Šta koga briga ko u šta veruje?

SPC se njusi sa papistima.
Ja vise naginjem ka zilotima ali nisam clan, clan sam SPC ali mi se ne svidja sta rade, pisao sam o tome i pre.
Неки људи у СПЦ то раде а зилоти од тога праве читав наратив. Има и оних који се томе противе. Но и са римокатолицима треба разговарати. Св. Марко Ефески, највећи бранилац православља у доба Флорентинске уније, је са љубављу писао папистима чак је називао папу оцем. Треба у свему показивати хришћанску љубав. Зилоти би да се иде около и проклињу јеретици. То неће дати резултата.
 
Неки људи у СПЦ то раде а зилоти од тога праве читав наратив. Има и оних који се томе противе. Но и са римокатолицима треба разговарати. Св. Марко Ефески, највећи бранилац православља у доба Флорентинске уније, је са љубављу писао папистима чак је називао папу оцем. Треба у свему показивати хришћанску љубав. Зилоти би да се иде около и проклињу јеретици. То неће дати резултата.
https://svetosavlje.org/sveti-marko-efeski/
 
Ове речи светог Марка беху речи истините љубави. Оне нису одбијале потребу сједињења, само су истицале да се најпре имају одбацити јеретичке заблуде римске и онда тек може доћи до сједињења у Истини Божјој, и вери Православној. Али гордима и духовно глувима ове речи изгледаху као осионост светог Марка, јер њима не беше стало до Истине и до вере апостолске и светоотачке.

То се видело већ при првим богословским разговорима у Ферари, где је реч била о погрешном латинском учењу о загробном стању душа умрлих, које се душе, по њиховом учењу, тобож саме тамо очишћују и искупљују огњем, док Православни говораху да се душе спасавају само благодаћу Божјом по молитвама и литургијама свете Цркве на земљи.
 
Неки људи у СПЦ то раде а зилоти од тога праве читав наратив. Има и оних који се томе противе. Но и са римокатолицима треба разговарати. Св. Марко Ефески, највећи бранилац православља у доба Флорентинске уније, је са љубављу писао папистима чак је називао папу оцем. Треба у свему показивати хришћанску љубав. Зилоти би да се иде около и проклињу јеретици. То неће дати резултата.
Nije samo to, izmenjena je sama sustina pravoslavne vere, izmenjena Liturgija, izbacena dogmatika Svetog Justina ....
 
"Због тога Он те је подстакао, тебе који си први међу Његовим свештенослужитељима, да нас позовеш овамо, и покренуо је најпобожнијег нашег императора да те послуша, а такође је учинио да наш пастир и патријарх заборави старост и дугогодишњу слабост, а нас, пастире који се налазимо под њим, са свих страна је сакупио и учинио да се одважимо на дугачак пут и на море и на остале невоље. О, зар није очигледно да је ово учињено силом и судом Божијим и да ће резултат (τό πέρας) такође бити добар и богоугодан, као што се већ унапред примећује? Дакле, Свјатјејши Оче, прими децу своју која ти долазе издалека са Истока: загрли њих, која су била раздвојена током много времена, исцели оне који су пали у забуну"
https://svetosavlje.org/sveti-marko-efeski-i-florentinska-unija/6/

Овдје св. Марко папу назива Свјатејшим Оцем и првим међу свештенослужитељима. А главни бранилац православља. Зилоти би хтјели вјешати да данас неко из СПЦ употријеби и приближне ријечи за папу.
 
Недостало би нам времена ако бисмо хтели све подвиге светога Марка изложити. Јер он и глад трпљаше, и ругања и потсмевања од Латина и од издајица православних. Но њега све то, као и присиљавање царево и лукавост папина, не могаху поколебати у вери Отаца Православне Цркве. Он не прихваташе нечовечно и нехришћанско уцењивање Православних – које чињаше папа својим лажним обећањима односно помоћи, потребној цару ради спасења царства од Турака. Још мање прихваташе свети Марко да се о истинама вере одлучује гласањем. И то не само због тога што Православни беху дошли у малом броју, него пре свега због тога што се Истина Божја не мери бројем и количином гласова, него Еванђељем, Апостолима, Оцима и Саборима. А ту Латини не могаху одолети светом Марку. Када увидеше и цар и папа, и још неке издајице Православља око цара, којима је папа обећавао кардиналске чинове ако прихвате латинску веру, они онда одлучише да упркос противљења светог Марка и Антонија Ираклијског и још два епископа, склопе неку унију са папом, ма и по цену издаје Православне вере. Тада свети Марко изложи писмено своје православно исповедање вере да 6и тако Православље остало непобеђено и он оправдан пред Црквом и историјом, на посрамљење свих издајица око њега. За ове издајице Православља, међу којима предњачаше Висарион Никејски, говораше свети Марко бранећи православно учење о Духу Светом: „Ми православни заједно са св. Дамаскином и свима Оцима, не говоримо да је Дух Свети од Сина (него од Оца), а они заједно са Латинима говоре да Дух јесте од Сина. И ми са божанственим Дионисијем Ареопагитом говоримо да је Отац једини извор надсуштаственог Божанства, а они са Латинима говоре да је и Син – извор Св. Духа, искључујући тиме Духа из Божанства. И ми, са Григоријем Богословом разликујемо Оца и Сина узрочношћу (тј. својством бити узрочником), а они са латинима сједињују их и смешују у једно том узрочношћу. И ми са светим Максимом и ондашњим римљанима и западним Оцима не чинимо Сина узрочником Духа, а они Га у својој одлуци о унији називају по грчки узроком, а по латински начелом Духа. И ми, са философом и мучеником Јустином, говоримо као што је Син од Оца, тако је и Дух од Оца, а они са Латинима говоре да је Син од Оца непосредно, а Дух – посредно (и тиме понижују Духа Светог). И ми са Дамаскином и свим Оцима исповедамо да људима није дано да тају у чему је разлика између рођења и исхођења божанског, а они са Томом Аквинским и Латинима говоре да рођење бива непосредно а исхођење – посредно“!
 
