Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?

Nije da niko nije video.
Moj svekar je video, citao, komentarisao.
On je penzionisani profesor rudarskog fakulteta, specijalista za preradu metala.

Kako sam shvatila, oni bi pravili neku membranu u koju bi bacali otpad. I to bi se bacalo i bacalo...i ne bi islo u zemlju i podzemne vode. To je osnovni ekoloski argument.
Medjutim, on istice tri problema u vezi sa tom idejom.

Prvi, bacas, bacas pa na kraju to gde bacas i napunis...sta ces onda? U najboljem slucaju ga tako napunjenog ostavis.

Drugi, to je veliko grotlo za frljanje otpada, povrsinski posmatrano, tako da ugrozava poljoprivredu okolo cak i da kap tog otpada ne padne na tlo.

Trece, sta se desava ako ta membrana u nekom momentu popusti i sve natrpano u nju se izlije u tlo.

I to je sporno samo u vezi sa odlaganjem otpada...a gde su druga pitanja koja podrazumevaju rudarenje i preradu iskopanog do litijuma.

Sasvim dovoljno da se kaze NE, nikako.
Seljačko "neće...pa, neće...ma neće..." ;)
Ups...:cool:
 
I na kraju tehnolškog procesa rudarenja litijuma se jalovina puna sumporne kiseline odloži na tlo koje je od te jalovine odvojeno gumom debljine "čak" par santimetara, ako je i toliko. I onda se ta guma probuši od tona zemlje i kamenja i sumporna kiselina se lepo ocedi u tlo i ode podzemnim vodama dalje gde ide. Tako je bar predstavljen kraj tehnološkog procesa rudarenja litijuma u jednoj emisiji koju je organizovao RTS pre neku godinu.
 
U Informeru je osvanula ovakva vest

Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?​


Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama

Pogledajte prilog 1592801

Protivnici projekta „Jadar“ i dalje zastrašuju javnost tvrdnjom da će se u preradi rude koristiti velike količine sumporne kiseline, predstavljajući to kao ekološku katastrofu u najavi. Međutim, sumporna kiselina je jedna od najčešće korišćenih hemikalija u industriji i poljoprivredi - čak 80% ukupne količine na globalnom nivou se koristi za proizvodnju mineralnih đubriva u poljoprivredi.

Bilo da se radi o jednoj, sto tona ili 100.000 tona, važno je kakve se mere zaštite primenjuju. Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. To znači da su rizici istraženi i poznati, a poznat je i set najboljih mera prevencije kako bi se zaštitili ljudi i priroda.
Problem je u zemljama kao Srbija korupcija i inspekcije koje na rade svoj posao, pogledaj primjer Bora koji je daleko manje opasan po okolinu kako to funcionise u Srbiji. Ni jedna privatna firma nece ulagati veliki kapital za zastitu okoline ako ih opstine i inspekcije ne natjeraju.
 
pa nastavljaju

Temperature daleko ispod tačke ključanja​


U procesu tretiranja rude da bi se iz nje dobio litijum karbonat i drugi proizvodi, sumporna kiselina bi se koristila za rastvaranje rude ali bi u toku procesa bila potpuno iskorišćena za dobijanje željenih produkata dok bi se preostale količine neutralisale ne bi se uopšte nalazila u ostatku iz procesa prerade. Koristila bi se isključivo u zatvorenim rezervoarima na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja, a ne na 240 stepeni kako i dalje tvrde oponenti.

Inovativna tehnologija prerade koja bi se primenjivala u procesnom postrojenju testirana je najmanje pet puta u razvojnom centru Rio Tinta u Australiji i nijednom nisu registrovana sumporna isparenja. Dodatni sloj zaštite predstavlja skruber , koji prečišćava otpadne gasove i sprečava oslobađanje štetnih materija u atmosferu.

Pogledajte prilog 1592802
U Skuberu ti se samo para sumporne kiseline provodi kroz vodi ,rastvori u vodi i ne ide napolje tj nema isparenja ,to je tacno samo nije naveo sta se radi sa tom vodom ?
 
sa obližnjeg kosmodroma koji je u planu će da se šalje u svemir raketama Ilona Maska na električni pogon :p
Moras i to objasniti ,sta sa otpadnom vodom , znam da se firme u Holadniji tjeraju da koriste solnu kiselinu umjesto sumporne jer ima i nekih drugih metala kao ziva u sumpornoj np i stvara se H2S , gas koji smrdi na pokvarena jaja ali solna kiselina je pet puta skuplja. U mojoj firmi se trosi oko 2 tone sumprone kiseline dnevo da se neutralizuju otpadne vode jer su bazicne ali vlada hoce da zabrani da moramo solnu kiselinu koristiti.
 
