"И учини сабирање новчаних прилога по (сваком) човеку, две хиљаде драхми, и посла у Јерусалим да се принесе жртва за грех, чинећи то веома добро и мудро, мислећи на васкрсење.
Јер кад не би очекивао да ћe и ови погинули васкрснути, било би сувишно и неразумно молити се за мртве.
Али сагледајући да je онима који с побожношћу премину (κοιμωμένοις), припремљена најбоља награда, беше (му) намисао света и побожна, зато и учини жртву умилостивљења за умрле да би се ослободили греха." (2 Макавејска 12:43-45).