Sta je nista?

bmaxa

Buduća legenda
Poruka
40.281
Ne znam o kakvoj nauci je reč. Ali, ako je po toj nauci Svest jedno, a materija nešto drugo, omda to nije nikakva nauka, već nedokazana teorija, tj, vera. Zato jer ne postoji nikakva materije, već uvek i samo Svest. Materija je samo napregnuto i pokretno, opažčjivo i spoznatljivo stanje Svesti.Kad naučnici opaze Svest da se napreže, kreće i radi, to onda zovu imenom "materija", ne znajući da je to Svest. S obzirom da o Svesti još uvek ništa ne znaju.
Znas kako, mozemo da kazemo da nista ne postoji... sve je ovo iluzija, ukljucujuci i Svest, ali ipak kad ti crep padne na glavu pogines, tako
da je to realnost...
edit:
to su jedine teorije za sada. Tvoja nije poznata. No kako se sve to eksperimentalno jos ne moze potvrditi, to za sada ostaje u procesu razrade...
 
Poslednja izmena:

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.768
Bezobrazno falsifikovane moje tvrdnje da "jastvo ne umire nikad", sa namerom omalovažavanja te moje tvrdnje i obzvređivanja svih mojih tvrdnji, izmišljenim dodatkom: "čak i kad umre"

Evo, tvoj komentar, kopiran po treći put... ništa dodato.

U prethodnom upućivanju na tvoj komentar izbacio sam tekst između, pošto očito nisi uspio sam povezati ono na što sam ti ukazivao a što si napisao.
"JASTVO" NE UMIRE NIKADA. Ono svoja dela ili nedela kao ZNANJE uvek nosi sobom i svojim delima se ponosi, a zbog nedela se stidi i pati, čak i kad umre.

Ljubomire, po treći put kopiram tvoj originalni komentar, OPET... gdje ti vidiš da da sam ja u taj komentar ubacio nešto što u njemu nema?

Uostalom, vrati se na svoj komentar pa vidi, evo dat’ ću ti i redni broj komentara na ovoj temi...#189. Tamo ćeš to naći.
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
to su jedine teorije za sada. Tvoja nije poznata. No kako se sve to eksperimentalno jos ne moze potvrditi, to za sada ostaje u procesu razrade...
Za moju tvrdnju da samo Svest postoji i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje, i da su tih sedam sposobnosti i radnji ZAKON sveukupnog postojanja, dokazi postoje. Oni su u otkriću fizičara i biologa da samo energija i informacija postoje. Upravo energija i informacija su manifestacija sedam fizičkih i psihičkih radnji. Energija se uvek manifestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a informcija kao psihička radnja opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog naprezanja i kretanja. U jajetu koje, na primer, imamo samo energiju i informaciju, dok su pile i koka samo sistemi organizovanog naprezanja i kretanja energije u skladu sa DNK informacijom. Takav slučaj je sa organizmima svih živih bića.

Ili, uzmimo za primer stotinu ljudi sa stotinu različitih zanimanja i analizirajmo njihov rad tokom izvršavanja njihovih različitih radnih zadataka. i uverimo se, ma koliko rezultati njihovog rada bili različiti, svi oni, da bi izvršili svoje različite zadatke, radili su isto - naprzali su se i kretali i opažali, osećali, pamtili, mislili i razumevali to svoje naprezanje i kretanje. Različite su bile samo informacije, tj. znanja po kojima su se oni naprezali i kretali. A kad se pitamo odakle te različite informacije, odgovor će da glasi da su one stečene uz pomoć peti psihičkih radnji - opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Čega... pa svog naprezanja i kretanja.

Sa neorganskom materijom koja od sebe same sve organske i neorganske materijalne forme u Svemiru gradi, pa makar one bile i toliko komlikovane i savršene kao ljudski organizam, je isto. Ništa ta neorganska materija drugo ne radi, već se samo po različitim informacijama napreže i kreće, opaža svoje naprezanje i kretanje, oseća, pamti, misli i razume.

Kad čovek, na primer, želi da otkuca samo jedno slovo na tastaturi svog kompjutera, on, da bi ga otkucao, mora u jednom deliću sekunde da napravi svih tih sedam fizičkih i psihičkih radnji.

Inače, sve u Svemiru što se dešava, može da posluži kao dokaz da sem sedam fizičkih i psihičkih radnji i Svesti kao njihovog vršioca, ničeg drugog nema.

A kad, u skladu sa definicijom Svesti koja glasi da je Svest ono kje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti, upitamo se, koje uslove Svest mora da ispuni da bi sebe dovela u stanje svesnosti, udgovor će uvek da glasi da mora da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti ivrši sedam fizičkih i psihičkih radnji.

