Šta je pokajanje?

ilovedoggos

ilovedoggos

Aktivan član
Poruka
1.950
Pokajanje je poput okretanja od starog i ulazak u novi život. To je kada molimo Boga za oprost naših grehova, ali ne samo za oprost već menjamo naš život iz korena.
U Ivanovoj 1,9 piše
,,Ako priznamo svoje grehe, On je pravedan i veran, i oprostiće nam grehe i očistiti nas od svake nepravde"
Takođe, bez pokajanja propadamo (Luka 13:3)
Biblija nas upozorava da se što pre pokajemo, jer se bliži Carstvo Božije.
Ali, da li posle pokajanja idalje grešimo?
Ali onda u Bibliji nazilazimo na ovo:
,,Koji god u Njemu stoji ne greši; koji god greši ne vide Ga niti Ga pozna" po Bibliji onaj ko tvori greh od đavola je.
Ali kao što znamo Bog je milostiv i prašta tako da bi što više ljudi dobilo život večni.
Da li je pravedan onaj koji greši? Da li dok smo na Zemlji uvek činimo greh? Ili je to moguće izbeći?
 
ilovedoggos:
Pokajanje je poput okretanja od starog i ulazak u novi život. To je kada molimo Boga za oprost naših grehova, ali ne samo za oprost već menjamo naš život iz korena.
U Ivanovoj 1,9 piše
,,Ako priznamo svoje grehe, On je pravedan i veran, i oprostiće nam grehe i očistiti nas od svake nepravde"
Takođe, bez pokajanja propadamo (Luka 13:3)
Biblija nas upozorava da se što pre pokajemo, jer se bliži Carstvo Božije.
Ali, da li posle pokajanja idalje grešimo?
Ali onda u Bibliji nazilazimo na ovo:
,,Koji god u Njemu stoji ne greši; koji god greši ne vide Ga niti Ga pozna" po Bibliji onaj ko tvori greh od đavola je.
Ali kao što znamo Bog je milostiv i prašta tako da bi što više ljudi dobilo život večni.
Da li je pravedan onaj koji greši? Da li dok smo na Zemlji uvek činimo greh? Ili je to moguće izbeći?
Kliknite za proširenje...
Da tako je, samo onaj ko ostavlja gresan nacin zivota se pokajao...
Dakle potrebna su dela pokajanja...
Priznati i ostaviti grehe...
Onaj koji zivi gresno ne moze biti Bozji...
Pravednici su oni koji vrse Bozju volju...
Luka 1:6
Oboje su bili pravedni pred Bogom. Živeli su besprekorno po svim Jehovinim* zapovestima i zakonima.

Verom prinese Avelj uzvišeniju žrtvu Bogu nego Kain, i kroz nju dobi svedočanstvo da je pravednik, kad Bog potvrdi prinose njegove; i kroz nju on mrtav još govori. (Jevrejima 11:4)

Dečice, niko da vas ne zavede. Ko pravdu tvori, pravednik je, kao i on što je pravedan. (1. Jovanova 3:7)

Matej 25:46
I ovi će otići u večnu smrt,+ a pravednici će dobiti večni život.“+

Jedno je uciniti greh a drugo je ziveti gresno...
I prabednici mogu da grese ali se kaju i ostavljaju taj greh....
Takodje nije isto pogresiti u recima - sto se cini iz nesavrsenosti
ili ubiti nekoga
treba znati koje grehe Bog prasta - one iz nesavrsenosti
a koji su ozbiljni gresi zbog kojih neko moze izgubiti vecni zivot

Bog prasta kada se neko iskreno kaje cak kada i ucini tezak greh, to mozemo videti na primeru Davida.
 
