Šta je ono u svakome od nas , koja je to iskra , što nas nagoni od osamljenosti ?

[ Krevet mi je mek
al' mojoj patnji nije lek
nit' miran san ,
nit' kosti odmorne .!
U kavezima ptice su
i trazimo svi klonove
i tesu nas na oholost
rogobatnu pospanost
sto stvara strasne pojave ...,
i sve to ...,
u trenu da se resi tek !,
niti to ne bi bilo , mojoj patnji lek .

Kazu imam sne ,
ali spavati ne mogu
govor mi je tezak
ukus , gorak smek ...,
al' mom bolu nije lek ,
niti da uzletim
i dotaknem sunce
ni da univerzum mi je blizak
ni da vladam sobom
ko' sopstvenim robom ,
ne bi bilo mojoj patnji lek ...,
i sve , pa da zaspati i mogu ,
i sve da krevet mi je mek ,
sve da opijum , udisem za na'vek
nista od toga nije ...
mojoj patnji nije lek .!

... nego postelja topline ,
i zagrljaj njen tek !,
svilen sapat na mom uhu ,
usni njenih dodir mek
sav "patos" , ispario bi za cas ,
i sve sto mogu dati
da za uzvrat vise nemam
za samo njene ruke ,
da bih mogo' uvek prati .
Bez njezinoga daha
ja sam ne kompletan ...
ko' stakleni rogovi u vola
ni mojih snova nema ...,
a java prepuna mi bola
presecena ja sam , jabuka na pola ...
Bez nje ... da , ja sam presecena jabuka na pola .