Treba odseći tu osobu iz svog života ako je definitivno gotovo, jer u suprotnom sledi opsesija i praćenje na svim nivoima. Činjenica je da je teško ako još postoje osećanja, jer nam ta osoba znači sve, još ako smo jako slično dolazi do nekog vida narcističke povrede jer će sad ona ići sa nekim ko je možda daleko manje zaslužuje.
Zato čim se uvidi definitivan kraj treba imati snagu volje da se svi fejsbuk, instagram, telefonski kontakti obrišu, da se muzika i filmovi koja podsećaju na osobu ne puštaju, takodje zaobilaziti vaša značajna mesta gde ste radili nešto što je simbol vaše veze. A po mogućstvu i izaći iz zajedničkog društva da se ne sreće ta osoba više i da ne prepričavaju njene nove životne korake ortaci i ortakinje. I okupirati um nečim produktivnim, ne sedeti u sobi uz filmove i muziku, jer sve može da podseti na to kako je nekad bilo.
Naravno ovo je teže reći nego uraditi, i ja sam padao dosta puta baš na ovim stvarima, jer sam melanholik i neka vrsta paćenika jbg, volim kad u jesen odem do klupe neke ili pasaža gde smo se zavlačili pa da se sećam svega, muči me to ali na neki čudan način i prija (bar za kratko).
'Nikoga nema u praznom gradu,
ulice moje korake gradu, i ja, kao
sjena, sad lutam...'