Poslednja izmena:
​
​
Kako čovek može da bude prav pred Bogom? Kako grešnik može da postane pravedan? Samo Hristos može da nas dovede u sklad sa svetlošću; ali kako doći Hristu? Mnogi postavljaju ono isto pitanje koje je postavilo mnoštvo na Dan Duhova, kad je, osvedočeno u svoju grešnost, uzviknulo: “Šta ćemo činiti?” Prva reč u Petrovom odgovoru bila je : “Pokajte se!” (Djela 2,38. 39) Drugom prilikom, ubrzo posle toga, rekao je : “Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih!” (Dela 3, 19)

U pokajanje zbog greha uključeno je i odvajanje od njega. Mi nećemo odbaciti greh ako ne uvidimo njegovu izopačensost; sve dok se naše srce ne odrekne greha, u našem životu neće biti nikakve stvarne promene.
Mnogi ne uspevaju da spoznaju pravu prirodu pokajanja. Oni žale što su grešili i naoko se čak menjaju, ali samo zato što se boje da će zbog svojih zlih dela morati da trpe. To nije pokajanje u biblijskom smislu. Oni se žale na patnje umesto na greh. Takav je bio i Isavov bol kad je shvatio da je zauvek izgubio prvenaštvo. Valam, prestravljen od anđela koji je stajao na njegovom putu sa isukanim mačem, priznao je svoju krivicu da ne izgubi život; ali tu nije bilo istinskog kajanja zbog greha, nije bilo promene namera, nije se pojavila odvratnost prema zlu. Juda Iskariotski uzviknuo je pošto je izdao svog Gospoda: “Ja sagreših što izdadoh krv pravu!” (Matej 27,4)

Priznanje se otelo njegovoj grešnoj duši pod nepodnošljivim pritiskom savesti o krivici i u strašnom očekivanju osude. Posledice koje su mu pretile ispunjavale su ga užasom, ali u njegovoj duši nije bilo duboke žalosti koja slama srce, nije žalio što je izdao neokaljanog Božjeg Sina i što se odrekao Sveca Izrailjevog. Dok je podnosio Božje kazne, faraon je priznavao svoj greh da bi izbegao dalje kažnjavanje, ali je nastavljao da prkosi Nebu čim bi zla bila zaustavljena. Svi ovi jadikovali su zbog posledica greha, ali ih nije obuzimala žalost zbog samog greha.

Kad se srce pokori uticaju Božjeg Duha, savest se budi, i grešnik raspoznaje ponešto od dubine i svetosti Božjeg Zakona, koji je temelj Njegove vladavine i na Nebu i na Zemlji. “Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet” (Jovan 1,9) rasvetljava tajne odaje duše, i sakrivena dela tame izlaze na videlo. Osvedočenje obuzima um i srce. Grešnik postaje svestan Božje pravednosti i oseća užas da se pod teretom svoje krivice i poročnosti pojavi pred Onim koji ispituje srca. On vidi Božju ljubav, lepotu svetosti, radost čistote; čezne da bude očišćen i dostojan veze sa Nebom.

Davidova molitva posle pada pokazuje kako izgleda prava žalost zbog greha. Njegovo pokajanje bilo je iskreno i duboko. U molitvi nije ulagao napor
da umanji svoju krivicu; nije izražavao želju da izbegne kaznu koja mu je pretila. David je uvideo veličinu svog prestupa; shvatio je da je ukaljao svoju dušu; gnušao se svoga greha. Nije se molio samo za oproštenje već za očišćenje srca. Čeznuo je za radošću svetosti - za obnavljanjem sklada i zajednice sa Bogom. Ovako je progovorio:

“Blago onome, kojemu je oproštena krivica,
kojemu je greh pokriven.
Blago čoveku kojemu Gospod
ne prima greha
i u čijem duhu nema lukavstva.”
Psalam 32,1.2.
“Smiluj se na me, Bože,
po milosti svojoj,
očisti bezakonje moje,...
i greh je moj jednako preda mnom,...
Pokropi me isopom, i očistiću se;
umij me, i biću belji od snega,...
Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.
Nemoj me odvrgnuti od lica svojega,
I Svetoga Duha svojega nemoj uzeti od mene.
Vrati mi radost spasenja svojega,
i duh vladalački neka me potkrepi,...
Izbavi me od krvi, Bože, Bože,
Spasitelju moj,
i jezik će moj glasiti
pravdu Tvoju.”
Psalam 51,1-14.

Pokajanje kao što je ovo nadmašuje našu moć, mi ne možemo da ga postignemo, već ga dobijamo jedino od Hrista, koji se uzdigao u visine i dao dare ljudima.

Upravo ovde mnogi greše i zato ne dobijaju pomoć koju Hristos želi da im da. Oni misle da ne mogu da pristupe Hristu ako se prvo ne pokaju i da ih pokajanje prethodi oproštenju greha; jer samo slomljeno i skrušeno srce oseća potrebu za Spasiteljem. Ali, mora li grešnik da čeka na pokajanje da bi tek onda mogao da dođe Isusu! Sme li pokajanje da se podiže kao prepreka između grešnika i Spasitelja?