После тих првих разговора свети Марко је увидео да римским схоластичарима и голим препирачима није стало до Истине, него они гледају ко ће дуже говорити и надговорити другога, без обзира на логику истине и на свето Предање Отаца, и зато је био решио да се већ тада врати натраг. Но под притиском цара, и по лукавој политици папе, сабор се настави и ускоро би пренет дубље у Италију, у град Флорентију. У даљим разговорима и расправљањима са римским богословима свети Марко је доказивао њима сву неоснованост латинског додавања речи Символу вере по којој би Дух Свети тобоже исходио и од Сина (Filioque). У овим првим расправљањима светог су Марка подржавали и Висарион Никејски и Исидор Кијевски, но они брзо узеше на себе улогу издајника Православља, и напустише светог Марка. Од тога се светитељ ни мало не уплаши, него попут Максима Исповедника и Григорија Богослова, он у прах развејаваше сва латинска јеретичка учења о Духу Светом, о Божјој суштини, о папском првенству, о светој Евхаристији, и о осталим догматима. Свсти Марко нипошто није допуштао да се од било кога мењају свете одлуке светих и Васељенских Сабора и богонадахнуто учење светих Отаца Црквс. Он је силним и јасним гласом својим и светоотачком благодатном логиком као паучину кидао и разбијао све софистичке заплете и силогизме латинске и схоластичке, и разобличавао сва њихова лукава и подла подметања и извртања. Јер он је изванредно добро познавао Свете Оце, које су латини извртали и фалсификовали, и није дозвољавао да празна схоластика и сува дијалектика изврћу и упропашћују свете догмате Светих Апостола и Отаца и Сабора. У православном учењу и догматима, а особито у догмату о исхођењу Духа Светог само од Оца, свети Марко је почињао од самог Првог Богослова и Вође (Καθηγουμενος) свих благослова, тојест од самог Бога Логоса који је јасно рекао: „Послаћу вам утешитеља од Оца, Духа истине који од Оца исходи“ (Јн. 15,26). Затим је он на основу Светих Отаца доказивао Латинима у какве су јереси запали мењајући Символ вере Никејског и Цариградског I и II Васељенског Сабора и учећи погрешно о Светом Духу и о нетварним Енергијама Божјим. Синови лажи (οι του ψευδους υιοι),они нису хтели послушати глас Истине, него су остали у својој јереси и својој гордости. За време препирања о вери између светог Марка и Латина, неки римокатолички монаси, који беху присутни и слушаху ту дискусију, гласно повикаше на сабору: „Грци поседују истину вере и сачували cу праве догмате“.
 
"Због тога Он те је подстакао, тебе који си први међу Његовим свештенослужитељима, да нас позовеш овамо, и покренуо је најпобожнијег нашег императора да те послуша, а такође је учинио да наш пастир и патријарх заборави старост и дугогодишњу слабост, а нас, пастире који се налазимо под њим, са свих страна је сакупио и учинио да се одважимо на дугачак пут и на море и на остале невоље. О, зар није очигледно да је ово учињено силом и судом Божијим и да ће резултат (τό πέρας) такође бити добар и богоугодан, као што се већ унапред примећује? Дакле, Свјатјејши Оче, прими децу своју која ти долазе издалека са Истока: загрли њих, која су била раздвојена током много времена, исцели оне који су пали у забуну"
https://svetosavlje.org/sveti-marko-efeski-i-florentinska-unija/6/

Овдје св. Марко папу назива Свјатејшим Оцем и првим међу свештенослужитељима. А главни бранилац православља. Зилоти би хтјели вјешати да данас неко из СПЦ употријеби и приближне ријечи за папу.
To se zove snishodjenje, daleko od toga da je sveti Marko stvarno mislio da je papa neki sveti otac, kada je uvideo da ovaj ne zeli istinu i da dalje ostaje u svojoj zabludi.....
 
