Шта је то Српски свет?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Možda svi ostali Sloveni, ali ne i mi. Naša etnogeneza i državotvorni proces su jako različiti od ruskog ili bilo kog drugog slovenskog razvoja države i nacije. Čak i sami Rusi su mnogo drugačiji od ostalih Slovena, uzimajući u obzir da im počeci i kasniji razvoj uopšte i nisu slovenski...
Ниси разумео. Императори у Константинопољу су се према владарима других држава односили различито у зависности од тога колико су сродни. На пример, док је постојао Западни Рим, писма су почињали са "Брате [име]". А када су слали писма нама, почињало је са "Сине [име]". А владару рецимо Сасанида је почињало његовим именом, чак без признавања титуле краља.
Не ради се толико чак ни о моделу друштва, већ много више има везе са сродности културе, и вредностима друштва.
 
Ниси разумео. Императори у Константинопољу су се према владарима других држава односили различито у зависности од тога колико су сродни. На пример, док је постојао Западни Рим, писма су почињали са "Брате [име]". А када су слали писма нама, почињало је са "Сине [име]". А владару рецимо Сасанида је почињало његовим именом, чак без признавања титуле краља.
Не ради се толико чак ни о моделу друштва, већ много више има везе са сродности културе, и вредностима друштва.

Na to sam i ja mislio kada sam rekao da smo posebni u odnosu na ostale zemlje koje bi se direktno ili uslovno mogle podvesti pod Ruski svet. Kultura i vrednosti su nam prilično različite, čak starije nego u drugim slovenskim zemljama....
 
Na to sam i ja mislio kada sam rekao da smo posebni u odnosu na ostale zemlje koje bi se direktno ili uslovno mogle podvesti pod Ruski svet. Kultura i vrednosti su nam prilično različite, čak starije nego u drugim slovenskim zemljama....
Култура нам је словенско-православна, а вредности су нам колективистичке. И у Русији је тако, разлика је у финесама.
 
Култура нам је словенско-православна, а вредности су нам колективистичке. И у Русији је тако, разлика је у финесама.

Pravoslavna da, a što se tiče slovenske kulture, nisam primetio da bilo koji drugi slovenski narod slavi slavu, što je najočigledniji ostatak staroslovenske tradicije. Što se kolektivističkih vrednosti tiče, ni tu nismo slični, jer je kod nas individualnost bila izraženija nego kolektivizam kroz skoro čitavu istoriju.
 
Обзиром ко је употребио тај термин, тешко је коментарисати било шта. У суштини, тај што је то споемнуо, појма нема ни шта је то Србија, ни шта је српска идеја, ни шта је српски народ. Једноставно, тај тип лупета.
С друге стране, ми у овом часу још увек немамо нашу државу. Имамо неки простор и имитацију државе. Само смо име повратили за сад. Треба јасно одвојити пре свега термине јадан од другог. На пример, друштво, држава, државна управа, отаџбина. Јер, држава је важнија од државне управе, која је само тренутна... бар док смо на насрећу република. А многи мешају државу, и државни управу. Па затим треба одвојити Држау од Отраџбине. Држава има јасне границе, чак и кад су неке спорне. Границе отаџбине нису исте као и границе државе. Границе наше српске отаџбине, омеђене су у нашим народним песмама, митовима, и епици. Модел друштва у Србији је накарадан. Да није, многе од ствари које нам се дешавају не би биле ни могуће. Дакле, постоји модел неког друштва овде, али то ни случајно није српско друштво. Пошто живимо у севету у коме свака држава има своју дубоку државу, по правилу изразито штетну, у данашњој Србији, дубоку државу чине југословени српског порекла, а хрватске провинијенције.
 
Све је ово познато одавно, човек је само све систематизовао ист.изворима и ставио у Књигу као и што је нетачна Бечко-Берлинска школа која је наметнула 1878. досељавање Срба и Словена на Балкан у 6.веку.

1616396010195.png
 
Све је ово познато одавно, човек је само све систематизовао ист.изворима и ставио у Књигу као и што је нетачна Бечко-Берлинска школа која је наметнула 1878. досељавање Срба и Словена на Балкан у 6.веку.

Pogledajte prilog 887621
Lenjingradska škola tvog dede je još netačnija.
 
Жао ми те ... јер нема ту никакве коминтерне ни Источне ни Западне !

- - -

Радови Шаргића се углавном позивају на материјална доказивања покојног Проф.др.Ђорђа Јанковића, археолога (нпр. темељи српских цркава из 2-3 века) и Проф.Р.Пешића.

0082-1.jpg


0082.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top