Biblija ne uči da grešnik mora da se pokaje pre nego što posluša Hristov poziv: “Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti!” (Matej 11, 28) Sila koja dolazi od Hrista vodi pravom pokajanju. Petar je ovo objasnio Jevrejima kad je rekao: “Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.” (Dela 5, 31) Mi se ne može pokajati bez Hristovog Duha koji budi našu savest kao što ni oproštenje ne možemo dobiti bez Hrista.

Hristos je izvor svake dobre pobude. On jedini može u srce da usadi neprijateljstvo prema grehu. Svaka želja za istinom i čistotom, svako osvedočenje u našu sopstvenu grešnost, dokaz je da Njegov Duh deluje na naša srca.
 
Isus je rekao: “I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.” (Jovan 12,32) Hristos mora da se otkrije grešnuku kao Spasitelj koji umire za grehe sveta; i dok gledamo Božje Jagnje na krstu na Golgoti, tajna otkupljenja počinje da se otkriva našem umu i Božja dobrota počinje da nas vodi na pokajanje. Umirući za grešnike, Hristos je pokazao nepojmljivu ljubav; i dok grešnik posmatra tu ljubav, ona omekšava njegovo srce, utiče na um i čini ga krotkim.

Istina je da se neki put ljudi postide svojih grešnih puteva i odvacuju neke svoje zle navike i pred nego što postanu svesni da su privučeni Hristu. Ali kad god ljudi pokušavaju da se poprave sa iskrenom željom da čine dobro, pokreće ih Hristova sila. Na njih deluje utivaj kojeg nisu ni svesni, savest se budi, i u životu dolazi do vidljive promene. I kad ih Hristos privuče da gledaju Njegov krst, da posmatraju Onog kojeg su njihovi gresi prikovali, tada se zapovesti upisuju u njihovu savest. Otkriva im se sva zloća njihovog života, greh koji se duboko ukorenio u njihovu dušu. Počinju da razumevaju ponešto od Hristove pravednosti i uzvikuju: “Šta je onda greh kad je bila potrebna takva žrtva za otkupljenje njegovih robova? Zar je stvarno bila potrebna sva ta ljubav, sve to trpljenje, sve to poniženje, da mi ne poginemo već da imamo život večni?”

Grešnik može da se odupre toj ljubavi, može da odbije mogućnost da bude privučen Hristu; ali ako se ne bude opirao, Isus će ga privući; poznavanje plana spasenja dovešće ga do podnožja krsta, punog pokajanja zbog grehova koji su prouzrokovali patnje dragog Božjeg Sina.

Isti božanski um koji deluje u prirodi obraća se i srcima ljudi, budeći u njima neizrecivu čežnju za onim što nemaju. Ono što je na svetu ne može da zadovolji njihovu čežnju. Božji Duh preklinje ih da teže za onim što jedino može dati mir i odmor - za Hristovom milošću i radošću svetosti. Služeći se i vidljivim i nevidljivim uticajima, naš Spasitelj stalno radi da um ljudi obrati od grešnih uživanja, koja ne site, ka neizmernim blagoslovima koje mogu da dobiju u Njemu. Svi koji uzaludno pokušavaju da piju iz razvaljenih studenaca ovog sveta primaju božansko obaveštenje: “I ko je žedan neka dođe, i ko hoće, neka uzme vodu života zabadava!”(Otkrivenje 22, 17)

Ti koji u srcu čezneš za nečim boljim od onog što ovaj svet može da ti pruži, prepoznaj tu čežnju kao Božju poruku tvojoj duši! Moli Ga da ti daruje pokajanje, da ti otkrije Hrista u svoj Njegovoj neizmernoj ljubavi, u svoj Njegovoj savršenoj čistoti! U Spasiteljevom životu načela Božjeg zakona - ljubav prema Bogu i prema bližnjemu - dobila su savršeni izraz. Dobročinstvo, nesebična ljubav - sačinjavali su Njegov život. I tek kad posmatramo Njega, kad svetlost sa našeg Spasitelja i nas obasja, tada vidimo grešnost svojih srca.