Poslednja izmena:
Što reče naša hemičarka iz OŠ "Deco, Natrijum hidroksid je opasna baza (a može se isto reći i za H2SO4)"
Aha.
Kao što reče moj profesor fizike:
-Deco, osiromašeni uranijum je opasna stvar, nemojte ni slučajno
da dozvolite da vas gađaju takvom municijom.
A ako se ipak desi... pa nema veze, pomoći ćemo vam oko protesta
protiv litijuma i onda smo kvit, jel tako?
 
Bilo da se radi o jednoj, sto tona ili 100.000 tona, važno je kakve se mere zaštite primenjuju. Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. To znači da su rizici istraženi i poznati, a poznat je i set najboljih mera prevencije kako bi se zaštitili ljudi i priroda.

Možda rizici jesu isti ali je relativizacija da je isto da li se radi o 1, 100 ili 100.000 tona vrlo sumnjiv argument. Nikako ne može da bude isto.

Ako mi već sada imamo zagađen vazduh i vodu, onda kako uopšte možemo da kažemo da možemo da hendlamo dodatne ogromne količine nezdravih hemikalija? Pa oni za 12 godina ne mogu da srede pijaću vodu u Zrenjaninu a ovde nas ubeđuju kako mogu da hendlaju tone sumporne kiseline. Da ti to nije sve malo sumnjivo?

Bezbedan transport i rukovanje​

Studije su sveobuhvatni dokumenti, ali ih oponenti očigledno i ne čitaju, već nastavljaju da šire paniku. U njima je jasno navedeno da kompanija Rio Tinto naročito obraća pažnja na rizike i uticaje na zaposlene i dobavljače, lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Tako je, između ostalih saobraćajnih, prepoznat i rizik u vezi sa prevrtanjem vagona i napravljen set akciono-kontrolnih mera kojim se garantuje rukovanje sumpornom kiselinom u skladu sa domaćim zakonima i najstrožim bezbednosnim standardima u železničkom transportu: od utakanja, formiranja pošiljki, tehničke provere i primopredaje sve do manevarskih vožnji, vaganja i istakanja pod pritiskom bez otvaranja transportnog suda. Sistemi za detekciju curenja i automatsko isključivanje pumpe za pretakanje deo su opsežnih mera koje bi bile primenjene.

A što te mere do sada nisu primenjene? Koliko je bilo iskakanja vozova i prevrtanja cisterni do sada? Nama sa autobusa otpadaju točkovi, kako misliš da prevozimo opasne materije?

Najstroži međunarodni standardi

Ovo nije tačno. Mi nismo u EU i naši ekološki standardi nisu ni blizu onima u EU. Tako da nije skroz jasno kako mogu da se pozivaju na to.

Procenjuje se da bi država dobijala preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, a skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da obnovi lokalnu infrastrukturu i omogući bolji kvalitet života svojih građana.

Prvih 15 godina (dok ne povrate investiciju) bi uplata u budžet bila 50 miliona eur godišnje, posle 15 godina bi bila 180 miliona. Naravno, to nije projekat koji bi trajao 15 godina jer se tehnologija baterija menja. Što znači da možemo da računamo samo na 50 miliona godišnje što je smešan iznos prihoda za toliko riskantan ekološki projekat.

Ne znam šta da mislim?

Dal nas lože ili stvarno žele da objasne realnu situaciju?

Ako si pročitao u Informeru, šta misliš?

Jel organizovan neki dijalog na tu temu na nacionalnim frekvencijama ili u skupštini? Naravno da nije. Čuo si samo jednu stranu (njihovu), dok se druga ućutkuje i onda se pitaš da li žele da objasne realnu situaciju? 🤔
 
Istina je da ce trebati toliko vode da ce da sve na visim mestima u istom hidrografskom podrucju, da presuši.

"The proposed processing of ore (853,333 t/year) would require 320,000 t/year of concentrated H2SO4 (94–98%)"

Znaci skoro 1000 tona dnevno!!!
Da bi se razblazila kiselina, trosice se enormne kolicine vode.

U vremenu kad su voda i hrana najveci resursi, AV ce da siebe najplodniju zemlju i enormnu kolicinu vode za sta?

Ne znam kako vas SNS botove nije sramota.
 
Poslednja izmena:
Istina je da ce trebati toliko vode da ce da sve na visim mestima u istom hidrografskom podrucju, da presuši.

"The proposed processing of ore (853,333 t/year) would require 320,000 t/year of concentrated H2SO4 (94–98%)"

Znaci skoro 1000 tona dnevno!!!
Da bi se razblazila kiselina, trosice se enormne kolicine vode.

