Književnost Šta je šund u književnosti i da li šund romani imaju čitaoce?

[Džudi S]

Šund u književnosti označava trivijalnu, komercijalnu i često umetnički bezvrednu literaturu koja se piše isključivo radi zabave i zarade, bez dublje književne vrednosti. Ovakva dela obično imaju pojednostavljene zaplete, stereotipne likove i senzacionalistički stil. Primeri šunda su ljubavni i kriminalistički romani s predvidivim radnjama, trivijalna fantastika, kao i neki bestseleri koji su više vođeni tržišnim zahtevima nego književnom kvalitetom.

Iako ga književni kritičari često potcenjuju, šund ima veliku čitalačku publiku. Mnogi ljudi uživaju u laganom štivu koje ne zahteva mnogo razmišljanja i omogućava beg od svakodnevice. Takođe, pojedini autori šunda su postali izuzetno popularni i stekli masovne pratioce, čak i ako ih akademska zajednica ne priznaje kao ozbiljne pisce.

U nekim slučajevima, određeni autori koji su nekada smatrani trivijalnim kasnije dobijaju priznanje, jer granica između "šunda" i "prave književnosti" nije uvek jasna i može se menjati s vremenom.

Da li čitate samo klasike svetske i naše književnosti, ili volite da pročitate i neki šund roman?
Da li je dobro da književnost ima ovakvu podelu?

Foto: Pixabay.com

 

[bird again]

Nema sunda u knjizevnosti, uopste u umetnosti, bilo kojoj.
Sve ima svoj smisao.

 

[Džudi S]

Mislim da je ružno deliti književnost na ozbiljnu i na šund. Time se etiketiraju i pisci i čitaoci.

Svaki pisac, svaka spisateljica u pisanju romana ulaže svoje znanje, talenat, vreme. I svaka knjiga pronađe svog čitaoca.

 

[Sensei]

Šund je ono što pisac piše isključivo da se dodvori čitaocima. Zato to nije umetnost.

Umetnost je kada individua iskazuje svoje viđenje sveta i emocije bez sekundarnog razmišljanja (na primer "da li će ovo da mi donese novac i slavu")

 

[Džudi S]

Umetnost je kada individua iskazuje svoje viđenje sveta i emocije bez sekundarnog razmišljanja (na primer "da li će ovo da mi donese novac i slavu")

И када прикупља грађу за своју књигу или роман. Посвећује писању много времена.

 

[Sensei]

И када прикупља грађу за своју књигу или роман. Посвећује писању много времена.

Prikupljanje građe je posao. Umetnost je sklopiti sve to u priču.

 

[Black_star]

Nindža, roto-roman s kioska... čito jednom, blesavo načisto.

 

[Mecenaa]

Nindža, roto-roman s kioska... čito jednom, blesavo načisto.

Citao samo jednom
Lesli elridj,tabasko pit i sumiko su legende
Ne bas kao lun kralj ponoci ali poznati

 

[Zelena milja]

Da li čitate samo klasike svetske i naše književnosti, ili volite da pročitate i neki šund roman?

Kritičari određuju šta je šund.
Ja biram sta čitam prema sopstvenom ukusu i raspoloženju. Nije mi bitno da li je pisac poznat.
Često uzimam iz biblioteke potpuno nepoznate romane i prijatno se iznenadim.
Da li je kvalitet? Nebitno. Za mene jeste.

 

[suave]

Pisci devetnaestog veka pišu radi novca. Dostojevski, Balzak, Dikens. Retki su pisci koji imaju tako obezbeđenu finansijsku situaciju da bi mogli da se posvete pisanju književnosti visoke vrednosti kao što su Turgenjev, Tolstoj, čehov itd.

Stvaranju razlike unutar lepe književnosti najviše su doprineli univerzitetski profesori iz dvadesetih godina dvadesetog veka. Ta kritika je uglavnom temeljena na ideološkim i filozofskim simpatijama. nebitna u čitalačkom iskustvu

 

[maybell]

tu spadaju verovatno Danijela Stil isl, ali dobro, citam i ja Gijom Musoa za razbibrigu iako to spada u beletristiku! to mi odmara mozak..

 

[Džudi S]

Ja volim da čitam knjige Perl Bak, koja je dobitnica Nobelove nagrade, ali volim da čitam i romane Nikolasa Sparksa.

