Šta je to dom?

[Jasna]

“Žudnja za domom živi u svima nama.” – Maya Angelou

Za neke ljude dom je mesto na kome se osećaju zbrinuto i sigurno,
dok neki kažu da je dom tamo gde su i oni.

Meni je simpatično ovo da je dom tamo gde sam i ja, ali mi nismo
nematerijalna bića. Postojimo i u fizičkom smislu, pa bi dom onda
trebao da nam pruži zaštitu i u tom smislu. I ne samo zaštitu, nego
da podmiri sve naše egzistencijalne potrebe. Dom treba da nas
hrani i leči.

Šta je za vas dom?

 

[Jasna]

Osim preko osećaja samopouzdanja, ljudi nekada definišu dom i
preko porodice. Dom je tamo gde su dragi i podržavajući ljudi.
Ali i tim dragim i podržavajućim ljudima je potrebno dobro mesto
da bi mogli druge da podrže. Deci je najpotrebnije bezbedno
mesto na kome mogu da počnu da istražuju svet oko sebe.

Za savremenog čoveka dom su četiri zida, što udobnije i prijatnije
za oko skockana. Po mogućnosti blizu posla, pošte, banke, doma
zdravlja. Ali, ako dom nema sve što treba da nam pruži, ne tražimo
li onda na pogrešnom mestu ono što nam nedostaje? Od roditelja,
partnera, pa čak i od političara?

 

[38imak]

Rosebud

 

[Џорџи]

Puna kuca ljubavi i dece

 

[adelaidea]

Komplikovano pitanje. Dosta se ta tema pominje među emigrantima.
Volim da gledam filmove Fatiha Akina koji često obrađuje temu doma, nostalgije za domom (Heimweh) među turskim imigrantima u Nemačkoj.
Grubo govoreći, dom bi trebalo da bude tamo gde je porodica, ali, kao što rekoh, nije tako jednostavno.
Pričala sam jednom na kratko sa našim čovekom koji radi u Minhenu. On je izbeglica iz Hrvatske, živi i radi u Nemačkoj, porodica mu je u Vojvodini.
"Gde sam ja? Nisam nigde" - prokomentarisao mi je.

 

[Jasna]

Rosebud

Šta ti ovo znači?

 

[Jasna]

Puna kuca ljubavi i dece

Jel treba ta kuća i okućnica da bude podržavajuća za decu?

 

[Џорџи]

Sta to znaci

 

[38imak]

Šta ti ovo znači?

Iz Gradjanina Kejna.

 

[Jasna]

Komplikovano pitanje. Dosta se ta tema pominje među emigrantima.
Volim da gledam filmove Fatiha Akina koji često obrađuje temu doma, nostalgije za domom (Heimweh) među turskim imigrantima u Nemačkoj.
Grubo govoreći, dom bi trebalo da bude tamo gde je porodica, ali, kao što rekoh, nije tako jednostavno.
Pričala sam jednom na kratko sa našim čovekom koji radi u Minhenu. On je izbeglica iz Hrvatske, živi i radi u Nemačkoj, porodica mu je u Vojvodini.
"Gde sam ja? Nisam nigde" - prokomentarisao mi je.

Mnogo ljudi menja mesto boravka, što zbog ratova, što zbog potrage
za poslom. Ili su podstanari pa unapred znaju da je neko mesto
stanovanja privremeno i da to nije njihov dom. Pa se onda traži neka
uteha tipa ''dobro dom je tu gde mi je porodica''.
Tako da nešto što bi čoveku trebalo da bude zdrava osnova, baza,
a za čim ima i iskonsku potrebu, postaje sve manjem broju ljudi
dostupno.
Ne zavisi čak ni od novca. Može neko biti milioner, ali da dom nema.

 

[38imak]

Komplikovano pitanje. Dosta se ta tema pominje među emigrantima.
Volim da gledam filmove Fatiha Akina koji često obrađuje temu doma, nostalgije za domom (Heimweh) među turskim imigrantima u Nemačkoj.
Grubo govoreći, dom bi trebalo da bude tamo gde je porodica, ali, kao što rekoh, nije tako jednostavno.
Pričala sam jednom na kratko sa našim čovekom koji radi u Minhenu. On je izbeglica iz Hrvatske, živi i radi u Nemačkoj, porodica mu je u Vojvodini.
"Gde sam ja? Nisam nigde" - prokomentarisao mi je.

Ima tu dosta potpuno iracionalnog.
Ovaj motiv cesto vuce na to.
Ljudski izbori, racionalniji deo licnosti mu jedno, a iracionalni/patoloski deo licnosti vuce ka drugom.
Ja sam misljenja da taj patoloski deo, iako ga ne treba bas umrtvljivati, uvek treba biti svestan da je to manje vredniji deo ljudske licnosti od ovog racionalnog.
Ko to ne shvata, ja iskreno ne mogu da nadjem zajednicki jezik sa njim.
Znam takve primere koje opisujes, izabrao da radi u inostranstvu, jer postoje OCIGLEDNE prednosti toga, i ja iskreno cesto ne mogu da ih slusam.
Ja vapim za razumom, a te iracionalne osecaje mogu da nadjem i kod zivotinje.

