...jedno vrijeme da.....ali prijateljstvo ne podrazumjeva bezuslovnu ljubav, kao prema djeci ili eventualno partneru....prijateljstvo je zasnovano na koristi kako ga god obrnuo ....ko zna da pravi više kompromisa ima više prijatelja.....prijateljstvo je nužno kao takvo.....a sve ostalo je samo romantika, pjesništvo i uzvisivanje prijateljstva.......sam pojam od početka uzimamo kao pogrešan...čini mi se...
Ali svakako podrazumijeva ljubav. Bar kod iskrenog prijateljstva. Ta ljubav je slična ljubavi premda djetetu, rođaku, partneru... samo se drugačije ispoljava. Prijateljstvo ne mora biti zasnovano na koristi....
. A da nemas takvu drugaricu, svoje emocije bi morala da zadrzis za sebe, sto je ljudima veoma tesko.
......o ovom moram da razmislim...ko je tu kome prijatelj?....a sin?....a zar mu nije mogao pomoći( ako je stvarno to mislio da je ovaj uradio) na drugi način?....ili ako je znao da se ovaj zajeb. da li suština prijateljstva poznavanje i povjerenje...a i to su problematični pojmovi....a ostatak ljudi možda nije tako dobro poznavao oca?....ako....ako....šta dokazuje taj postupak očevog prijatelja?.....jel odgovor u samom pitanju....diskutabilno....
Ono sto ljude goni u sklapanje prijateljskih veza jeste interes. Bilo kakav interes , jer prijateljstvo bez interesa postoji samo u teoriji i ima veze sa onom pricom o moralu ili nezainteresovanom delovanju. Nesumnjivo da tako nesto postoji, ali to je redje od dijamanta na ovom svetu.
Glavni interes koji cini da neko nekome postane prijatelj jeste znaci korist. Pre svega to je ubijanje dosade, zatim igranje transakcionih igara svih vrsta, pa sve do konkretne materijalne koristi. U prijateljstvu znaci morate uloziti nesto najdragocenije na ovom svetu..vreme, i baciti ga u zamenu za besmisleno ceretanje o besmislenim stvarima svakidasnjice. Fudbalu, raznim aferama.., glupostima.
Takodje ,ako ste danas upoznali prijatelja, postoje velike sanse da sutra dodje kod vas i trazi vam pare na zajam.
Ili kada ste resili da se odmarate ili sticete prava znanja o zivotu i svetu, neko vam zazvoni na vrata , neko ubiven od dosade , pregazen prazninom sopstvenog duha i onda kao da trazi "Pruzi mi zabavu" kao da si ti dvorska luda ili nesto slicno i nemas pametnija posla.
Prijateljstvo je kada covek razmisli, jedna velika besmislica. Ono moze imati koristi u iluzijama mladosti kada je coveku jedino cilj pronalazenje polnog zadovoljenja sa tendencijom stupanja u instituciju zvanu "brak", jer u drustvu se tako nesto lako dostize. Ali ako su nekome cilj prave vrednosti u zivotu, a ne gradnja kula od karata, onda prijateljstvo zasnovano na ubijanju dosade nema nikakvog smisla.
A ono sto je najsmesnije u tome, a potpuno istinito, sadrzano je u ovim Sopenhauerovim recima:
Pada mi sto pitanja na pamet....da ne mogu izustiti ni jednu riječ......
Da ti prekratim muke (mentalne)
Čula si za izjavu:"Pred njim/njom možeš imati krvave ruke!"
To je PRIJATELJ, a sve ovo ostalo što ljudi pogrešno zovu prijatelj je idimi-dođimi.
to je samo glupa izreka,uopste nije tacna,jer kada si u nevolji svi trce da pomognu,valjda hrane tako svoj ego..
Još si ti mlad i zelen. Kad budeš STVARNO u nevolji svi te izbegavaju kao da si šugav. 