I na kraju, ako želimo da saznamo KONAČNU ISTNU o postojanju materije, života i Svemira, nemamo je o čemu drugome saznati do samo o Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. A kad se pitamo, uz pomoć čega se može saznati ta istina, odgovor će ponovo da glasi: uz pomoć Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Ima tu još načina na koje može da se dokaže da samo Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih radnji postoji. U svakom slučaju, Istina o postojanju stvarnosti je prosta da prostija ne može da bude, jer nema o čemu drugom da se sazna, do samo o Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Upravo onako kako je to Ričard Davkins rekao kada je hteo da objasni nastajanje Svemira iz Kvantnog vakuuma sa značenjem "NIŠTA", rekavši: "To bi moglo biti doslovno NIŠTA iz čega NEŠTO doslovno iskače.To je nešto misteriozno koje je prilično teško da se shvati, ja ga sigurno ne mogu shvatit"i...
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
Nema napretka dok ne priznamo sopstvenu grešku.
Gr...eška nije kraj svijeta a priznanjem, da smo pogriješili, se oslobađamo potrebe da je nepotrebno branimo.
Ti si upravu. Tek sada sam proverio i uverio se da sam ja napisao: . "JASTVO" NE UMIRE NIKADA... čak i kad umre". I da ti nisi dodao ovo: "Čak i kad umre". Dakle, nepravedno sam te optužio i izgradio, red je da se izvinim...... IZVINJAVAM SE! Trebalo je da stoji: " Jastvo ne umire nikada... čak i kad čovek umre". Greškom nisam napisao reč "čovek" i ceo smisao rečenice je ispao besmislen,
 

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.768
Ti si upravu. Tek sada sam proverio i uverio se da sam ja napisao: . "JASTVO" NE UMIRE NIKADA... čak i kad umre". I da ti nisi dodao ovo: "Čak i kad umre". Dakle, nepravedno sam te optužio i izgradio, red je da se izvinim...... IZVINJAVAM SE! Trebalo je da stoji: " Jastvo ne umire nikada... čak i kad čovek umre". Greškom nisam napisao reč "čovek" i ceo smisao rečenice je ispao besmislen,
Ja sam to sve vrijeme znao, ali poenta je bila da se ukaže na grešku...

Nije bilo potrebe za izvinjenjem.
Nisam se osjećao povrijeđenim.
Vežno je da si uvidio grešku na bazi koje su se redale dalje greške. 👍
 

Обилић

Poznat
Poruka
8.305
... Moze li neko da zamisli sta je to nista ...

Појмови, ах појмови.
Ту су да нам живот учине колоритним,
а опет страшно нас сморе кад се збунимо !

Зато је апсолутно неопходно да сваки човек који жели да буде миран и прави
има свој лични речник појмова на српском,
који ће бити у што већој слози са туђим речницима (на српском).

Шта је ништа, право, равно, округло, пуно до врха, ..?
То су само апстрактни појмови, непостојећи у пракси - тзв идеали.

Рецимо зидар који зида зид има идеал равног.
Без тог идеала зидар не би знао шта ће и како ће.
и када тај зид касније проверимо ласерски видимо да није раван тотално,
али да не би идеала равног ...

Исто тако појам ништа.
То није матемаричка нула, неее !
То је нешто мање и од највећег минуса ...

Ништа значи не постоји, али кад кажемо "Дошао сам у Њујорк и кренуо од ничега"
свакоме је јасно шта је то ништа !
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
Ispravna definicija pojma "ništa" sa kojom svi mogu da se saglase, glasi: NIŠTA je - NIŠTA.

A ispravna definicija pojma "nešto", sa kojom svi mogu da se sadglase, glasi: NEŠTO je _ NEŠTO.

A opravdanje i za jednu i drugu deiniciju će da glasi, da je Ništa zato Ništa, što iz njega ne može nastati Nešto. A da je Nešto, zato Nešto, što iz njega može nastati Nešto.
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
zakoni fizike kažu da ništa ne može da postoji nego samo menja svoj oblik postojanja
Fizičari su dobri logičari koliko i moja baba. Ako fizičari kažu da Ništa ne može da postoji, kako onda Ništa može da menja oblik svog postpjanja? Kad bi Ništa moglo da menja oblik, to bi značilo da iz Ništa može da nastane Nešto, kao recimo, kula od peska ma plaži, pa onda Ništa ne bi bilo Ništa, već NEŠTO:
a misao kao esencija postojanja te energije ostaje nepromenjena i jednostavno - postoji zauvek
Misao nije esencija postojanja. Misao je psihička radnja. Radnja, bilo fizička ili psihička, ne može postojati sama po sebi i vršiti samu sebe, već uvek i samo VRŠILAC radnje. Dakle, ne može misao postojati sama po sebi, već uvek i samo MISLILSC KOJI MISLI. Isto kao što i fizička radnja kretanja, na primer, ne može postojati sama posebi, već uvek i samo KRETAČ KOJI SE KREĆE.
 

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.768
Misao nije esencija postojanja. Misao je psihička radnja.

Mišljenje je radnja a misao je proizvod te radnje.

Misao je opaženo znanje o nečemu, informacija o nečemu postojećem. Opažanje je stoga radnja a ono opaženo je opet proizvod te radnje.

(“Ja sam lopta” je informacija koju stvar emituje u etar iz kojeg ga svojom pažnjom centriranom u razumu opadamo i od nje generišemo percepciju te stvari. Percepcije stvari nije ta stvar.)