 

[38imak]

Mnogo ljudi menja mesto boravka, što zbog ratova, što zbog potrage
za poslom. Ili su podstanari pa unapred znaju da je neko mesto
stanovanja privremeno i da to nije njihov dom. Pa se onda traži neka
uteha tipa ''dobro dom je tu gde mi je porodica''.
Tako da nešto što bi čoveku trebalo da bude zdrava osnova, baza,
a za čim ima i iskonsku potrebu, postaje sve manjem broju ljudi
dostupno.
Ne zavisi čak ni od novca. Može neko biti milioner, ali da dom nema.

Meni su bitniji ljudski izbori kada procenjujem coveka, nego njegovi osecaji.
Moze on da oseca dom koliko hoce, ali kazi ti meni brale sta biras u zivotu, pokazi mi noge, gde one idu, a ne to sto pises lirsku poeziju.

 

[Jasna]

Sta to znaci

To znači da ne moraš po ceo dan da ideš za detetom i vičeš ''ne ovo
ne ono'' i da ono tužno gleda kroz prozor i kao kućni ljubimac čeka
kada ćeš da ga izvedeš u šetnju. I da oko kuće ima nešto zdravo da
pojede i da može da uči o svetu oko sebe.
Nedavno mi čovek kaže. Doveo unuka na plac, a ovaj uzeo sekiru
pa lupa po drvetu.
''Nemoj, ljubi te deda, da sečeš krušku''
''Nije to kruška to je drvo.''
I onda sledi dedino objašnjenje kako plodovi rastu na tom drvetu, a
dete koje je prvi razred osnovne škole je u čudu. Valjda je mislio
da se kruške same stvaraju u maksiju.

 

[Jasna]

Iz Gradjanina Kejna.

Nisam to gledala. Jel može da se objasni u par rečenica?

 

[38imak]

Nisam to gledala. Jel može da se objasni u par rečenica?

Tesko.
Posto je iracionalni motiv u pitanju, tesko ga je objasniti recima, bolje da pogledas film, ali nesto slicno ovoj temi recimo.
To je inace jedan od najpoznatijih motiva u istoriji filma, zato sam ga pomenuo.

 

[Jasna]

Ima tu dosta potpuno iracionalnog.
Ovaj motiv cesto vuce na to.
Ljudski izbori, racionalniji deo licnosti mu jedno, a iracionalni/patoloski deo licnosti vuce ka drugom.
Ja sam misljenja da taj patoloski deo, iako ga ne treba bas umrtvljivati, uvek treba biti svestan da je to manje vredniji deo ljudske licnosti od ovog racionalnog.
Ko to ne shvata, ja iskreno ne mogu da nadjem zajednicki jezik sa njim.
Znam takve primere koje opisujes, izabrao da radi u inostranstvu, jer postoje OCIGLEDNE prednosti toga, i ja iskreno cesto ne mogu da ih slusam.
Ja vapim za razumom, a te iracionalne osecaje mogu da nadjem i kod zivotinje.

Iracionalni deo vapi za domom?

 

[Џорџи]

To znači da ne moraš po ceo dan da ideš za detetom i vičeš ''ne ovo
ne ono'' i da ono tužno gleda kroz prozor i kao kućni ljubimac čeka
kada ćeš da ga izvedeš u šetnju. I da oko kuće ima nešto zdravo da
pojede i da može da uči o svetu oko sebe.
Nedavno mi čovek kaže. Doveo unuka na plac, a ovaj uzeo sekiru
pa lupa po drvetu.
''Nemoj, ljubi te deda, da sečeš krušku''
''Nije to kruška to je drvo.''
I onda sledi dedino objašnjenje kako plodovi rastu na tom drvetu, a
dete koje je prvi razred osnovne škole je u čudu. Valjda je mislio
da se kruške same stvaraju u maksiju.

Grad je svakako bolest i za starije,sposoban za zivot u njemu nije sposobnost za opstanak u prirodi koja nikom vise nista ne znaci

 

[38imak]

Iracionalni deo vapi za domom?

Pa koji?

To je ocigledna kompenzacija iracionalnog dela licnosti, kada se licnost bori sa stvarnoscu.

Ljudska reakcija, naravno, ali reci da je to neka duboka sustina ljudskog bica po meni nije tacno. Veca sustina je ona sto racionalno bira, to mi vise govori o coveku, nego njegova osecanja o domu.