Ne znam da li Sparksovi romani spadaju u šund literaturu. Imam i nekoliko knjiga Gijom Musoa i dopadaju mi se.

 

[Harvat]

U biti- pitanje je dobro. Ali je višeznačno. Šunda i nema toliko, ali ga ima u svim vrstama.

Npr. u TV serijama sapunice su više sklone šundu- postoje solidne sapunice, američke od prije, za koje ne bih rekao da su šund. Ne gledam TV, no vidio sam više manjih odsječaka britasko-američke sapunice o Elizabeti II., "The Crown"- no to je sofisticirana sapunica i nije šund.

Šund su ove turske i latino tele-novele, koje su apsurdne i manijakalne.

U literaturi, osim kanonske, postoji popularna za koju ne mislim da je šund. Npr. Raymond Chandler, veći dio žanrovske i veći dio sci fi.

Pravi šind je, odmah mi je pao na pamet, hrvatski pučki pisac Janko Matko i njegovi romani. To je teški šund. Zagorka nije šund, to je dobro pisana popularna književnost.

Za velike jezike ne bih pisao, no ono popularnih autora raznih jezika ne bih stavio u šund, nego žanrovske. Nisam pročitao ništa od Stevena Kinga jer me ne zanima, no ne bih rekao da je šund, nego popularni pisac za mase.

Šund je u biti- vidi se da je jasno sladunjavo, lažno,
polupismeno,..

 

[Džudi S]

Čitala sam davno neke romane Janka Matka. Ne mogu da se setim detalja iz tih knjiga i da ih ocenjujem.

Šund je u biti- vidi se da je jasno sladunjavo, lažno,
polupismeno,..

Ako Vam nije teško, navedite neki primer. Ime nekog autora, neke knjige.

 

[Harvat]

Nije to lako, jer ima više kategorija.
Matko je šund bez sumnje, pogledao sam stranicu dvije i zgrozio se od kiča i sladunjavosti.

Mnogi visokoparno orijentirani stavljaju u šund popularnu i žanrovsku literaturu, no osobno se ne slažem. Nisam čitao, no romani Daniele Steel, koliko sam vidio, nisu šund. To nije ni većina ljubića, iako tu ima sigurno šunda, no ne poznajem baš taj teritorij.

Popularni špijunski i akcijski (Lustbader, Graham,..) isto nisu šund, nego zabavna književnost. Nisu ni Zane Grey i slični.

Šund se može naći- a da se ne traži- u ideološkom kiču, npr. u nekim romanima iz doba Staljinove strahovlade, u kojima je sve ružičasto prikazano, a netalentirani pisci slave krasni sovjetski život. Iznenadilo me da kultno djelo socrealizma, "Cement" Fjodora Gladkova, uopće nije kič, nego brutalno i jako nezgrapno djelo koje ostavlja dojam na i na čitatelja koji se nimalo ne slaže s autorom.

Šund je- kič, laž, sladunjavi pogled na svijet, svjesno laganje autorovo, blesave ideje i konstrukcije, nesuvislo trabunjanje ... Ne nužno idealizacija ni ideologizacija.

Kod hrvatskih pisaca pravi šund je Zvonimir Majdak, čak i prije nego što je postao pornograf; u srpskih baš ne znam, nisam dovoljno obaviješten.
Iako ne spadaju u beletristiku-šund su Šešeljeva sabrana djela.

S njemačkog, engleskog, francuskog, ruskog... teško je reći, jer nisam čitao takve stvari, a vjerojatno se nisu ni prevodile.
Na američkom području to su sigurno "dime novels" iz 19. st. o divljem zapadu, a i dobar dio- ne sve,možda ni većina tzv. "pulp fiction"

 

[Džudi S]

Šund se može naći- a da se ne traži- u ideološkom kiču, npr. u nekim romanima iz doba Staljinove strahovlade, u kojima je sve ružičasto prikazano, a netalentirani pisci slave krasni sovjetski život.

Priznajem da nisam čitala nijednu knjigu koja veliča Staljina, ali sam čitala druge knjige koje opisuju to vreme.

Romani Sajmona Sibag Montefjore, Sašenjka i Jedne zimske noći opisuju svu surovost Staljinovog režima.

Odlična je i knjiga "Obitelj" Zahara Prlepina koji u toj knjizi piše o logorima u Soloveckom arhipelagu, na severu Rusije.

I mislim da možemo da se složimo da postoji mnogo dobrih romana ( knjiga).