Odatle, dakle to opaženo postojeće (stvar po sebi, stvorena po znanju-o-sebi, po svom ja) služi kao osnova iz koje se stvaraju misli a misli postaju gradivni element percepcije, dakle viđenja/razumijevanja opaženog.
Percepcija se čulima projektuje u njenu čulnu vrijednost.

Stoga, Jastvo (Svijest) je esencija postajuće stvarnosti, esencija Tvorevine, dok je apsolut=ono-što-jest=postojanje=biće, izvor svijesti.

Poimanje, pak, je sekundarni efekat u tom procesu projekcije jastva.
Stoga, samo ono što sebi uspijemo predočiti/projektovati kao stvarnost možemo i pojmiti, dati mu ime. Stvarnost dakle prethodi poimanju stvarnosti.

Poimanje služi raz-mišljanju i konsekventno sjećanju na proživljeno, a sjećanje nam služi da se po volji, imenom, vraćamo stvari po sebi i od nje ponovo generišemo novu percepciju (budućnosti) uslovljenu trenutnim mentalnim sklopom i nivoom osviješćenosti.

Pričati o bilo čemu nije moguće bez poimanja, što nikako ne znači da Nešto što je izvan našeg poimanja ne postoji za nekog drugog.

Pojam “Ništa” stoga ne može nikako biti odredica/ime za nepostojanje već upravo za već percipirano Nešto. To Nešto nije objekat već podloga u kojoj se projektuju svi objekti.

Podloga (praznina) je i te kako postojeće Nešto.

Pošto nam je pažnja okupirana projekcijom objekata u neobjektujućem Nečemu, to Nešto u čemu ih projektujemo ostaje u drugom planu, ali nije nepostojeće niti je nemanifestovano. Njegova manifestacija jeste PRAZNINA.
Njegova sekundarna manifestacija jeste PROSTOR,tj. prostornost praznine, kada se u njoj projektuju dva i više objekta.

Ne možemo stoga tvrditi da su objekti Nešto a praznina Ništa. To je logička zabluda.

I objekti i praznina su posledice manifestacije jastva svijesti, dakle Nešto su.

Ako u diskusijama baš moramo koristiti pojmove Nešto i Ništa, onda bi to trebalo da se čini s naglaskom da su to odredice za poimanje postojećih manifestacija unutar razuma jedinke ali ne i istina o postojanju.
 

bmaxa

Buduća legenda
Poruka
40.281
Oni su u otkriću fizičara i biologa da samo energija i informacija postoje
Tesko. Energija je prosto sposobnost tela da vrsi rad...
Inače, sve u Svemiru što se dešava, može da posluži kao dokaz da sem sedam fizičkih i psihičkih radnji i Svesti kao njihovog vršioca, ničeg drugog nema.
Ne moze. Mi nismo detektovali tu Svest o kojoj pricas a tih sedam radnji nisu aksiomi jer se mesaju i mogu se izvesti.
A kad, u skladu sa definicijom Svesti koja glasi da je Svest ono kje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti, upitamo se, koje uslove Svest mora da ispuni da bi sebe dovela u stanje svesnosti, udgovor će uvek da glasi da mora da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti ivrši sedam fizičkih i psihičkih radnji.
Svest o kojoj ti pricas ne postoji. Mi imamo svest, ali je imaju i drugi, to je mnogo svesti. Osim toga, van ove planete ne znamo da li jos
neko ima svest.
"To bi moglo biti doslovno NIŠTA iz čega NEŠTO doslovno iskače.To je nešto misteriozno koje je prilično teško da se shvati, ja ga sigurno ne mogu shvatit"i...
Dawkins nema teoriju kako iz nista moze nastati nesto. Zapravo iz totalnog nistavila nece nikad nastati nesto, po svakoj logici.
 

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.768
Isto kao što i fizička radnja kretanja, na primer, ne može postojati sama posebi, već uvek i samo KRETAČ KOJI SE KREĆE.
Ovo je djelimično tačno, što znači nepotpuno tačno, što dalje znači netačno je. 😊

Zašto je ovo što si rekao netačno?
Nema kretača.
Postoji POKRETAČ (uslovno rečeno) koji se nigdje ne kreće.
Sve što se kreće jeste njegova pažnja pokrenuta njegovom voljom.

I to “kretanje” nije prostorno kako ga doživljavamo našim čulima, već je to premiještanje fokusa pažnje unutar nepromjenjivog postojanja.

Pošto je postojanje besprostorno, nematerijalno, promjena fokusa pažnje se takođe dešava besprostorno, stoga kretanja uistini i NEMA.
Kretač je iluzija.
Prostor je iluzija.
Nepokretni Pokretač (pažnje) je ono što postoji i vrši sve radnje unutar samog sebe.
 

JA KOJI JESAM

Poznat
Poruka
7.768
Primjer nepokretnog pokretača je kompjuter.

Ako zamislimo da bi kompjuer bio sve-što-jest (apsolut) i da se iz njega emituje/prijektuje sva stvarnost (multivezrum), gdje se ta projekcija uistinu odvija?

Odvija se na njegovom ekranu, u zvučnicima.