To se zove snishodjenje, daleko od toga da je sveti Marko stvarno mislio da je papa neki sveti otac, kada je uvideo da ovaj ne zeli istinu i da dalje ostaje u svojoj zabludi.....
Па то и говорим. Поступа се из љубави. Зилоти чим виде да се неко из СПЦ слика са неким из РКЦ дрече о екуменизму. А св. Марко се исто "сликао" условно говорећи током Флорентинске уније али није одступио од православља.
 
Па то и говорим. Поступа се из љубави. Зилоти чим виде да се неко из СПЦ слика са неким из РКЦ дрече о екуменизму. А св. Марко се исто "сликао" условно говорећи током Флорентинске уније али није одступио од православља.
" slikao " se ali sta je posle uradio, jel napravio neki kompromis po pitanju vere, nije ni milimetar odstupio, e u tome je razlika izmedju njega i novotaraca.
 
А гдје то СПЦ прави такве компромисе? По вама ми смо већ у унији. Ја нешто не видим да јесмо.
Zasto je izbacena dogmatika sa Bogoslovskog fakulteta svetog Ave Justina Celijskog aubacena Zizjulasova koja se dosta razlikuje?
Nisam rekao da smo u uniji ali smo se opasno priblizili bas zbog ovih naopakih ucenja.
 
Ako je zapitkivanje dobronamerno ali ovde ima mnogo vise zlobnih zapitikivanja.
Pa naravno, ali najcesce nije.

Проношење добре вести широм света, свим људима добре воље је задатак који је Христ дао апостолима.
У данашње веме, када је и најзабитији шинтоиста чуо за Христа и доступно му је његово учење потпуно губи смисао.
Ово што раде @Maki! и @robivek је антиреклама за конфесије из којих долазе.
Надгорњавање цитатима из Библије није богоугодно дело ма шта они мислили о томе.
Свети списи су ту, духовници у оближњим манастирима, Свети Дух свуда око нас, Бог у нама самима и
само му се треба обратити да би вера и духовност јачала. Наравно потребно је учинити и понеко добро дело
и супроставити се злу када покаже своје ружно лице, устати после пада и искрено се покајати.
Све су то путеви боготражења у проласку кроз долину плача, Симонско надгорњавање доказима не спада у то.
Може ли ико од вас замислити Христа како се надгорњава са фарисејима у тумчењу Торе, Пророка?
Кад су га оптужили да се издаје за Божијег сина, само је скрушено одговорио 'ти си рекао'.

Dobar je Maki!, ne namece veru vec samo pise onako kako je ispravno, to nije ni nametanje ni propaganda.

Па то и говорим. Поступа се из љубави. Зилоти чим виде да се неко из СПЦ слика са неким из РКЦ дрече о екуменизму. А св. Марко се исто "сликао" условно говорећи током Флорентинске уније али није одступио од православља.

Maki! ovde gresis, DarkMoon je u pravu. Tacno je da ne treba biti ni kao poneki ziloti, puni mrznje i sumnje, ljubomore, ali ima ponesto sto nije u redu.
 
Nema kompromisa po pitanju vere i tu je kraj svake price, mozemo mi da se volimo, ljubimo, njusimo, mazimo ali to je to!
Ma kakvo bre mazenje covece pa sad ti? Njusenje? Cemu laz?

Nema jedinstva sve dok se ne odreknu zabluda, i to naravno ne znaci mrzeti coveka a narocito ne obicnog druge verske konfesije, ali ne znaci ni bas se "njusiti" a kamoli "maziti" s njim.
 
Zasto je izbacena dogmatika sa Bogoslovskog fakulteta svetog Ave Justina Celijskog aubacena Zizjulasova koja se dosta razlikuje?
Постоје ли какви конкретни докази о томе? Јер Догматику св. Јустина (који зилотима уопште ни није светитељ а нашем форумском Зилоту он је трећеразредни догматичар) веома цијене у СПЦ и може се на интернету наћи низ похвалних предавања на ту тему.

Nisam rekao da smo u uniji ali smo se opasno priblizili bas zbog ovih naopakih ucenja.
И удаљићемо се. Ако неко оде у унију нека оде. Тиме је отпао од Цркве. Христос је обећао да врата пакла неће надвладати Цркву.
 
Постоје ли какви конкретни докази о томе? Јер Догматику св. Јустина (који зилотима уопште ни није светитељ а нашем форумском Зилоту он је трећеразредни догматичар) веома цијене у СПЦ и може се на интернету наћи низ похвалних предавања на ту тему.
Ne zanimaju me ziloti oni dosta kontriraju i sve im smeta nesto, ja nisam zilot ali mi smeta sto ovi u Crkvi rade i sta su napravili od nje.
 

Back
Top