Шта је то филозофија архитектуре?

Веза архитектуре и филозофије може бити само она на коју је указао Шопенхауер у свом главном делу "Свет као воља и представа 1 и 2" (поглавља "О естетици архитектуре").
Па тако, као и свака друга уметност и архитектура приказује степене објективације воље тј. "идеје" (у Платоновом смислу) које се у овом случају своде на борбу теже и отпорности.
U stvari, borba između teže i otpornosti ujedinjuje estetski materijal arhitekture, a njena zadaća se i sastoji u tome da tu borbu istakne savršeno jasno na razne načine. Ona tu zadaću rešava na taj način što sprečava da te neuništive snage nađu zadovoljenje najkraćim putem, već ih vodi na zaobilazne puteve, pa tako borba biva produžena, a neiscrpno stremljenje obe sile biva vidljivo. Sveukupna masa građevine, prepuštena svojoj prvobitnoj težnji, predstavljala bi samo bezobličnu gomilu, što je moguće čvršće povezanu za zemljinu masu, ka kojoj je neumorno gura teža, koja ovde predstavlja volju, dok se otpornost, takođe objektiviteta volje, tome odupire. Arhitektura sprečava te težnje, ta stremljenja da se neposredno manifestuju, i dozvoljava im da se zadovolje samo okolišno. Tako na primer, balvani, arhitrav, mogu da pritiskaju zemlju samo posredstvom stubova, svod mora sam sebe da nosi, a svoje stremljenje ka zemlji on može da zadovolji samo posredstvom pilastera, itd. Шопенхауер
Kliknite za proširenje...

Наравно, ничега од овога архитекта није свестан in abstracto, баш као што није ни композитор док ствара своју музику, иако и један и други заправо приказују најдубљу суштину света, вољу. Овај први на њеним најнижим, а последњи на највишим објективацијама.
"Kompozitor otkriva najdublju suštinu sveta i tu najdublju mudrost izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata." Шопенхауер
Kliknite za proširenje...
 
Firmitas, utilitas, venustas...

Za ljude koji nisu duboko u materiji, ovakav naslov ili pitanje moze prilicno rogobatno da zvuci..
Vecina se pita -ma hajde molim te, kakve veze ima filozofija sa arhitekturom..

Ima...filozofija plus arhitektura je u prakticnom smislu disciplina promisljanja i razmisljanja o vezi izmedju recimo kulture
i vremena u kom je neko arhitektonsko cudo nastalo...
Dakle, filozofiju ne interesuje nacin interesuje je razlog..interesuje je sta je snaga, sta je korisnost, sta lepota
i koliko sve to zajedno ima veze sa vremenom, kulturom i uopste percepcijom prostora...
 
LBarbara:
Firmitas, utilitas, venustas...

Za ljude koji nisu duboko u materiji, ovakav naslov ili pitanje moze prilicno rogobatno da zvuci..
Vecina se pita -ma hajde molim te, kakve veze ima filozofija sa arhitekturom..

Ima...filozofija plus arhitektura je u prakticnom smislu disciplina promisljanja i razmisljanja o vezi izmedju recimo kulture
i vremena u kom je neko arhitektonsko cudo nastalo...
Dakle, filozofiju ne interesuje nacin interesuje je razlog..interesuje je sta je snaga, sta je korisnost, sta lepota
i koliko sve to zajedno ima veze sa vremenom, kulturom i uopste percepcijom prostora...
Kliknite za proširenje...
Pokušavam shvatiti, ne negiram vezu, naprotiv, ali ipak ne mogu direktno da povežem filozofiju sa arhitekturom koje se drže za ruku, odnosno vidim sledeća dva tipa konekcije, gde su samo poslednje dve stavke u direktnoj vezi:
1. filozofija - estetika - umjetnost - arhitektura
2. filozofija - psihologija - arhitektura
Umjetnost i arhitektura su očigledna veza, ali i prelijepe gradjevine, zatim gipsani lavovi mnogo govore o direktnoj vezi psihologije i arhitekture.
 
Steinadler:
Fina je misao, ali opet, "uhvatiti zvuk" je umjetnost pre nego filozofija, kao što je i muzika prvenstveno umjetnost.
Kliknite za proširenje...
Zvuk prati razne energetske tokove koje svakodnevna svest prosto ne primećuje. Za mene je čitanje filozofije neka vrsta alhemije koja me upravo podigne iznad te nazovi svakodnevne svesti. Nama je teško prihvatiti da mnoge znamenite ličnosti tokom istorije nisu preskočili kako bi reko Niče ni prag svesti a tu spadaju naročito ličnosti iz muzičke sfere, velika većina muzičkih dela meni prosto ne zvuče kako treba a poznate su i zavere da su "vladari iz senke" raštimovali zvuk na instrumentima. Nešto nedostaje današnjoj muzici i arhitekturi, šta više lepše su mi gradjevine iz 18 veka ili neki kameni blokovi i brvnare iz drevne prošlosti nego moderne gradjevine.
 