Ako zamislimo da bi kompjuter mogao biti i posmatrač onoga što na svom ekranu vizuelno projektuje dobili bismo cjelovitu sliku apsoluta.

I ekran je dio kompjutera (kao i zvučnici), a to nije nikakvo Ništa.
U njegovoj praznini se emituju vizuelne predstave kretanja... da predstave kretanja.

Ekran, a ni komjuter, se pri tom uopšte ne mijenjaju, ostaju ono što su, dok se promjene dešavaju unutar njih/njega, procesom pomijeranja pažnje, sa jednog dijela cjelovitog sadržaja hard-diska na drugi. (Hard disk je takođe dio kompjutera).

Taj proces je proces generisanja percepcije, dok je ekran čulo vida=projektor vizualne stvarnosti. Pri tom imamo i zvučnike... a u našem “kompjuteru” imamo i ostala čula koja služe cjelovitoj uvjerljivoj projekciji fizičke/matetijalne stvarnosti.

Dakle, apsolut je u ovom primjeru kao kompjuter, nigdje se ne kreće.
On je nepokretni pokretač koji voljom pokreće pažnju na bilo koji aspekat sebe i od opaženog sadržaja stvara iluziju kretanja, iluziju dualnosti.
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
Mišljenje je radnja a misao je proizvod te radnje.
Misao i mišljenje su sinonimi. Znače isto. A proizvod misli, odnosno, mišljenja je informacija koja se putem mišljenja oživljava i orojektuje na mentalni ekran i u eter.
Misao je opaženo znanje o nečemu, informacija o nečemu postojećem. Opažanje je stoga radnja a ono opaženo je opet proizvod te radnje.
Misao nije opaženo znanje, već oživljavanje znanja koje je ranije putem opažanja stečeno i zapamćeno.
(“Ja sam lopta” je informacija koju stvar emituje u etar iz kojeg ga svojom pažnjom centriranom u razumu opadamo i od nje generišemo percepciju te stvari. Percepcije stvari nije ta stvar.)
To je tako, ali veoma nespretno i nerazumljivo objašnjeno. Lopta nikome ne objašnjava da je ona lopta, već kao materijalni objekt mirno stoji, Čija se slika širi kroz eter. I preko čula opažanja (oka kao kamere) dolazi do mozga (harddrajva) u kojem se slika lopte pamti i čuva kao informacija.
Stoga, Jastvo (Svijest) je esencija postajuće stvarnosti, esencija Tvorevine, dok je apsolut=ono-što-jest=postojanje=biće, izvor svijesti
Krajnje nerazumljivo. Ovo treba da objasniš ovako da te svako razume. Svijest je nematerijalna sila i pojava koja APSOLUTNO POSTOJI. Koja, kad se napregne i pokrene, fizički se manifestuje kao energija, a u sebi, psihički, kao svesnost. Esencija ili suština Svesti je njena svesnost, koju postiže uz pomoć sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i rafnji.

