Po sjecanju bi ti mogao ovo reci... Tkz. kraljevina jugoslavija je bila ruglo u svakom smislu - politicko, ekonomsko, zakonsko itd. (pa tu cak sam kralj izvrsio drzavni udar i srusio zakone koje je sam skrojio?).. Cak i tada, pred sam rat, Englezi i Francuzi itd. imali su daleko veceg udjela u ekonomiji tkz. kraljevine, nego Njemci, pa time i interesa.. Ovo pisem po sjecanju, a sad me mrzi da prebiram po knjigama. Najveca srpska nesreca je bas ta "jugoslavija"... ona je vezala Srbima ruke, ona ih je gurala u propast i stradanja...
Ja vjerujem da bi Srbi, da su bili sami, daleko bolje prosli... moguce je da bi cak izbjegli rat, a ako i ne bi, on bi bio nista gori nego recimo od onog u Holandiji ili Norveskoj. Dodje jako nevrijeme, a ti se pokrijes ceradom, pa neka i prokisnjava i nek se malo smrznes, ali nevrijeme prodje i izadje sunce ... a tebi ne fali ni pero. No, "jugoslavija" je Srbina bacila na vjetrometinu, i bez cerade i bez obuce i bez odjece .. da se smrzne i - crkne...
Samo misljenje o Slovenima nije nista znacilo.. niti je tu bio problem u samim Slovenima kao Slovenima, osim puke propagande... vec je problem bio u tome sto su Sloveni stajali na putu prosirenja na istok, pa su zbog toga i stradavali.. Mi nijesmo bili na istoku niti u tijem planovima, pa stoga ne vidim da bi prosli kao Rusi, Poljaci, Cesi, pa i Slovenci ...
I jos jedna stvar... Nedicu se prigovara da je bio izdajnik, kolaborator i sl. gluposti.. a taj isti Nedic je odbio da posalje srpsku SS diviziju na istocni front.. Ja bi licno volio da je on to uradio, jer vjerujem da bi to spasilo stotine iljada srpski zivota i olaksalo polozaj Srba u cijeloj bivsoj tkz. kraljevini ... a ni "tisucljetna uljudba" ne bi mogla onako tamaniti Srbe kako je tamanila.
Па сад да је краљевина Југославија обиловала трзавицама мањим и већим ту си у праву,и да је доста дога било недефинисано или слабо дефинисано,међутим пред сам рат највише удела у југословенској економији имају управо Италијани и Швабе.
Delo američkog istoričara
Džejkoba Hoptnera objavljeno u SAD 1962. godine (na srpskohrvatskom jeziku objavljeno u Rijeci 1972. godine). Autor je 1946. i 1947. godine boravio u Jugoslaviji kao predstavnik američkog Crvenog krsta i verovatno je da ga je taj boravak podstakao da napiše knjigu o istoriji Kraljevine Jugoslavije u periodu namesništva
(1934.-1941.), u kojoj se pretežno bavio spoljnom politikom i međunarodnim odnosima ove države.
................Oblikovanju jugoslovenske spoljne politike nakon 1936. godine u velikoj meri su doprinosili i priroda i smer njene spoljne trgovine. Jugoslavija je izvozila prevashodno poljoprivredne i stočne proizvode, kao i drvne i rudne rezerve. Uvozila je industrijske uređaje, tekstil, koks, prevozna sredstva i slično. U jugoslovenskom izvozu najvažniji su bili poljoprivredni i stočni proizvodi, koji su prosečno činila nešto manje od 50% jugoslovenskog izvoza. Sa druge strane, kako se rat bližio, izvoz jugoslovenskih ruda se udvostručio (1926-30. - 7,50%, 1936-39. – 14,97%). U periodu od 1926. do 1939. jugoslovenski izvoz u Francusku i Veliku Britaniju, prema kojima je bila ideološki i politički usmerena, bio je manji od izvoza u Italiju koja je smatrana za protivnika. Zatim, uloga Nemačke u jugoslovenskom izvozu i uvozu postajala je sve važnija, sve dok napokon nije prestigla i samu Italiju.................
..............................U razdoblju između 1926. i 1935. Italija je bila upadljivo najzančajni uvoznik robe iz Jugoslavije (oko 24%). Ovi privredni odnosi bili su donekle poremećeni tzv. «Rimskim protokolima», italijanskim privrednim sporazumom sa Austrijom i Mađarskom. Mala antanta je kao odgovor stvorila ekonomski savet za «usklađeno unapređivanje ekonomskih interesa» Jugoslavije, Rumunije i Čehoslovačke, koji je razradio program povećanja razmene roba i usluga, čemu je, mećutim, znatno smetala činjenica da su privrede država Male Antante bile više konkurentske nego komplementarne. Teške gubitke jugoslovenskoj privredi nanela je primena sankcija protiv Italije, koje su trajale manje od godinu dana (do juna 1936.). Iako su Francuska i Velika Britanija obećale da će pomoći Jugoslaviji da nadoknadi gubitke, samo je Britanija nešto učinila po tom pitanju. Kao posledica svega, Nemačka je ostvarila prevlast u čitavoj trgovini na području Podunavlja. Kako se rat približavao Jugoslavija je postajala sve zavisnija od trgovine sa Nemačkom, koja se, na osnovu trgovinskog ugovora iz 1934. godine, zasnivala na načelu kliringa (tj. obračunu uzajamnih dugovanja i potraživanja, kojim se otklanja upotreba stranih valuta ili zlata). Nemci, koji se nisu ustručavali da ekonomiju mešaju sa politikom, znali su da mogu da upropaste celokupnu jugoslovensku privredu ako samo prestanu da kupuju jugoslovenske poljoprivredne proizvode...........................
Слажем се да Југославија није била потребна србском народу само смо назадовали,и ово болдовано си јако лепо срочио.
Оно јесте ми нисмо на истоку али смо југо-истоку,и били смо у немачким плановима и те како,не бих ја баш поцењивао идеологију која је на расној основи побила толике људе,међу њима велики број Словена, да се неби обрушили на нас када заврше са Русима.
