Čudno je kako je ljudima malo potrebno da budu srećni i jos je čudnije kako im bas to malo nedostaje.
Ivo Andric
Šta je po vama sreća i kako se ona prepoznaje, manifestuje ?
Sama citirana rečenica Ive Andrića govori kako ništa nije znao o sreći i njenoj pravoj prirodi.
Humana svest, tačnije svako od nas je u ovom životu na neprekidnom putu ka sreći. Zato nam se čini da nam treba baš ta mala stvar da bismo se osećali srećnim. Onog trenutka kada tu malnekost dobijemo na neki od načina, budemo "srećni", radosni izvesno vreme i eto nas ponovo na početak. Tada otkrivamo da se pojavilop nešto drugo što nam treba da se osećamo srećnim.
To je još i dobro ako su to male stvari ali nevolja je što sa vremenom one rastu jer nša negativna pasija uma sve više raste i postaje sve nezasićenija. Dogodi se da dosegnemo tolike apetite poput ovih danas kojima nedostaje cela planet6a zemlja jer bi se i tada brzo zasitili i otkrili bi da sreća nije stigla. Tada bi poželeli i činilo bi im se da im nedostaje cela galaksija itd., itd.
Sve ovo kaže da sreća nije stvar posedovanja već stvar stanja svesti same osobe a svest je duhovna kategorija.
Mi, Duša, jesmo pravi generator sreće u nama samima a taj osećaj sreće se budi u nama uvek kada se naša svest makar za malo pomeri iz prethodnog stanja svesti. Zato možemo reći da sreću uvek osećamo kada se pokrenemo na putu ka našem duhovnom cilju a to je dosezanje duhovne slobode ili onoga što Hrišćani zovu Spasenje.
Na kraju, osećaj srtećebude prisutan kada dosegnemo ono stanje svesti u kojem ostvarimo puni kontakt sa samom suštinom živta koju znamo kao Duh, Sveti Duh, Reč Boga ili ma kojim drugim ime3nom kojih ima nekoliko desetina.
Ukratko sreća je duhovna kategorija a nikako materijalistička i ne dolazi iz spoljašnih posedovanja. Da, neophodno je obezbediti životne potrebe u ovom svetu ali sreća je ipak nešto unutarnje, nešto što mi Duša generišemo i prenosima našim spoljašnim osećajima.
Ovo je razlog da se mi nekog jutra možemo probuditi umornim, tmurnim, neraspoložnim a da dođe dan kada se opet bez naizgled ikakvih vidljivih razloga osećamo laganim, ispunjenim i srećnim. Tako je zato što dođe taj dan kada smo mi Duša, i te kako ushićeni i terevenčimo u svojoj sreći.
sad sam pročitao da su svi pre mene napisali istu stvar u srži- mrvica, kratkotrajno stanje...isl.