Poimanje, pak, je sekundarni efekat u tom procesu projekcije jastva.
Stoga, samo ono što sebi uspijemo predočiti/projektovati kao stvarnost možemo i pojmiti, dati mu ime. Stvarnost dakle prethodi poimanju stvarnosti.
Ovo treba objasniti ovako: Poimanje je psihička radnja razumevanja ranije opaženih i zapamćenih informacija, koje Svest (Jastvo) dovodi na svoj mentani ekran pomoću psihičke radnje mišljenja
Poimanje služi raz-mišljanju i konsekventno sjećanju na proživljeno, a sjećanje nam služi da se po volji, imenom, vraćamo stvari po sebi i od nje ponovo generišemo novu percepciju (budućnosti) uslovljenu trenutnim mentalnim sklopom i nivoom osviješćenosti
Poimnje ili razumevanje ne služi razmišljanju, već obrnuto. Mi poimamo ili razumemo nešto uz pomoć razmišljanja. Poimanje ili razumevanje, uz pomoć razmišljanja ranije zapamćenih informacija o stvarnosti, služi Svesti, (Jastvu), prilikom planiranja njenog budućeg odnosa prema stvarnosti, prilikom delovanja u stvarnosti. Sa ciljem da se što lakše održi u stvarnosti, odnosno, sa ciljem da što lakđe izbegne nezadovoljstvo i zlo, a ostvari zadovoljstvo i dobro.
Pričati o bilo čemu nije moguće bez poimanja, što nikako ne znači da Nešto što je izvan našeg poimanja ne postoji za nekog drugog.
Tačno!
Pojam “Ništa” stoga ne može nikako biti odredica/ime za nepostojanje već upravo za već percipirano Nešto. To Nešto nije objekat već podloga u kojoj se projektuju svi objekti.
Nije tačno. Podloga na koju se projektuju svi opaženi objekti je kod čoveka, mozak kao harddrajv i on nije Ništa, već Nešto. Onaj ko projektuje objekte je čovekova Svest (Jastvo). To je čovekova duša ili aura, u vidu elektromagnetnog živog i svesnog polja, pomoću koje radi ceo ljudski organizam, pa i čovekova čula i mozak.,isto kao i naši elektronski uređaji i informatički sistemi koji rade pomoću stvuje. Koji prestanu da rade kad se iskluče iz struje. Isto kao što i čovek umre kad se njegova duša, tj. aura odvoji od tela. Sve ovo - i čovekova duša i telo sa mozfom i čulima, je postojanje i uvek je NEŠTO. I jedino što se može poimati i označiti kao NEPOSTOJANJE i kao NIŠTA, jeste beskrajni nebeski prostor, shvaćen kao praznina, u kojoj egzstira Svest kao jedina prrodna sila i pojava koja POSTOJI.
Podloga (praznina) je i te kako postojeće Nešto.
Podloga je sama Svest, koja uvek i opaža sebe i projektuje samu sebe - U SEBE. Za objašnjenje Svesti i svega onoga što ona radi, izraz "PROJEKTOVANJE" je krajnje nerazumljiv, pogrešan i neodgovarajući. Jer sve što Svest jeste i sve što ona radi, su njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje pamćenje, mišljenje i razumevanje. Svi ljudi znaju pravo značenje ovih pojmava i termina i pomoću njih može sve da se objasni, bez upotrebe termina "projekcija". I kad je reč o Svesti i njenim radnjama, za nih se nikada ne može upotrebiti pojam "ništa", već uvek i samo !NEŠTO". Potpuno nebitno što Svest nije materijalna i što sa stanovišta fizike Svest izgleda kao da je Ništa, jer sve dok se ne napregne i pokrene, nije ni opažljiva, ni merljiva, ni eksperimentom dokažljiva, ni spoznatljiva. Koju je indijski fizičar i jogi, Mahariši, nazvao imenom "VELIKO SVESNO NIŠTA". To "Veliko svesno ništa" je jedno NEŠTO kjoe postoji i to APSOLUTNO. Koje se ne može poistovećivati sa prostorom kao prazninom, koji je APSOLUTNO NIŠTA.
Pošto nam je pažnja okupirana projekcijom objekata u neobjektujućem Nečemu, to Nešto u čemu ih projektujemo ostaje u drugom planu, ali nije nepostojeće niti je nemanifestovano. Njegova manifestacija jeste PRAZNINA.
Njegova manifestacija NIJE PRAZNINA. Njegova manifestacija je samo za naša čula i instrunente neopažljiva i nemerljiva. Ali bez obzra na to, ona je uvek NEŠTO. Samo PROSTOR može da bude praznina i NIŠTA.
Njegova sekundarna manifestacija jeste PROSTOR,tj. prostornost praznine, kada se u njoj projektuju dva i više objekta.
Reči "prostor" i "Praznina" su sinonimi i uvek znače "Ništa". Prostor kao praznina ne uslovljava ni postojanjenematerijalne Svesti, ni njene fizičke i psihičke manifestacije. Sasvim druga je stvar što su fizičari, koji do danas nisu uspeli ništa da objasne, jer ne znaju logički da misle, smislili da je prostor ono što može da se izmeri izmežu dve materijane tačke, tj. objekta i da je prostor nastao tek u trenutku pojavljivanja Svemira u Prstoru u vidu materijalnih tačaka i objekata. Ovakvu nelogičnu definiciju Prostora ni mali Đokica ne bi mogao da smisli.
Ne možemo stoga tvrditi da su objekti Nešto a praznina Ništa. To je logička zabluda.
Ovde je jedina zabluda tvoje poistovećivanje pojmova "nematerijalna Svest" i "praznina". Nematerijana Svest, kao "Veliko svesno ništa", NIJE PRAZNINA. Praznina je PROSTOR u kojem EGZISTRA NEMATERIJALA SVEST.
I objekti i praznina su posledice manifestacije jastva svijesti, dakle Nešto su.
Svest ne može manifestovati Prostor kao prazninu i kao Ništa. Može samo POSTOJATI u Prostoru kao praznini i u njoj se manifestovati kao fizička i psihička pojava i proces. To je logičko i filozofsko stanovište koje odgovara pravom stanju stvarnosti.. Potpuno nebitno što se i Svest, kada miruje, manifestuje kao praznina, tj. kao Kvantni vakuum u kojem nema ni materije, niti bilo kakvih objekata. Zato ja i predlažem da treba uvesti dva pojma "Ništa". Prostor kao Prazninu i kao APSOLURNO NIŠTA, iz kojeg nikada ne može nasati Nešto. I Svest koja egzistira u Prostoru kao praznini, koja se samo RELATIVNO NIŠTA, zato jer nije materijalna, a koja je ipak, NEŠTO, jer iz nje mogu nastai materija, život i Svemir, kao NEŠTO.
Ako u diskusijama baš moramo koristiti pojmove Nešto i Ništa, onda bi to trebalo da se čini s naglaskom da su to odredice za poimanje postojećih manifestacija unutar razuma jedinke ali ne i istina o postojanju.
Stvarnost izvan Svesti i u Svesti, treba da su identične, ma o čemu da je reč. Jer ako je stvarnost u Svesti drugačija od stvarnosti izvan Svesti, tada istina o stvarnosti koja stoji u Svesti nije Istina, već Laž. Nematerijalna Svest kao PRAZNINA, nikada ne može da bude isto što i Prostor kao PRAZNINA.
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
Tesko. Energija je prosto sposobnost tela da vrsi rad..
A šta je telo? Telo je energija. A šta je energija? Energija nije sposobnost vršenja rada. Tako su fizičari definisali energiju. To je nelogična i pogrešna definicija energije. Jer ako je energija sama po sebi RAD, tada ona ne može da bude sposobnost vršenja rada, jer rad ne može vršiti radnju rada, već VRŠILAC rada. Pa će onda logički ispravna definicija energije da glasi, da je energija sposobnost Vrišoca rada da vrši rad. A ko ili šta je vršilac rada, tj. ko ili šta ima sposobnost da se napreže kreće i radi, to je drugo pitanje koje treba da se reši. I tek kad pronađemo tog VRŠIOCA, ON će da bude ta ENERGIJA koja je sposobna da vrši rad.
Ne moze. Mi nismo detektovali tu Svest o kojoj pricas a tih sedam radnji nisu aksiomi jer se mesaju i mogu se izvesti.
Čim si rekao "Mi nismo detektovali tu svest" istog momenta si je detektovao, jer upravo onaj ko raspolaže sposobnošću da nešto detektuje je Svest.