Mi možemo laskati sebi, kao što je to činio Nikodim, da nam je život pošten, moralni lik besprekoran, i misliti da ne moramo da ponizimo svoja srca pred Bogom kao obični grešnici; ali kad nas obasja Hristova svetlost, videćemo da smo nečisti, shvatićemo da su naše pobude sebične, da je neprijateljstvo prema Bogu ukaljalo svako naše delo. Tada ćemo shvatiti da je naša pravda kao prljava haljina, da nas jedino Hristova krv može očistiti od prljavštine greha i obnoviti naše srce prema Njegovom obličju.
 
Kad samo jedan zrak Božje slave, jedna varnica Hristove čistote prodre u dušu, on sa bolnom jasnoćom otkriva svaku ružnu mrlju i ogoljava rugobu i poročnost ljudskog karaktera. Ona čini vidljivim neposvećene želje, nevernost srca i nečistotu usana. Grešniku se njegovi verolomni pokušaji da Božji zakon proglasi nevažećim pokazuju u pravoj svetlosti, i njegov duh dirnut je i potišten pod prodornim uticajem Božjeg Duha. On se gnuša samog sebe gledajući čisti, neukaljani Hristov karakter.

Kad je prorok Danilo ugledao slavu koja je obavijala nebeskog vesnika koji mu je bio poslan, proželo ga je osjećanje slabosti i nesavršenosti. Opisujući djelovanje tog predivnog prizora, kaže: “I ne osta snage u meni, i ljepota mi se nagrdi, i ne imah snage!” (Danilo 10,8) Čovjek, ovako dirnut, omrznuće svoju sebičnost, gnušaće se svog samoljublja, i težiće pod uticajem Hristove pravednosti za čistotom srca, koja je u skladu sa Božjim zakonom i Hristovim karakterom.

Pavle kaže da je “po pravdi zakonskoj” — ako se uzme u obzir samo formalno ispunjavanje propisa — “bio bez mane” (Filibljanima 3,6); ali kad je upoznao duhovni karakter Zakona, shvatio je da je grešnik. Prema slovu Zakona, onako kako ga ljudi primjenjuju u životu, Pavle se uzdržavao od grijeha, ali kad je upoznao dubinu svetih pravila Zakona, i vidjeo sebe onako kako ga og gleda, ponizno se poklonio i priznao svoju krivicu. Rekao je: “A ja življah nekad bez zakona; a kad dođe zapovijest, onda grijeh oživlje, a ja umrijeh.” (Rimljanima 7, 9.10.) Kad je shvatio duhovnu prirodu Zakona, grijeh se pojavio u svoj svojoj odvratnosti, i njegove oholosti nestalo je.

. Ljudski sudovi su pristrasni, nesavršeni, ali Bog sve ocjenjuje onako kako stvarno jeste. Pijanicu preziru i kažu da ga njegov grijeh isključuje iz Neba; dok oholost, sebičnost i zavist često prolaze bez ukora. Međutim, ti grijesi naročito su mrski Bogu zato što suprote dobroti Njegovog karaktera, atmosferi nesebične ljubavi koja vlada u bezgrešnom svemiru. Onaj koji padne u neki teški grijeh može da osjeti svoju sramotu i bijedu i potrebu za Hristovom milošću; ali oholost ne osjeća nikakve potrebe i tako se srce zatvara pred Hristom i beskrajnim blagoslovima koje On donosi.
 
aeternum:
Da tako je, samo onaj ko ostavlja gresan nacin zivota se pokajao...
Dakle potrebna su dela pokajanja...
Priznati i ostaviti grehe...
Onaj koji zivi gresno ne moze biti Bozji...
Pravednici su oni koji vrse Bozju volju...
Luka 1:6
Oboje su bili pravedni pred Bogom. Živeli su besprekorno po svim Jehovinim* zapovestima i zakonima.