U vremenu kad su voda i hrana najveci resursi, AV ce da siebe najplodniju zemlju i enormnu kolicinu vode za sta?

Ne znam kako vas SNS botove nije sramota.
sta tebe boli k, ti svakako navijas da srbija propadne
 
Screenshot_2024-08-14_05-57-30.png

U rudarstvu, dobijanje određenih minerala može značajno zagađivati okolinu, ali neki procesi su posebno štetni:

  1. Ekstrakcija bakra i zlata: Ovi metali se često dobijaju putem metode cijanidnog izlužavanja ili kiselo-lužnih rastvora, što može izazvati ozbiljno zagađenje vode i zemljišta. Cijanid je visoko toksičan i može imati katastrofalne posledice na ekosisteme.
  2. Ekstrakcija uglja: Površinski kopovi i rudnici uglja su poznati po velikom zagađenju vazduha, zemljišta i vode. Spaljivanje uglja oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, azotnih oksida, i drugih zagađivača koji doprinose kiselim kišama i zagađenju vazduha.
  3. Ekstrakcija nafte i prirodnog gasa (fracking): Hidrauličko frakturiranje (fracking) koristi velike količine vode pomiješane s hemikalijama koje mogu zagađivati podzemne vode i okolna tla.
  4. Ekstrakcija retkih zemnih metala: Ovi minerali su ključni za moderne tehnologije, ali proces njihovog dobijanja često uključuje kisele otopine i može rezultirati zagađenjem radioaktivnim materijalima i teškim metalima.
Generalno, rudarstvo koje uključuje upotrebu toksičnih hemikalija ili koje proizvodi velike količine otpadnog materijala i štetnih emisija ima najveći potencijal za zagađenje.
 
Screenshot_2024-08-14_06-05-18.png

Da, dobijanje litijuma u rudarstvu može stvoriti velike količine otpada i izazvati značajne ekološke probleme, iako specifični uticaji zavise od metode ekstrakcije.

Metode dobijanja litijuma i njihov uticaj:​

  1. Ekstrakcija iz tvrdih stena (spodumena):
    • Proces: Litijum se može ekstraktovati iz ruda poput spodumene, koja se minira iz tvrdih stena. Nakon rudarenja, ruda se drobi, melje i tretira kako bi se dobio litijum.
    • Otpad: Ovaj proces generiše velike količine jalovine (otpadnog materijala) i može dovesti do degradacije zemljišta, deforestacije, i zagađenja vodnih tokova hemikalijama korišćenim u procesu obrade.
  2. Ekstrakcija iz slanih jezera (solana):
    • Proces: U solanama, litijum se dobija isparavanjem slane vode (salamure) iz podzemnih rezervoara. Salamura se crpi na površinu, gde se u velikim bazenima isparava voda, ostavljajući za sobom litijum i druge minerale.
    • Otpad: Ovaj proces može izazvati velike ekološke promene, kao što su iscrpljivanje vodnih resursa u sušnim regionima, promene u lokalnim ekosistemima, i stvaranje otpada u vidu preostalih minerala nakon isparavanja. Takođe, velike površine zemlje se zauzimaju za bazene isparavanja, što može izazvati degradaciju staništa.

Ekonomski i ekološki izazovi:​

  • Ekstrakcija litijuma je energetski intenzivna i može rezultirati visokim emisijama ugljen-dioksida.
  • Korišćenje velikih količina vode u sušnim regionima za ekstrakciju litijuma iz solana može izazvati nestašicu vode za lokalne zajednice i poljoprivredu.
  • Otpadni materijali i hemikalije iz rudnika litijuma mogu kontaminirati lokalne vodne resurse i zemljište, izazivajući dugoročne ekološke probleme.
Zaključak je da, iako litijum ima ključnu ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije, posebno u proizvodnji baterija za električna vozila, proces njegovog dobijanja nije bez značajnih ekoloških troškova, uključujući stvaranje otpada i degradaciju životne sredine.

Screenshot_2024-08-14_06-10-34.png
 
Poslednja izmena:
Screenshot_2024-08-14_06-16-48.png

Da, rudarenje litijuma se odvija u nekim područjima koja su relativno naseljena, što može izazvati zabrinutost zbog uticaja na lokalne zajednice. Evo nekoliko primera:

1. Srbija – Loznica (Jadar projekat):​

  • Lokacija: Projekat "Jadar" nalazi se u blizini Loznice, zapadna Srbija, gde se planira eksploatacija velikih nalazišta litijuma i bora.
  • Naseljenost: Loznica i okolna sela su relativno naseljena područja, sa razvijenom poljoprivredom i ruralnim zajednicama.
  • Zabrinutost: Lokalno stanovništvo izrazilo je zabrinutost zbog potencijalnog zagađenja vode i zemljišta, kao i gubitka poljoprivrednog zemljišta i negativnog uticaja na zdravlje zbog rudarskih aktivnosti. Postoji i strah od mogućeg raseljavanja stanovništva zbog rudarskih planova.