 

[adelaidea]

Ima tu dosta potpuno iracionalnog.
Ovaj motiv cesto vuce na to.
Ljudski izbori, racionalniji deo licnosti mu jedno, a iracionalni/patoloski deo licnosti vuce ka drugom.
Ja sam misljenja da taj patoloski deo, iako ga ne treba bas umrtvljivati, uvek treba biti svestan da je to manje vredniji deo ljudske licnosti od ovog racionalnog.
Ko to ne shvata, ja iskreno ne mogu da nadjem zajednicki jezik sa njim.
Znam takve primere koje opisujes, izabrao da radi u inostranstvu, jer postoje OCIGLEDNE prednosti toga, i ja iskreno cesto ne mogu da ih slusam.
Ja vapim za razumom, a te iracionalne osecaje mogu da nadjem i kod zivotinje.

Pa sad... Šta je dom? Osećaj prihvaćenosti. Imigranti, izbeglice, često sa sobom nose upravo suprotno, sa razlogom. Izbeglice iz Hrvatske su se ovde suočile sa tom oznakom "drugosti", oni su bili i ostali za nas "izbeglice". Dom je ostao tamo negde, odakle se moralo otići da se glava ne bi izgubila.
Onda nastaviš da lutaš i gde god da odeš dalje, dodaješ na sebe još jedan, novi sloj "drugosti". Bevölkerung mit Migrationshintergrund.
Da je to tako dosadna tema, ne bi Odiseja bila toliko značajna.

 

[adelaidea]

Mnogo ljudi menja mesto boravka, što zbog ratova, što zbog potrage
za poslom. Ili su podstanari pa unapred znaju da je neko mesto
stanovanja privremeno i da to nije njihov dom. Pa se onda traži neka
uteha tipa ''dobro dom je tu gde mi je porodica''.
Tako da nešto što bi čoveku trebalo da bude zdrava osnova, baza,
a za čim ima i iskonsku potrebu, postaje sve manjem broju ljudi
dostupno.
Ne zavisi čak ni od novca. Može neko biti milioner, ali da dom nema.

Možda si u pravu. Ja sam menjala mesta stanovanja, ali znam šta mislim kad kažem "idem kući".

 

[38imak]

Pa sad... Šta je dom? Osećaj prihvaćenosti. Imigranti, izbeglice, često sa sobom nose upravo suprotno, sa razlogom. Izbeglice iz Hrvatske su se ovde suočile sa tom oznakom "drugosti", oni su bili i ostali za nas "izbeglice". Dom je ostao tamo negde, odakle se moralo otići da se glava ne bi izgubila.
Onda nastaviš da lutaš i gde god da odeš dalje, dodaješ na sebe još jedan, novi sloj "drugosti". Bevölkerung mit Migrationshintergrund.
Da je to tako dosadna tema, ne bi Odiseja bila toliko značajna.

Ne kazem da je tema dosadna, ovo jeste jedan od najjacih motiva u istoriji umetnosti, sa razlogom.

Ja kazem samo moje misljenje, moj ukus. Meni je ovo toliko nebitnije kada procenjujem nekog coveka.

 

[adelaidea]

Ne kazem da je tema dosadna, ovo jeste jedan od najjacih motiva u istoriji umetnosti, sa razlogom.

Ja kazem samo moje misljenje, moj ukus. Meni je ovo toliko nebitnije kada procenjujem nekog coveka.

Nisam znala da je tema procenjivanje ljudi. Nisam pročitala uvodni post pažljivo, vrvt.
Da, ni meni nečije poreklo, ili njegov odnos prema domovini, nije odlučujući. Predrasude, normalno, imam.

 

[38imak]

Nisam znala da je tema procenjivanje ljudi. Nisam pročitala uvodni post pažljivo, vrvt.
Da, ni meni nečije poreklo, ili njegov odnos prema domovini, nije odlučujući. Predrasude, normalno, imam.

Razlog zasto je ovaj motiv jedan od najbitnijih u istoriji umetnosti je upravo taj, jer se smatra da je to jedno od najbitnijih odrednica coveka kao coveka.

 

[adelaidea]

Razlog zasto je ovaj motiv jedan od najbitnijih u istoriji umetnosti je upravo taj, jer se smatra da je to jedno od najbitnijih odrednica coveka kao coveka.

Diskutabilno. Ja bih pre rekla da je čovekov odnos prema zamišljenom "domu" to nešto što privlači stvaraoce.
Ne mogu se motivi Odiseje danas tumačiti na način na koji se gledalo na izgnanstvo u antici.
Ali ja sam laik, nikad se nisam profesionalno bavila umetnošću.

 

[38imak]

Diskutabilno. Ja bih pre rekla da je čovekov odnos prema zamišljenom "domu" to nešto što privlači stvaraoce.
Ne mogu se motivi Odiseje danas tumačiti na način na koji se gledalo na izgnanstvo u antici.
Ali ja sam laik, nikad se nisam profesionalno bavila umetnošću.

Motiv toga da imas nesto cime se vracas, sto je sustina onoga sto te definise- dom/detinjstvo, dok ale nadiru u stvarnosti.

Danas zivis u vremenu kada je mnogo toga 'post' i 'neo', i svi ti motivi su i razobliceni, i dobili vise nivoa, pa i za tu Odiseju je npr. Dzojs napisao svog Uliksa.