Verom prinese Avelj uzvišeniju žrtvu Bogu nego Kain, i kroz nju dobi svedočanstvo da je pravednik, kad Bog potvrdi prinose njegove; i kroz nju on mrtav još govori. (Jevrejima 11:4)

Dečice, niko da vas ne zavede. Ko pravdu tvori, pravednik je, kao i on što je pravedan. (1. Jovanova 3:7)

Matej 25:46
I ovi će otići u večnu smrt,+ a pravednici će dobiti večni život.“+

Jedno je uciniti greh a drugo je ziveti gresno...
I prabednici mogu da grese ali se kaju i ostavljaju taj greh....
Takodje nije isto pogresiti u recima - sto se cini iz nesavrsenosti
ili ubiti nekoga
treba znati koje grehe Bog prasta - one iz nesavrsenosti
a koji su ozbiljni gresi zbog kojih neko moze izgubiti vecni zivot

Bog prasta kada se neko iskreno kaje cak kada i ucini tezak greh, to mozemo videti na primeru Davida.
Kliknite za proširenje...
Nema pravednika ,nasa “pravda” je kao krpa pred Bogom ,pokajanje mora da bude povezano i sa smirenjem ako toga nema onda smo u velikoj zabludi.
 
Jadni carinik koji se molio: “Bože, milostiv budi meni grešnome!” (Luka 18,13), smatrao je sebe vrlo pokvarenim čovjekom, a i drugi su ga gledali istim očima; ali on je osjetio svoju potrebu, i sa svojim teretom krivice i sramote došao pred Boga, trežeći Njegovu milost. On je otvorio svoje srce milostivom uticaju Božjeg Duha da ga oslobodi sile grijeha. Farisejeva hvalisava, samodopadljiva molitva pokazivala je da je njegovo srce za uticaj Svetog Duha. Udaljivši se od Boga, nije ni osjećao svoju pokvarenost nasuprot savršenstvu božanske svetosti. Nije osjećao nikakvu potrebu, i ništa nije ni primio.

Kada uvidite svoju grešnost, ne čekajte da se popravite. Koliko ima onih koji misle da nisu dovoljno dobri da dođu Hristu! Očekujete li da ćete se popraviti svojim sopstvenim naporima? “Može li Etiopljanin promjeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?” (Jeremija 13,23)) Nama može da pomogne samo Bog. Mi ne treba da čekamo na čvršće osvedočenje, na bolje prilike, na svetiji karakter. Mi sami ništa ne možemo učiniti. Moramo da priđemo Hristu upravo onakvi kakvi jesmo.

Ali neka se niko ne vara misleći da će Bog u svojoj velikoj ljubavi i milosrđu ipak spasti čak i one koji su odbacili Njegovu milost. Neizmerna težina grijeha može da se procjeni jedino u svjetlosti krsta. Kad ljudi tvrde da je sigurno Bog isuviše dobar da bi odbacio grešnika, usmjerite im pogled na Golgotu! Upravo zato što nije postojao drugi način da se čovjek spase, zato što bez ove žrtve ljudski rod nije mogao uteći od sramotne sile grijeha i ponovo uspostaviti zajednicu sa svetim bićima, zato što mu je bilo nemoguće a ponovo uzme učešća u duhovnom životu — upravo zato Hristos je preuzeo na sebe krivicu neposlušnih i trpeo umjesto grešnika. Ljubav i patnja i smrt Božjeg Sina — sve to svjedoči o strahovitoj veličini grijeha i objavljuje da nema oslobođenja od njegove moći, ni nade u bolji život, osim u pokoravanju sebe Hristu.
Nepokajani se ponekad izgovaraju govoreći o onima koji misle da su hrišćani: “I ja sam isto toliko dobar koliko i oni. Oni u ponašanju ne pokazuju ništa više samoodricanja, trezvenosti ili budnosti od mene. I njima su draga uživanja i popustljivost prema grehu kao i meni!” I tako se oni služe manama drugih kao izgovorom za svoje sopstveno zanemarivanje dužnosti. Ali gresi i mane drugih nikog ne opravdavaju, jer nam Gospod kao uzor nije dao grešne ljude. Neokaljani Božji Sin nam je primjer i trebalo bi da upravo oni koji se tuže na nepravičan život takozvanih hrišćana žive boljim životom i pruže plemenitiji primer. Ako su njihova shvatanja o tome šta hrišćanin mora da čini tako uzvišena, nije li onda njihov greh veći? Oni znaju šta je pravo a ipak to ne čine.
 