A kao drugo, ja nikad i nigde nisam rekao da su sedam sposobnosti aksiomi, već da su to sedam potpuno različitih fizičkih i psihičkih radnji Svesti, koje nikada ne mogu sve da se izvrše zajedno, već uvek naizmenično i odvojeno jedna za drugom, pa makar da se izvrše u samo jednom trenutku brzinom svetlosti. Kao na primer kad otkucamo samo jedno slovo na tastaturi našeg kompjutera u samo jednom deliću sekunde, mi u tom trenutku učinimo svih sedam radnji posebno svaku jednu iza druge.
Svest o kojoj ti pricas ne postoji. Mi imamo svest, ali je imaju i drugi, to je mnogo svesti. Osim toga, van ove planete ne znamo da li josneko ima svest.
Već sam ti ranije bjasnio, Svest se ne može imati, već biti. Onako kako ti to shvataš ispada da prvo mora da postoji čovek i njegov mozak da bi bilo svesti. Nije tako, Prvo mora da postoji Svest, sa svojih sedam sposobnosti, pomoću kojih će moći od sebe same, putem samoorganizovanja svojih delova i čestica da napravi čoveka i njegov mozak. Dakle, Svest je ta jedina koja postoji i ona nije uzrokovana ničim izvan sebe same. Ona je sama svojim i uzrokom i posledicom. Sve to radi uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji. Konkretno, Svest je ono što se napreže i kreće, koje zovemo imenom ENERGIJA. Ona je ta koja raspolaže ne samo sa fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja i fizički se manifestuje kao energija, već raspolaže i sa još pet psihičkih sposobnosti - opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja ikretanja, pomoću kojih sebe dovodi u stanje svesnosti i tako biva to što jeste - SVEST.

Dakle, mi ne možemo reći da imamo Svest, već da Svest ima nas. Ima nas kad nas uz pomoć svojih sedam sposobnosti od sebe same sagradi. Kad ne sagradi, onda nas nema. Što važi i za ceo Svemir. Kad ga Svest od sebe same sagradi, tada Svemira ima. Kad prestane uz pomoć svojih sedam sposobnosti i radnji da ga gradi, Svemir nestaje kao da ga nikad nije ni bilo. Ostaje samo Kvantni vakuum.

A ono što ti kažeš da mozak stvara Svest i da bez mozga ne bi moglo da bude Svesti, to nije Svest, već SVESNOST. Ljudski organizam i mozak su Svest, koji su sposobni da vrše sedam fizičkih i psihičkih radnji i pomoću njih dovode sebe u stanje SVESNOSTI.

