA
SE BORI ZA SVOJE IDEALE. Verujem da je Ljotic pripadao ovom drugom borbenom delu crkve.

Ima mnogo prigovora na njegovo ponasanje tokom II svetskog rata - ne znamo da li su ste primedbe
opravdane.
U svakom slucaju visoki intelektualac, Pravoslavac, rodoljub, nacionalista i veoma zagonetna
licnost.
Kliknite za proširenje...
 
drinjaca:
STA MISLITE O DIMITRIJU LJOTICU KAO ISTORIJSKOJ LICNOSTI?
Kliknite za proširenje...
Рећи ћу своје лично мишљење.

За мене су Димтрије Љотић и Милан Недић два највећа Србина после Св. Саве. 8)
Kliknite za proširenje...


zašto spajaš dva antipoda,dve suprotne ličnisti u srpskoj politici 20 veka.Bez namere da opravdavam sebe,ali dugo vremena mi je trebalo da shvatim, svu veličinu,SPREMNOST na samožrtvivanje M.Nedića.
Trebalo bi da znamo njegovu bipgrafiju da bi smo mogli sa argumentima da razgovaramo o njemu. Ovako sve ostaje u sferi nagađanja,Ja, LIČNO BESKRAJNO MU SE DIVIM,i odajem priznanje,za sve što je pridoneo i stavio na oltar OTADŽBINE.
 
Antipoda ? Не би смео употребљавати реч “антипод” кад говош о Љотићу и Недићу!! Вероватно знаш да су Недић и Љотић имали готово исто мишљење по свим горућим питањима. Свако ко има позитивно мишљење о Недићу има и позитивно према Љотићу. Није правило, али углавном је тако, бар код нас који их веома поштујемо. Занимљиво, Недића и Љотића су увек “трпали у исти кош” и непријатељи злонамерници (Равногорци, Партизани) и пријатељи. Непријатељи су обојицу називали фашистима а пријатељи обојицу србским великанима.
Да ли је Свети Владика Николај Србски икада правио разлику или употребио реч коју си ти рекао. Није!
Свети Николај Србски никада није правио разлику између Михаиловића, Љотића, Недића.
За генерала Дражу Михаиловића је често говорио, да му је "земља била простирач а небо покривач".
За Димитрија Љотића је рекао : да је био "највернији син Србства и да је био репрезентатор душе и срца србског, чари и истине србске и да је био идеолог хришћанског национализма".
За генерала Милана Недића је често понављао, да је био "мученик над мученицима, који је доживео мученичку смрт".

Nije mrtav Dimitrije Ljotic. On sada pripada citavom srbstvu. On sada pripada Nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jaci nego zivi. On je sada jaci, nego kad je bio ziv i sputan. On sada jos vise radi i poseduje jos vise snage. On tek sada radi. HVALA mu.
Sv. Nikolaj Srbski
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

guslar1389
Sta je najstarija regionalna odrednica u Srba?
2 3
Odgovora
72
Pregleda
1.174
Frontiersman
Frontiersman
Soradze
Šta je "banana država"?
Odgovora
6
Pregleda
488
Rogonos
Rogonos
Nina
Nešto o starom Egiptu što možda niste znali
Odgovora
2
Pregleda
328
Rogonos
Rogonos

Back
Top