Paramatman:
Zvuk prati razne energetske tokove koje svakodnevna svest prosto ne primećuje. Za mene je čitanje filozofije neka vrsta alhemije koja me upravo podigne iznad te nazovi svakodnevne svesti. Nama je teško prihvatiti da mnoge znamenite ličnosti tokom istorije nisu preskočili kako bi reko Niče ni prag svesti a tu spadaju naročito ličnosti iz muzičke sfere, velika većina muzičkih dela meni prosto ne zvuče kako treba a poznate su i zavere da su "vladari iz senke" raštimovali zvuk na instrumentima. Nešto nedostaje današnjoj muzici i arhitekturi, šta više lepše su mi gradjevine iz 18 veka ili neki kameni blokovi i brvnare iz drevne prošlosti nego moderne gradjevine.
Kliknite za proširenje...
Starije gradjevine izgledaju "ljepše", modernije gradjevine izgledaju "ružnije", možda je kod nekoga ovo u obrnutom redosledu, ko je u pravu i po čemu sudimo koje je ljepše u odnosu na drugo?
Možda su nove zgrade funkcionalnije, ali su lošijeg estetskog izgleda, u odnosu na stare, te možda imaju više minimalizma u sebi?
Minimalizam je praktičan, predstavlja stil, pa i filozofiju na neki način, nekomplikovan je za razliku od maksimalizma.
Koja "filozofija gradnje" je bolja i potrebnija, i koju izabrati?
 
Steinadler:
Starije gradjevine izgledaju "ljepše", modernije gradjevine izgledaju "ružnije", možda je kod nekoga ovo u obrnutom redosledu, ko je u pravu i po čemu sudimo koje je ljepše u odnosu na drugo?
Možda su nove zgrade funkcionalnije, ali su lošijeg estetskog izgleda, u odnosu na stare, te možda imaju više minimalizma u sebi?
Minimalizam je praktičan, predstavlja stil, pa i filozofiju na neki način, nekomplikovan je za razliku od maksimalizma.
Koja "filozofija gradnje" je bolja i potrebnija, i koju izabrati?
Kliknite za proširenje...
Za početak je dobra gradjevina u kojoj imaš privatnost i zaštićen si od buke...Nastavljamo dalje sutra jer ..😴😴💤
 
Paramatman:
Za početak je dobra gradjevina u kojoj imaš privatnost i zaštićen si od buke...Nastavljamo dalje sutra jer ..😴😴💤
Kliknite za proširenje...
Odredjena gradjevina uglavnom će se graditi po volji i moći onoga ko je u mogućnosti da je izgradi, u skladu s propisi, ali ponekad i bez, dok će način gradnje biti po uzetom prioritetu, a prioriteti mogu biti razni. Ekonomičnost, kič, estetski lijepo, minimalizam, maksimalizam, otpornost na zemljotres, protivpožarni prioritet, itd. neki od ovih prioriteta mogu se primjeniti na jednoj gradjevini bez da potiru jedan drugi, dok se npr. maksimalizam i minimalizam ne mogu primjeniti na istom projektu. Izabrani prioritet takodje ima i svoj intenzitet, tj. mininalan i maksimalan nivo primjene.
Takodje o tom intenzitetu, odnosno okvirima prioriteta u ovom slučaju može se raspravljati, npr. gde je granica izmedju maksimalizma i minimalizma, gde je granica izmedju kiča i estetskog lijepog, kada počinje jedno, a završava se drugo i ima li donju i gornju granicu?
 
Steinadler:
Pokušavam shvatiti, ne negiram vezu, naprotiv, ali ipak ne mogu direktno da povežem filozofiju sa arhitekturom koje se drže za ruku, odnosno vidim sledeća dva tipa konekcije, gde su samo poslednje dve stavke u direktnoj vezi:
1. filozofija - estetika - umjetnost - arhitektura
2. filozofija - psihologija - arhitektura
Umjetnost i arhitektura su očigledna veza, ali i prelijepe gradjevine, zatim gipsani lavovi mnogo govore o direktnoj vezi psihologije i arhitekture.
Kliknite za proširenje...