Čuvajte se oklevanja! Ne odgađajte odluku da odbacite svoje grehe i da Isusovom pomoći očistite svoje srce! Hiljade i hiljade upravo su ovde pogrešile i ostale izgubljene za večnost. Ne želim da trošim mnogo reči raspravljajući o kratkoći i nesigurnosti života; ali se strahovita opasnost — opasnost koja se dovoljno ne shvata — krije u oklevanju da se pokorimo preklinjućem glasu Božjeg Svetog Duha i tako ostanemo u grehu; jer oklevanje upravo to znači. Grehu, ma kako ga neznatnim držali, možemo popuštati samo rizikujući da budemo izgubljeni za večnost. Ono što ne savladamo, savladaće nas i izazvati našu propast.

Svaki prestup, svako zanemarivanje ili odbacivanje Hristove milosti, ostavlja na nama svoje posledice; ono otvrdnjava srce, slabi volju, otupljuje um i ne samo što nas čini manje spremnim već i manje sposobnim da poslušamo nežne pozive Božjeg Svetog Duha. Mnogi umiruju probuđenu savest mišlju da mogu da se vrate sa svog zlog puta kad god to zažele, da mogu da se igraju sa pozivima milosti a ipak ostanu trajno osetljivi prema njihovom uticaju. Oni misle, iako su prkosili Duhu milosti, iako su svoj uticaj stavili u sotoninu službu, da će ipak moći da promene smer svog života u času strašne krize. Ali to nije tako lako ostvariti. Iskustva i vaspitanje u toku celog života tako su temeljno oblikovali karakter da tada samo retki požele da budu slični Isusu.

Svako popuštanje grehu pojačava odbojnost duše prema Bogu. Čovek koji je uporan u svom neverstvu, koji je tupo ravnodušan prema božanskoj istini, samo žanje ono što je sam posejao. U celoj Bibliji nema strašnije opomene protiv igranja sa zlom od reči mudrog čoveka da će se grešnik “ u uža greha svojih zaplesti”. (Priče 5,22)

Hristos je spreman da nas oslobodi greha, ali nas na to ne primorava; i ako ne želimo da prihvatimo Njegovu milost, šta bi On još mogao da učini? Mi smo sami sebe upropastili svojim namernim odbacivanjem Njegove ljubavi. “Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!” “Danas ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca!” (2. Korinćanima 6,2; Jevrejima 3,7.8)
 
DarkMoon:
Ne kapiras sta sam hteo da kazem …
Ako sebe smatras pravednom onda nemas smirenja ni malo ,a Bog to ne voli …
Glasnik je izneo ovde pricu o cariniku i “pravednom” Judejcu
Kliknite za proširenje...
Pogresno ti to kapiras...
Nisam ja rekla ja sam pravednik, nego Bog smatra pravednicima sve osobe koje cine Bozju volju...
A ja mogu kakva sam ja i kako zivim
a zivim prema Bozanskim nacelima i znam da me Bog vodi i voli :)
 
“Čovek gleda što je na očima, a Gospod gleda na srce” (1. Samuilova 16,7) — ljudsko srce, ispunjeno protivrežnim osećanjima radosti i tuge, nemirno, jogunasto srce, u kome ima toliko prljavštine i prevare. On zna njegove pobude, njegove prave namere i ciljeve. Pođite Njemu sa svojom ukaljanom dušom, onakvom kakva je! Kao psalmista otvorite sve njene zakutke svevidećem oku i uzviknite:”Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put večni!”(Psalam 51,10) Budite pošteni prema sebi! Budite isto tako ozbiljni, isto tako istrajni kao da je vaš prolazni život u pitanju! To je pitanje koje se mora rešiti između Boga i vas, i to za večnost. Ako nemate ničeg drugog osim lažne nade, srljate u sigurnu propast.

Proučavajte Božju reč sa molitvom. Ta Reč iznosi vam u Božjem zakonu i u Hristovom životu velika načela svetosti, bez kojih “niko neće videti Gospoda”. (Jevrejima 12, 14) Ona osvedočava u greh; ona jasno otkriva put spasenja. Poslušajte je kao Božji glas koji se obraća vama.
 
aeternum:
Pogresno ti to kapiras...
Nisam ja rekla ja sam pravednik, nego Bog smatra pravednicima sve osobe koje cine Bozju volju...
A ja mogu kakva sam ja i kako zivim
a zivim prema Bozanskim nacelima i znam da me Bog vodi i voli :)
Kliknite za proširenje...
u vreme najbolje poslušah te,
i u dan spasenja pomogoh ti.
Evo sad je vreme najbolje,
evo sad je dan spasenja!
(2. Korinćanima 6,1.2)
 