Ne znam koje si godište, ali ja sam živeo i još živim u tim hajdučkim vremenima. Nisam romantičan ali sam realan (do bola), kad sam bio ostao bukvalno bez hleba, NIKO nije hteo da mi da ili pozajmi. Tada sam video ko su mi familija i prijatelji. NIKO. Onda se unajmiš kod gazde (muslimana) koji te primi da radiš za stan i hranu, ali ti ne daje platu, a tretira te kao kera zato što si srbin. Spavaš u podrumu i imaš jedan obrok dnevno. Ali opet, kad pogledaš, to mi je pomoglo da prebrodim krizu.
Da, ne ponavljam fraze tipa, nesebicna ljubav, bezuslovno davanje itd...
Prijatelj je onaj pred kojim mozes reci sta mislis, koji te nece osuditi sta cinis....
Koji ce te podrzati kada ti je tesko,
Koji ce razmisljati o tome kako da ti pomogne
Koji ce te ispraviti kada gresis ....
Koji ce ti ukazati na slabosti i mane...
Koji ce ti u nevolji pomoci...
Koji te nece nikada ostaviti ......
e sada, da li to postoji
izvodi, po pom izboru, bekonovog eseja O prijateljstvu...
onaj ko je prvi izrekao misao: ko god uživa u samoći ili je divlja zver ili bog, teško da je mogao da u manje reči da kaže više istine i više neistine u isti mah. Jer veoma je tačno da urođena ili potajna mržnja prema društvu ima nešto od divlje zveri, ali veoma je netačno da u tome ima ma čega božanskog - osim kada ne proishodi iz uživanja u samoći, već iz ljubavi i želje prema osamljenosti radi uzvišenijeg načina života...malo ljudi uviđa šta je samoća, a šta sve ona obuhvata. jer gomila nije društvo i lica su samo galerija slika, a razgovor je samo zvečeći cimbal onde gde nema ljubavi....
glavni plod prijateljstva jeste ono što pruža olakšanje i odušku srcu punome i nabujalome od svakovrsnih jakih osećanja...drugi plod prijateljstva krepi i jača um, kao što onaj prvi to čini u pogledu osećanja. jer dosita, kao što prijateljstvo pretvara buru i nepogode osećanja u lep dan, tako i pomračinu i zbrku misli pretvara u svetslos razuma....dobro je rekao temistokle caru pesisjskome da: govor liči na šaren zastor, čije se slike lepo vide kad je razastrt, a kada je uvijen, onda su slike skrivene i nejasne- ovaj drugi plod prijateljstva - koji se sastoji u otvaranju uma - ne ograničava se samo na prijatelje koji mogu da posavetuju (ti su doista najbolji), no i bez toga čovek uči od sebe sama, i iznosi svoje misli na svetlost, i oštri svoj duh kao o tocilo, koje samo ne seče. jednom rečju, bolje je da se čovek ispriča i pred kipom ili slikom nego da dozvoli da mu misli zamru ugušene.
dodaj sada, da bi ovaj drugi plod prijateljstva bio potpun, i ono drugo što vidljivije spada u okvir običnog opažanja: naime, iskren savet prijatelja. Heraklit dobro veli u jednoj od svojih čuvenih zagonetnih izreka: Suva je svetlost uvek najbolja. I izvesno je da svetlost koju čovek dobija tuđim savetom suvlja i čistija od one koja potiče iz njegovog uma i suđenja.... Sv. Jakov: ko sluša reč, a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svojega u ogledalu, pa otide i odmah zaboravi kakav beše....
posle ova dva plemenita ploda prijateljstva (mir u duši i podrška razumu), sledi poslednji plod koji je kao nar, pun mnogih jezgara: mislim na pomoć u sudelovanju u mnogoj poduhvatima i prilikama. najbolji način za to je da čovek pogleda koliko stvari ne može da izvrši sam, pa tu i strodrevna izreka da je prijatelj još jedno "ja". ljudi imaju svoje vreme i čovek ima telo kojim je vezan za jedan prostor, ali gde postoji prijatljstvo sva životna poslovanja njemu su i njegovom zameniku takoreći zajemčena. zatim, prijatelj može da govori onako kako potreba nalaže, a ne onako kako pogoduje sagovorniku. ali nabrajti sve ovo, bilo bi beskrajno - ja sam naveo pravilo kad je nepodesno da čovek igra sam svoju ulogu, ako nema prijatelja, može da napusti pozornicu.......