..pa evo, seti se Vitruvijevog coveka..to je konceptualno jedno savrseno, slozices se, izmedju ostalog
i arhitektonsko, delo Leonarda da Vincija a opet toliko podlozno filozofskoj raspravi u smislu reference
za razumevanje odnosa izmedju coveka, arhitekture i prirode..
 
Steinadler:
Odredjena gradjevina uglavnom će se graditi po volji i moći onoga ko je u mogućnosti da je izgradi, u skladu s propisi, ali ponekad i bez, dok će način gradnje biti po uzetom prioritetu, a prioriteti mogu biti razni. Ekonomičnost, kič, estetski lijepo, minimalizam, maksimalizam, otpornost na zemljotres, protivpožarni prioritet, itd. neki od ovih prioriteta mogu se primjeniti na jednoj gradjevini bez da potiru jedan drugi, dok se npr. maksimalizam i minimalizam ne mogu primjeniti na istom projektu. Izabrani prioritet takodje ima i svoj intenzitet, tj. mininalan i maksimalan nivo primjene.
Takodje o tom intenzitetu, odnosno okvirima prioriteta u ovom slučaju može se raspravljati, npr. gde je granica izmedju maksimalizma i minimalizma, gde je granica izmedju kiča i estetskog lijepog, kada počinje jedno, a završava se drugo i ima li donju i gornju granicu?
Kliknite za proširenje...
Kič i ružnoća nastaju kada zbog ljubavnice porušiš do temelja palatu i crkvu a na tom mestu napraviš letnjikovac u nekom kvazi kič orijent stilu. Ovo je po istinitim dogadjajima, eh ti zidari i arhitekte baš znaju nekad na kvarno. U svakom slučaju u pravu si, široka temilica za razgovore.
 
Poslednja izmena:
Filozofija (smisao) arhitekture je da stvori najfuncionalniji i estetski najprihvatljivi objekat često stvarajući komprimis između ta dva. Zbog subjektinosti šta je to estetski najprihvatljivije (najlepše) svrstana je u šest osnovnih umestnosti (književnost, slikarstvo, pozorište, muzika, vajarstvo). Kao i svaka umetnost sklona je pravcima i stilovima, shodno vremenu i podneblju u kome se razvijala ili u kome se razvija.
 
Steinadler:
Pokušavam shvatiti, ne negiram vezu, naprotiv, ali ipak ne mogu direktno da povežem filozofiju sa arhitekturom ...
Kliknite za proširenje...

To je zato što ne znaš šta je filozofija.
Ali tu sam ja da vas izvedem iz mraka tupljenja kurtza !

Filozofija je sklonost ka mudrom promišljanju !
Ha !!
Vidiš li sad vezu između arhitekture i filozofije ?!

Da li može arhitektura bez mudrog promišljanja ?

Pa bre i ciganska kartonjara ima neku logiku postojanja ... sa sve auto gumom na krovu !
 
Još samo ovo:
Danas postoji užestručna filozofska disciplina zvana "psihologija".
Ona može dati prave odgovore na postavljenu temu, koju treba preimenovati u "Psihologija arhitekture".

Tu bi mudraci mogli da daju odgovore zašto je ljudima potrebna arhitektura, zašto i kakvi ljudi se odlučuju da budu arhitekte, zašto plaćamo arhitektonski rad itd itd.
Isto važi i za slične teme kojih ima bezbroj od "Filozofije bede", preko "Filozofije potrošačkog mentaliteta" itd itd.

Svugde se tu radi ustvari o psihološkom osvetljavanju neke čovekove aktivnosti.
 
Обилић:
To je zato što ne znaš šta je filozofija.
Ali tu sam ja da vas izvedem iz mraka tupljenja kurtza !

Filozofija je sklonost ka mudrom promišljanju !
Ha !!
Vidiš li sad vezu između arhitekture i filozofije ?!

Da li može arhitektura bez mudrog promišljanja ?

Pa bre i ciganska kartonjara ima neku logiku postojanja ... sa sve auto gumom na krovu !
Kliknite za proširenje...
Obiliću, bolje da si otvorio flašu piva, nego toplovod...

Vezu izmedju filozofije i arhitekture sam naveo, po principu kako ti krstiš užestručno...
Ali zašto iz konteksta vadiš samo jednu rečenicu, to isto može protumačiti uskostručna psihologija.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Steinadler
Filozofija opraštanja
2
Odgovora
33
Pregleda
963
Zelena milja
Zelena milja
Ljubo2
šta postoji?
Odgovora
23
Pregleda
608
Ljubo2
Ljubo2
martta
Šta bi se dogodilo?
Odgovora
23
Pregleda
311
Лички гусар
Лички гусар

Back
Top