DarkMoon:
Ja sam ti rekao sta sam rekao ,ne spasava nas automatizam nego milost Bozja na kraju i molitve.
Kliknite za proširenje...
I ja sam rekla sta sam rekla
ne mozemo ocekivati spasenje ako ne zivimo u skladu sa Bozjim nacelima i ako ne vrsimo Bozju volju

Psalmi​

Davidov



51 Smiluj mi se, Bože, zbog svoje verne ljubavi.+


Izbriši moje prestupe zbog svog velikog milosrđa.+


2 Operi me sasvim od mog prestupa+
i očisti me od mog greha.+
3 Jer ja dobro znam svoje prestupe
i moj greh mi je stalno u mislima*.+
4 Tebi sam zgrešio, tebi najviše*,+
učinio sam ono što je zlo u tvojim očima.+
A ti si pravedan kad govoriš,
tvoja presuda je pravedna.+
5 Od rođenja sam kriv za prestup,
grešan sam od trenutka kad me je majka začela.+
6 Ti voliš čoveka kome je istina u srcu.+
Pouči moje srce pravoj mudrosti.
7 Očisti me od greha isopom i biću čist,+
operi me i biću belji od snega.+
8 Daj mi da osetim radost i veselje,
neka ozdrave* kosti koje si slomio.+
9 Okreni svoje lice od mojih greha,+
izbriši sve moje prestupe.+
10 Bože, stvori u meni čisto srce+
i stavi u mene nov duh,+ postojan duh.
11 Nemoj me odbaciti od sebe
i nemoj mi oduzeti svoj sveti duh.
12 Daj mi da se ponovo radujem spasenju koje ti daješ,+
probudi u meni želju da ti budem poslušan*.
13 Poučiću prestupnike tvojim putevima,+
da bi ti se grešnici vratili.
14 Izbavi me od krivice za krv,+ Bože, moj Spasitelju,+
da bi moj jezik radosno objavljivao tvoju pravednost.+
15 Jehova, otvori moja usta,
da bih mogao da te hvalim.+
16 Jer ti ne želiš žrtvu, inače bih ti je prineo.+
Ne mariš za žrtve paljenice.+
17 Žrtva koja je ugodna Bogu – to je skrušen duh.
Bože, ti nećeš odbaciti* slomljeno i skrhano srce.+
18 U svojoj milosti čini dobro Sionu,
obnovi jerusalimske zidine.
19 Tada će ti biti mile žrtve prinesene u pravednosti,
žrtve paljenice i cele žrtve.
Tada će se junci prinositi na tvom oltaru.+
 
Mnogo je vazno biti u pokajanju na samrti ,bolesti ….covek tada treba posebno da zaviri u sebe ,nije bolest uvek na propast kako mnogi misle ili zbog nepoznavanja vere ili zbog neverovanja .
Naravno ovo vazi u slucaju ako covek zapadne u tu situaciju ,mi ne znamo kada ce Bog da nas pozove ….

aeternum:
I ja sam rekla sta sam rekla
ne mozemo ocekivati spasenje ako ne zivimo u skladu sa Bozjim nacelima i ako ne vrsimo Bozju volju

