1. Православни се не клањају патријарсима и оштро критикују римокатолички однос према римском папи тако да ова тачка за православне отпада. Православна Црква има своју хијерархију свакако али није поштовање хијерархије клањање.
2. Глава Православне Цркве је једино и само Исус Христос. Тако да и ово отпада.
3. Језекиљ 20:32 гласи:
"32. А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену."
Контекст је прихватање хананских паганских вјеровања од стране Израиљаца. "Дрво и камен" којем су Израиљци служили су били ханански идоли попут Вала и Астарота. Никаква аналогија са иконама се не може направити. Иконама се не СЛУЖИ иконе се ПОШТУЈУ.
4. "11. Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? И *славе своје нећу дати другоме." (Исаија 48:11).
Какве везе ово име са крсном славом?
5. "5. Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране." (Псалам 121:5).
Православни не вјерују да су светитељи заштитници било чега САМИ ПО СЕБИ. Једини заштитник је Бог али светитељи су наши молитвеници пред Богом.
Ево доказ да је тако било. Покојни пророк Јеремија се моли за Јерусалим и Јевреје:
"13. Потом се, такође, појави човјек, који се одликоваше сједином и славом, а око њега бјеше нека чудесна и величанствена отменост.
14. И говораше Онија и рече: „Овај братољубац који се много моли за народ и за Свети Град, јесте Јеремија, Божији пророк.“
15. Тада Јеремија испружи десницу да дадне Јуди златни двосјекли мач и дајући му, обрати му се овако:
16. „Узми свети мач, дар од Бога, којим ћеш разбити противнике!“" (2 Макавејска 15:13-16).
6. Тачно.
7. Православни вјерују да су празници Цркве установљени Духом Светим. Зашто би православни били дужни прихватити да није тако?
8. Храмови нису пуни идола. То је јефтина протестантска мантра.
9. Свеци су наши МОЛИТВЕНИЦИ пред Богом. То није исто као и Христово посредништво о којем 1 Тимотеју говори. Христос је посредник између Бога и људи тако што је у Својој личности ујединио божанску и људску природу. Посредник је неко ко спаја двије стране. У овом случају Христос је у Себи спојио божанско и људско. То је учинио само и једино Христос и зато Он заиста једини посредник за нас пред Богом и за православне то није спорно. Светитељи се моле за нас Богу што се понекад назива посредништвом али је прецизнији израз "молитвеник".
10. Могао бих елаборирати о томе зашто је Богородица заиста Богородица али ограничићу се на цитирање Писма. У Књизи пророка Исаије се за будућег Месију говори да ће имати сљедеће титуле:
"6. *Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Савјетник, Бог силни, Отац вјечни, Кнез мирни." (Исаија 9:6).
Дакле једна од титула за Месију је БОГ силни. Исус Христос је Месија па Њему са правом припада таква титула. Месија је Бог Силни а Његова Мајка је Мајка Бога Силног. Па зашто је онда спорно називати мајку Месије Мајком Божијом? Наравно да је Богородица родила Христа по Његовој људској природи али то Дијете које је родила, како нам свједочи и сам пророк Исаија, је иако људско дијете истовремено било и БОГ Силни.
11. "29. Кад смо, дакле, род Божији, *не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вјештини и замисли човјечијој." (Дјела 17:29).
Овај стих би се могао користити као критика да православни уче да је Бог буквално сабијен у икону што наравно није случај. Навео бих сљедећи стих:
"6. А Исус раздрије хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старјешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави.
7. И рече Исус: Јаох, Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да шћасмо остати преко Јордана!" (Исус Навин 7:6-7).
Исус Навин је пао лицем на земљу ПРЕД КОВЧЕГОМ ЗАВЈЕТА дакле пред материјалним објектом и тако завапио Богу. Зашто је то дозвољено а поклањати се пред иконама је забрањено?
Што се тиче бројаница ми и у Светом Писму налазимо таква "помагала" током молитве како би се Божји народ сјећао обавезе молитве и поштовања Божјих заповијести а томе данас управо и служе бројанице:
"6. И *нека ове ријечи које ти ја заповиједам данас буду у срцу твом. [*5 Мој 11, 18-20.]
7. И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем, кад лијежеш и кад устајеш.
8. И *вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима." (5 Мојсијева 6:6-8).
Ово је оно што Јевреји зову тефилин.
"38. Реци синовима Израиљевијем и кажи им, нека ударају *ресе по скутовима од хаљина својих од кољена до кољена, и над ресе нека мећу врвцу плаву. [*5 Мој 22, 12; Мт 23, 5.]
39. И имаћете ресе зато да се гледајући их, опомињете свијех заповијести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својима, за којима чините прељубу;" (4 Мојсијева 15:38-39).
А ово је цицит.
