Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
Квалитет једног друштва зависи од квалитета живота његових чланова.
Крајем прошлог века на Западу су, упоредо са стварањем и проширењем Европске Уније, као политичке опције и ентитета, настајали и пропагирали се концепти „цивилног“ и „отвореног“ друштва.
Премда је у тим концептима садражан и један број елемената са којима смо сагласни, ипак је њихова основна слабост што су били толерантни према могућности да у друштву настане и траје ситуација не само социјалних разлика, према чему смо и ми толерантни, него и потпуног социјалног дизбаланаса, односно социјалне угрожености многих, па и већине.
Отворено, цивилно друштво у којем је могуће да многи буду неупослени, сиромашни, без могућности да уживају благодети цивилизацијских достигнућа није нешто што би било друштвено пожељно и прихваћено.
Друштво са богатим појединцима и сиромашном већином, ма колико било „цивилно“ и „отворено“ није и не може да буде квалитетно.
Широм ЕУ јачају политичке снаге, које нису ни за отворено, ни за цивилно друштво. То су разне десничарске партије.
Узрок полета ових организација, у чијим земљама су деценијама пропагирани отворено и цивилно друштво, није та пропаганда, него чињеница да те земље, свака појединачно, а онда ни удружене у ЕУ, нису успеле да створе квалитетна друштва.
Зато им се сада, као бумернаг, враћају десничари
Стандарди квалитетног друштва су:
- социјална уравнотеженост, што значи да у квалитетном друштву постоје логичне статусне, односно социјалне разлике, али се у њему не угрожава демоекономски лимит, у њему нема сиромашних, а камоли да сиромашни или и они иза ивице сиромаштва, као што је сада случај у Србији, чине већину
- еколошко старање
- старање о аграру
- биолошки исправна прехрана
- фаворизовање компетентности и знања
- фаворизовање предузетништва
- социјална коегзистенција различитих (етно-културална коегзистенција), ову коегзистенцију, односно узживљење различитих не би требало бркати са концептом мултикултурализма, који је неславно пропао у ЕУ, а пре свега зато што је више „командовао“, него тражио и практично показао могуће варијанте етно-културалне коегзистенције
- коришћење алтернативних извора енергије
- ригорозан став државе према криминалу
- компетентна, социјално одговорна политичка власт
- уважавање и развој ванпарламентарне, ванстраначке, изворне демократије
- уважавање националних интереса и културно-историјског наслеђа, односно традиције
- поштовање утврђених норми као мерила квалитета производа и услуга (ISO)
- слобода вероисповести са полазиштем да је однос према Богу лична ствар
- функционална, социјално одговорна држава
- ригорозан став државе према свим облицима нетолерантности
- социјална одговорност чланова друштва
- функционална, државом контролисана монетарна политика
- заштита интимности
- транспарентност и контрола извршне власти од стране изворно демократских институција ( као што су СВГ, стална већа грађана)
- пропагирање скептичног става према медијима који су у приватном власништву или под утицајем политичких партија
- економија заснована на предузетништву и планирању
- неотуђивост имовине од општедруштвеног значаја
- социјална и здравствена заштита за све
- реално право
- лична и имовинска безбедност чланова друштва
(Из "Манифеста Социјалне акције, удружења за промовисање квалитетног друштва")
Крајем прошлог века на Западу су, упоредо са стварањем и проширењем Европске Уније, као политичке опције и ентитета, настајали и пропагирали се концепти „цивилног“ и „отвореног“ друштва.
Премда је у тим концептима садражан и један број елемената са којима смо сагласни, ипак је њихова основна слабост што су били толерантни према могућности да у друштву настане и траје ситуација не само социјалних разлика, према чему смо и ми толерантни, него и потпуног социјалног дизбаланаса, односно социјалне угрожености многих, па и већине.
Отворено, цивилно друштво у којем је могуће да многи буду неупослени, сиромашни, без могућности да уживају благодети цивилизацијских достигнућа није нешто што би било друштвено пожељно и прихваћено.
Друштво са богатим појединцима и сиромашном већином, ма колико било „цивилно“ и „отворено“ није и не може да буде квалитетно.
Широм ЕУ јачају политичке снаге, које нису ни за отворено, ни за цивилно друштво. То су разне десничарске партије.
Узрок полета ових организација, у чијим земљама су деценијама пропагирани отворено и цивилно друштво, није та пропаганда, него чињеница да те земље, свака појединачно, а онда ни удружене у ЕУ, нису успеле да створе квалитетна друштва.
Зато им се сада, као бумернаг, враћају десничари
Стандарди квалитетног друштва су:
- социјална уравнотеженост, што значи да у квалитетном друштву постоје логичне статусне, односно социјалне разлике, али се у њему не угрожава демоекономски лимит, у њему нема сиромашних, а камоли да сиромашни или и они иза ивице сиромаштва, као што је сада случај у Србији, чине већину
- еколошко старање
- старање о аграру
- биолошки исправна прехрана
- фаворизовање компетентности и знања
- фаворизовање предузетништва
- социјална коегзистенција различитих (етно-културална коегзистенција), ову коегзистенцију, односно узживљење различитих не би требало бркати са концептом мултикултурализма, који је неславно пропао у ЕУ, а пре свега зато што је више „командовао“, него тражио и практично показао могуће варијанте етно-културалне коегзистенције
- коришћење алтернативних извора енергије
- ригорозан став државе према криминалу
- компетентна, социјално одговорна политичка власт
- уважавање и развој ванпарламентарне, ванстраначке, изворне демократије
- уважавање националних интереса и културно-историјског наслеђа, односно традиције
- поштовање утврђених норми као мерила квалитета производа и услуга (ISO)
- слобода вероисповести са полазиштем да је однос према Богу лична ствар
- функционална, социјално одговорна држава
- ригорозан став државе према свим облицима нетолерантности
- социјална одговорност чланова друштва
- функционална, државом контролисана монетарна политика
- заштита интимности
- транспарентност и контрола извршне власти од стране изворно демократских институција ( као што су СВГ, стална већа грађана)
- пропагирање скептичног става према медијима који су у приватном власништву или под утицајем политичких партија
- економија заснована на предузетништву и планирању
- неотуђивост имовине од општедруштвеног значаја
- социјална и здравствена заштита за све
- реално право
- лична и имовинска безбедност чланова друштва
(Из "Манифеста Социјалне акције, удружења за промовисање квалитетног друштва")