I nisu samo ljudski organizam i mozak sposobni da vrše sedam fizičkih i psihičkih radnji i tako dovode sebe u stanje svesnosti. Tim sposobnostima raspolaže svaka, pa i najmanja čestica koja gradi ljudski organizam i mozak. Da nije tako, te male i sitne čestice , pa atomi, ćelije i organi itd, nikada ne bi mogli putem samoorganizovanja od sebe samih da sagrade ljudski organizam i mozak Dakle, svaka, pa i najmanja ćestica u ljudskom organizmu je sposobna da proizvodi SVESNOST. I ne samo u ljudskom organizmu, već svaka čestica u celom Svemiru.
Dawkins nema teoriju kako iz nista moze nastati nesto. Zapravo iz totalnog nistavila nece nikad nastati nesto, po svakoj logici.
Tačno. Ali stvarnost tu logiku negira, jer mi smo svedoci da ipak nešto POSTOJI. I svedoci smo, to je fizika dokazala, da to iz čega je nastao život, a to je kvantni vakuum, nije materijalno i da izgleda kao da je NIŠTA. Pa onda neki fizičari zaključuju da je Svemir nastao sažimanjem Prostora koji je Ništa. A Davkins ses pravom buni i kaže da iz Prostora kao praznine ne može nastati Nešto. I da ono iz čega je nastao Svemir, nije Ništa, već Nešto. I kaže da je to iz čega je nastao Svemir veoma misteriozno. I da ono mora da bude nešto veoma prosto, ali da on ne zna šta bi to moglo da bude. To je, naravno nematerijalna Svest sa svojih sedam sposobnosti. I upravo Svest je ono jedino koje POSTOJI u prostoru kao Praznini, koje je NEŠTO što je veoma misteriozno i prosto. Samo Svest i njenih sedam sposobnosti i to je dovoljno da se pomoću tih sedam sposobnosti stvore sva čuda ovog sveta. Drugim rečima, ono što vernici širom sveta zovu imenom Bog, za kojeg kažu da je stvorio svet iz Ništa, a pojma nemaju šta je Bog, to je, zaptavo ono što nam je poznato pod imenom "SVEST". Od koje je sve sagrađeno, takoreći iz NIšta, pa i mi sami i naš mozak. I ceo Svemir i mi u njemu, koje možemo da opazimo, su samo fizičke i psihičke radnje delova i čestica Svesti, Te radnje mogu da se opaze, a Svest kao vrilac tih radnji, ne može da se opazi. Zato što je Svest unutrašnja subjektivna, svesna suština tih radnji koja ne može da se pazi, već može da se opazi samo vanjska fizička i objektivna spoljašnjost te unutrašnje, žive i svesne suštine. I zato, kad ta unutrašnja, živa i svesba suština prestane da se kao energija napreže i kreće, ceoSsvemir nestaje i pretvara se, takoreći, u NIŠTA.
 

bmaxa

Buduća legenda
Poruka
40.281
A šta je telo? Telo je energija. A šta je energija? Energija nije sposobnost vršenja rada. Tako su fizičari definisali energiju. To je nelogična i pogrešna definicija energije. Jer ako je energija sama po sebi RAD, tada ona ne može da bude sposobnost vršenja rada, jer rad ne može vršiti radnju rada, već VRŠILAC rada. Pa će onda logički ispravna definicija energije da glasi, da je energija sposobnost Vrišoca rada da vrši rad. A ko ili šta je vršilac rada, tj. ko ili šta ima sposobnost da se napreže kreće i radi, to je drugo pitanje koje treba da se reši. I tek kad pronađemo tog VRŠIOCA, ON će da bude ta ENERGIJA koja je sposobna da vrši rad.
Vrsilac rada je materijalno telo.... to je bar jasno... telo nikako ne moze biti energija.... energija nije rad, to si pogresno rekao...
dakle energija je sposobnost materijalnih tela da vrse rad...
samo si ponovio definiciju ali ti nije jasno da materijalna tela vrse rad uz pomoc energije...
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
Vrsilac rada je materijalno telo.... to je bar jasno... telo nikako ne moze biti energija.... energija nije rad, to si pogresno rekao...
Ja sam sve lepo objasnio, a ti i pored toga ništa nisi razumeo. Vršilac rada nije materijalno telo. To što opažamo kao materijano telo je samo radnja, koja može i da počne i da se završi i telo kao radnja nije nešto što uistinu postoji. I ceo materijalni svemir je samo opažljiva fizička radnja koja nema značenje postojanja, već samo VRŠILAC koji radnju vrši, koji je unutrašnja subjektivna svesna suština svake radnje. I ta suština je istinska ENERGIJA potrebna za vršenje bilo kakve radnje. Dakle, telo nije i ne može da bude vršilac radnje, zato što je svako fizičko telo koje opažamo sama radnja.
dakle energija je sposobnost materijalnih tela da vrse rad..
Nije tačno. Materijalna tela ne mogu da vrše rad, zato jer su materijalna tela koja opažamo sam RAD. Samo nam izgleda da materijalna tela mogu da se kreću i vrše rad. Izgleda zato što ne možemo da opažamo subjektivnu unutrašnju živu i svesnu SUŠTINU materijanih tela koja se napreže i vrši rad. Slično kao kad opažamo neki stroj da se kreće i vrši rad, a zanemarujemo činjenicu da stroj ne bi mogao ni da se kreće, ni radi, da u svojoj unutrašnjosti nema nikakve pogonske energije koja se pali, napreže i pokreće stroj i vrši rad.
.samo si ponovio definiciju ali ti nije jasno da materijalna tela vrse rad uz pomoc energije...
Tačno, materijalna tela koja opažamo vrše rad uz pomoć energije. Ali je činjenica da mi ne znamo kako je moguće da materijalna tela uopšte i postoje, a kamo li da znamo kako je moguće da se kreću i vrše rad. Ne znamo zato što možemo da opažamo samo spoljašnju objektivnu i fizičku stranu stvarnosti, a ne i njenu unutrašnju subjektivnu, i svesnu samopokretačku suštinu. Zato fizičari, kada žele da objasne kretanje i rad, kažu sve je kretanje i kažu da je kretanje - SAMOKRETANJE. Gde to može, da kretanje bude SAMOKRETANJE. Gde je tu logika? Kako kretanje može da se kreće bsamo po sebi bez ez kretača? Ali kod fizičara to može, zato što mogu da opažaju i mere samo spoljašnji izgled stvarnosti, a ne i njenu unutrašnju. živu i svesnu samopokretačku suštinu. Istina o stvarnosti je to da mi uz pomoć nauke istražujemo samo spoljašni imerljivi i ekspreimentom dokaaažljivi deo stvarnosti, a o njenoj subjektivnoj i svesnoj suštini još uvek ne znamo ništa. Svi naučnici sveta se slažu da Svest postji, a problem postojanja Svesti još uvek niko nije objasnio. Zato o postojanju stvarnosti koja se sva svodi na kretanje i rad, još uvek ne znamo ništa.
 

