- Poruka
- 1.830
Šta je sagorevanje (burnout)? Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše sagorevanje kao „profesionalni fenomen“ koji proizilazi iz preterano zahtevnih pritisaka na radnom mestu. Iako je obično povezano sa poslom, briga o deci ili starijim roditeljima sa zahtevnim potrebama takođe nosi rizik od sagorevanja.
Simptomi uključuju:
Ponekad se "sagorevanje" moze pogrešno protumačiti kao depresija, ima poveznica, ali nije ista stvar.
Traženje osnovnog uzroka
Razlike između sagorevanja (burnout) i depresije postaju jasnije kada pogledamo zašto se one dešavaju.
Ličnost igra ulogu. Istraživački rad sugeriše da osobine poput perfekcionizma stavljaju ljude u mnogo veći rizik od sagorevanja. Međutim, takve osobe su manje sklone razvoju depresije jer obično izbegavaju stresne situacije i teže da zadrže stvari pod kontrolom.
Osobe koje pate od sagorevanja obično se osećaju preplavljenim zahtevima ili rokovima koje ne mogu da ispune, što stvara osećaj bespomoćnosti.
S druge strane, osobe s depresijom često imaju sniženo samopoštovanje. Umesto osećaja bespomoćnosti, kod njih se javlja osećaj beznadežnosti u vezi sa sobom i svojom budućnošću.
Ipak, nije neuobičajeno da neko istovremeno doživi i sagorevanje i depresiju. Na primer, šef može postaviti prevelike zahteve zaposlenom, izlažući ga riziku od sagorevanja. Istovremeno, taj isti poslodavac može ponižavati zaposlenog, što doprinosi razvoju epizode ne-melankolične depresije.
Šta možete učiniti? Glavna strategija u upravljanju sagorevanjem jeste identifikovanje faktora stresa koji tome doprinose. Za mnoge ljude to je radno mesto. Odmor, čak i kratak, ili zakazivanje vremena za pauzu može pomoći.
Sagorevanje može biti uzrokovano i kompromitovanim radnim ulogama, nesigurnošću na poslu ili nejednakošću (nejednak tretman prema radnicima ili velike razlike u primanjima). Šire gledano, diktatorska organizaciona struktura može učiniti da se zaposleni osećaju bezvredno. Na radnom mestu, faktori okruženja, poput prekomerne buke, takođe mogu doprineti sagorevanju. Rešavanje ovih faktora može pomoći u prevenciji sagorevanja.
Što se tiče upravljanja simptomima, monasi su imali dobru ideju. Intenzivne vežbe, meditacija i svesnost (mindfulness) su efikasni načini za suočavanje sa svakodnevnim stresom.
Dublji faktori koji doprinose, uključujući osobine poput perfekcionizma, treba da budu tretirani od strane veštog kliničkog psihologa.
Za melankoličnu depresiju, kliničari često preporučuju upotrebu antidepresiva.
Kod ne-melankolične depresije, kliničari pomažu u identifikaciji i upravljanju okidačima koji su osnovni uzrok. Nekima takođe mogu pomoći antidepresivi ili formalna psihoterapija.
Iako može doći do pogrešne dijagnoze između depresije i sagorevanja, sagorevanje može imitirati druge medicinske stanja, kao što su anemija ili hipotireoidizam.
Za pravu dijagnozu, najbolje je obratiti se svom lekaru ili kliničaru koji bi trebalo da sagleda „širu sliku“.
Simptomi uključuju:
- iscrpljenost kao primarni simptom
- (moždanu) maglu (slabu koncentraciju i pamćenje)
- poteškoće u pronalaženju zadovoljstva u bilo čemu
- povlačenje iz društva (nedostatak mentalne enrgije)
- nestabilno raspoloženje (osećaj anksioznosti i razdražljivosti)
- smanjenu radnu efikasnost (što može biti rezultat drugih simptoma kao što je umor).
Ponekad se "sagorevanje" moze pogrešno protumačiti kao depresija, ima poveznica, ali nije ista stvar.
Traženje osnovnog uzroka
Razlike između sagorevanja (burnout) i depresije postaju jasnije kada pogledamo zašto se one dešavaju.
Ličnost igra ulogu. Istraživački rad sugeriše da osobine poput perfekcionizma stavljaju ljude u mnogo veći rizik od sagorevanja. Međutim, takve osobe su manje sklone razvoju depresije jer obično izbegavaju stresne situacije i teže da zadrže stvari pod kontrolom.
Osobe koje pate od sagorevanja obično se osećaju preplavljenim zahtevima ili rokovima koje ne mogu da ispune, što stvara osećaj bespomoćnosti.
S druge strane, osobe s depresijom često imaju sniženo samopoštovanje. Umesto osećaja bespomoćnosti, kod njih se javlja osećaj beznadežnosti u vezi sa sobom i svojom budućnošću.
Ipak, nije neuobičajeno da neko istovremeno doživi i sagorevanje i depresiju. Na primer, šef može postaviti prevelike zahteve zaposlenom, izlažući ga riziku od sagorevanja. Istovremeno, taj isti poslodavac može ponižavati zaposlenog, što doprinosi razvoju epizode ne-melankolične depresije.
Šta možete učiniti? Glavna strategija u upravljanju sagorevanjem jeste identifikovanje faktora stresa koji tome doprinose. Za mnoge ljude to je radno mesto. Odmor, čak i kratak, ili zakazivanje vremena za pauzu može pomoći.
Sagorevanje može biti uzrokovano i kompromitovanim radnim ulogama, nesigurnošću na poslu ili nejednakošću (nejednak tretman prema radnicima ili velike razlike u primanjima). Šire gledano, diktatorska organizaciona struktura može učiniti da se zaposleni osećaju bezvredno. Na radnom mestu, faktori okruženja, poput prekomerne buke, takođe mogu doprineti sagorevanju. Rešavanje ovih faktora može pomoći u prevenciji sagorevanja.
Što se tiče upravljanja simptomima, monasi su imali dobru ideju. Intenzivne vežbe, meditacija i svesnost (mindfulness) su efikasni načini za suočavanje sa svakodnevnim stresom.
Dublji faktori koji doprinose, uključujući osobine poput perfekcionizma, treba da budu tretirani od strane veštog kliničkog psihologa.
Za melankoličnu depresiju, kliničari često preporučuju upotrebu antidepresiva.
Kod ne-melankolične depresije, kliničari pomažu u identifikaciji i upravljanju okidačima koji su osnovni uzrok. Nekima takođe mogu pomoći antidepresivi ili formalna psihoterapija.
Iako može doći do pogrešne dijagnoze između depresije i sagorevanja, sagorevanje može imitirati druge medicinske stanja, kao što su anemija ili hipotireoidizam.
Za pravu dijagnozu, najbolje je obratiti se svom lekaru ili kliničaru koji bi trebalo da sagleda „širu sliku“.