Psalmi​

Davidov



51 Smiluj mi se, Bože, zbog svoje verne ljubavi.+


Izbriši moje prestupe zbog svog velikog milosrđa.+


2 Operi me sasvim od mog prestupa+
i očisti me od mog greha.+
3 Jer ja dobro znam svoje prestupe
i moj greh mi je stalno u mislima*.+
4 Tebi sam zgrešio, tebi najviše*,+
učinio sam ono što je zlo u tvojim očima.+
A ti si pravedan kad govoriš,
tvoja presuda je pravedna.+
5 Od rođenja sam kriv za prestup,
grešan sam od trenutka kad me je majka začela.+
6 Ti voliš čoveka kome je istina u srcu.+
Pouči moje srce pravoj mudrosti.
7 Očisti me od greha isopom i biću čist,+
operi me i biću belji od snega.+
8 Daj mi da osetim radost i veselje,
neka ozdrave* kosti koje si slomio.+
9 Okreni svoje lice od mojih greha,+
izbriši sve moje prestupe.+
10 Bože, stvori u meni čisto srce+
i stavi u mene nov duh,+ postojan duh.
11 Nemoj me odbaciti od sebe
i nemoj mi oduzeti svoj sveti duh.
12 Daj mi da se ponovo radujem spasenju koje ti daješ,+
probudi u meni želju da ti budem poslušan*.
13 Poučiću prestupnike tvojim putevima,+
da bi ti se grešnici vratili.
14 Izbavi me od krivice za krv,+ Bože, moj Spasitelju,+
da bi moj jezik radosno objavljivao tvoju pravednost.+
15 Jehova, otvori moja usta,
da bih mogao da te hvalim.+
16 Jer ti ne želiš žrtvu, inače bih ti je prineo.+
Ne mariš za žrtve paljenice.+
17 Žrtva koja je ugodna Bogu – to je skrušen duh.
Bože, ti nećeš odbaciti* slomljeno i skrhano srce.+
18 U svojoj milosti čini dobro Sionu,
obnovi jerusalimske zidine.
19 Tada će ti biti mile žrtve prinesene u pravednosti,
žrtve paljenice i cele žrtve.
Tada će se junci prinositi na tvom oltaru.+
Kliknite za proširenje...
E Arijana ,pa jutros sam citao taj psalm …

aeternum:
I ja sam rekla sta sam rekla
ne mozemo ocekivati spasenje ako ne zivimo u skladu sa Bozjim nacelima i ako ne vrsimo Bozju volju

Psalmi​

Davidov



51 Smiluj mi se, Bože, zbog svoje verne ljubavi.+


Izbriši moje prestupe zbog svog velikog milosrđa.+


2 Operi me sasvim od mog prestupa+
i očisti me od mog greha.+
3 Jer ja dobro znam svoje prestupe
i moj greh mi je stalno u mislima*.+
4 Tebi sam zgrešio, tebi najviše*,+
učinio sam ono što je zlo u tvojim očima.+
A ti si pravedan kad govoriš,
tvoja presuda je pravedna.+
5 Od rođenja sam kriv za prestup,
grešan sam od trenutka kad me je majka začela.+
6 Ti voliš čoveka kome je istina u srcu.+
Pouči moje srce pravoj mudrosti.
7 Očisti me od greha isopom i biću čist,+
operi me i biću belji od snega.+
8 Daj mi da osetim radost i veselje,
neka ozdrave* kosti koje si slomio.+
9 Okreni svoje lice od mojih greha,+
izbriši sve moje prestupe.+
10 Bože, stvori u meni čisto srce+
i stavi u mene nov duh,+ postojan duh.
11 Nemoj me odbaciti od sebe
i nemoj mi oduzeti svoj sveti duh.
12 Daj mi da se ponovo radujem spasenju koje ti daješ,+
probudi u meni želju da ti budem poslušan*.
13 Poučiću prestupnike tvojim putevima,+
da bi ti se grešnici vratili.
14 Izbavi me od krivice za krv,+ Bože, moj Spasitelju,+
da bi moj jezik radosno objavljivao tvoju pravednost.+
15 Jehova, otvori moja usta,
da bih mogao da te hvalim.+
16 Jer ti ne želiš žrtvu, inače bih ti je prineo.+
Ne mariš za žrtve paljenice.+
17 Žrtva koja je ugodna Bogu – to je skrušen duh.
Bože, ti nećeš odbaciti* slomljeno i skrhano srce.+
18 U svojoj milosti čini dobro Sionu,
obnovi jerusalimske zidine.
19 Tada će ti biti mile žrtve prinesene u pravednosti,
žrtve paljenice i cele žrtve.
Tada će se junci prinositi na tvom oltaru.+
Kliknite za proširenje...
Ovaj psalm i govori o smirenju i poniznosti,takodje govori i o pokajanju .
Ne spasava automatizam vrsenja zapovesti nego Milost Bozija ….pomiluj me Boze ,samo taj prevod nije bas ….
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

svojstvo
Šta je iskreno pokajanje?
2 3
Odgovora
57
Pregleda
818
bas kao
B
Сале
Šta je Biblija
2 3
Odgovora
69
Pregleda
749
robivek
R
anajade
Sta je Hristov zakon
2
Odgovora
34
Pregleda
477
anajade
anajade

Back
Top