bmaxa

Buduća legenda
Poruka
40.281
Vršilac rada nije materijalno telo.

Materijalna tela ne mogu da vrše rad

Tačno, materijalna tela koja opažamo vrše rad uz pomoć energije. Ali je činjenica da mi ne znamo kako je moguće da materijalna tela uopšte i postoje, a kamo li da znamo kako je moguće da se kreću i vrše rad.
Znas kako ono sto ne opazamo je Svest i to sto ti pricas. Dakle konstruises pricu bez dokaza. Fizika dobro izracunava kineticku
i potencijalnu energiju tela i tu nema price....
 

Ljubo2

Domaćin
Poruka
3.979
Ovo je djelimično tačno, što znači nepotpuno tačno, što dalje znači netačno je. 😊

Zašto je ovo što si rekao netačno?
Nema kretača.
Postoji POKRETAČ (uslovno rečeno) koji se nigdje ne kreće.
Sve što se kreće jeste njegova pažnja pokrenuta njegovom voljom.
Ti si kao i Oziman koji tvrdi da je jedina stvarnost ona koja se dešava unutar uma koji se ne kreće i tako tvrdi da nikakvog kretanja nema. Pa može i tako da se tvrdi, ali pod uslovom da postoji samo Kvantni vakuum i da je on taj svekoliki um koji se nigde ne kreće, već da kretanje samo unutar tog svekolikog uma postoji. I to možemo prihvatiti kao Istnu, kada je reč o Kvantnom vakuumu i Svemiru koji se untar tog kvantnog vakuuma stvara. Naravno, uz pomoć kretanja čestica i delova samog Kvantnog vakuma, unutar Kvantnog vakuuma kao celine. Ako to želiš reći, onda tako to lepo i objasni da može svako da te razume, uz pomoć adekvatnih termina koje svi razumemo šta znače. Bez upotrebe termina "Apsolut", "Pažnja Apsoluta", "Volja Apsoluta", "Projekcija Apsoluta" itd, za koje niko ne zna šta šta znače već, samo ti.
I to “kretanje” nije prostorno kako ga doživljavamo našim čulima, već je to premiještanje fokusa pažnje unutar nepromjenjivog postojanja.
Stvarnost to demantuje. Kad hoću nešto da uradim, ja ne pomeram samo fokus svoje pažnje, već se ceo pomeram. Baš me briga za Apsuluta, tj. za Kvantni vakuum kao polje nepokrenute Svesti i da li se on kao celina pomera ili ne pomera, u vreme kada se ja u njemu pomeram. Ili On samo pomera fokus svoje pažnje usmerene na mene kada se ja u njemu pomeram, a on se ne pomera. Kao što se pluća u mom telu pmeraju dok dišu, a ja se ne pomeram,več samo svojom voljom usmeravam fokus moje pažnje na to kako moja pluća dišu.
Pošto je postojanje besprostorno, nematerijalno, promjena fokusa pažnje se takođe dešava besprostorno, stoga kretanja uistini i NEMA.
Postojanje nije besprostorno. Ono je prostorno i odvija se u Prostoru kao Praznini. I zato KRETANJA IMA. Bez kretanja postojanje, koje se svodi na večitu promenu stanja, tj. pretakanje Svesti kroz njena tri prrodna oblika i stanja, ne bi bilo moguće.
Kretač je iluzija.
Prostor je iluzija.
Nepokretni Pokretač (pažnje) je ono što postoji i vrši sve radnje unutar samog sebe.
Može i tako, da da se shvati, kad si toliko uporan i kad si toliko navalio. Ali da objasniš da je Nepkretni pokretač Kvantni vakuum kao poljje čiste univerzalne Svesti koja je APSOLUT. Koja raspolaže informacijom o Svemiru i unutar koje se svi njeni delovi i delići kreću i rade u skladu sa informacjom o Svemiru koju ta Svest svojom voljom i pažnjom oživljava u sebi, na svom mentalnom ekranu, kako bi njeni delovi i čestice mogli tu informaciju o Svemiru da ožive i tako se kao Svemir, tj. kao harmobična organizacija kretanja i rada čestica i delova Svesti, fizički manifestuje. Što bez kretanja i rada ne bi bio moguće. Sve ovo može da se dokaže i slikovito objasni i razume na primeru i mini modelu Svemira - "jaje-pile-koka".
 

Top