2. Argentina – Salar del Hombre Muerto:​

  • Lokacija: Ovo područje je deo poznate „litijumske trostruke granice“ između Argentine, Bolivije i Čilea, bogato nalazištima litijuma.
  • Naseljenost: Iako je samo područje slanih jezera relativno nenaseljeno, u okolini se nalaze naseljene zajednice koje se bave stočarstvom i poljoprivredom, kao i autohtone zajednice.
  • Zabrinutost: Stanovnici su zabrinuti zbog iscrpljivanja vodnih resursa i zagađenja koje bi moglo uticati na njihovu poljoprivredu i način života.

3. Portugal – Montalegre (Barroso):​

  • Lokacija: U severnom Portugal, planira se rudarenje litijuma u regionu Barroso, koji je deo UNESCO-ve svetske baštine.
  • Naseljenost: Barroso je naseljeno ruralno područje sa dugom tradicijom poljoprivrede i stočarstva. Mnoge lokalne zajednice žive u blizini planiranog rudnika.
  • Zabrinutost: Lokalni stanovnici i ekološke grupe se protive rudarenju zbog potencijalnog zagađenja, degradacije životne sredine, i uticaja na lokalnu poljoprivrednu praksu.

4. Sjedinjene Američke Države – Nevada (Thacker Pass):​

  • Lokacija: Thacker Pass, Nevada, SAD, je lokacija velikog projekta za eksploataciju litijuma.
  • Naseljenost: Iako je područje Thacker Passa relativno ruralno, ono je u blizini naselja i stočarskih zajednica koje su zabrinute zbog uticaja rudarenja na lokalne resurse i zdravlje.
  • Zabrinutost: Postoji zabrinutost zbog mogućeg zagađenja vazduha i vode, uticaja na divlje životinje, i narušavanja kulturnih i arheoloških lokaliteta značajnih za lokalne autohtone zajednice.
U ovim slučajevima, prisustvo naseljenih područja u blizini planiranih ili aktivnih rudnika litijuma izaziva brojne izazove, uključujući potencijalne konflikte između rudarskih kompanija i lokalnih zajednica, kao i pitanja zaštite životne sredine i javnog zdravlja.
 
Screenshot_2024-08-14_06-28-59.png

Da, postoji nekoliko primera gde se rudarenje litijuma odvija blizu naseljenih mesta i gde su zabeleženi slučajevi zagađenja i uticaja na zdravlje ljudi.

  1. Tibet, Kina: U Tibetu, u blizini jezera Cuo'e (Tso), došlo je do zagađenja usled rudarenja litijuma, koje je izazvalo pomor ribe u jezeru, što je ugrozilo lokalne izvore hrane i ekosistem. Lokalno stanovništvo je prijavilo ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući trovanje vodom i hranu, što je izazvalo proteste protiv rudarskih operacija.
  2. Argentina: U argentinskoj provinciji Jujuy, rudnici litijuma blizu Salar de Olaroz izazvali su zabrinutost zbog zagađenja voda koje lokalno stanovništvo koristi za piće i navodnjavanje. Iako nema direktnih izveštaja o masovnom trovanju, lokalne zajednice prijavljuju promene u kvalitetu vode i zabeleženi su zdravstveni problemi koji se povezuju sa rudarskim aktivnostima.
  3. Čile: U pustinji Atacama, gde se nalazi jedan od najvećih svetskih izvora litijuma, eksploatacija litijuma je izazvala značajno iscrpljivanje i zagađenje podzemnih voda. Iako je područje relativno slabo naseljeno, zajednice koje žive u blizini rudnika prijavile su probleme s vodosnabdevanjem i negativne posledice po lokalnu poljoprivredu i zdravlje.
Ovi primeri ilustruju rizike koje rudarenje litijuma može doneti kada se odvija blizu naseljenih mesta, posebno u pogledu zagađenja vode, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i ekosisteme.
 
Ne znam šta da mislim?

Dal nas lože ili stvarno žele da objasne realnu situaciju?

Mi ne možemo preko noći postati rudarski inženjeri. Zato Rio Tinto treba da snimi jedan detaljan film u kome prati ceo proces sa objašnjenjima koja ne ostavljaju mesta nikakvim potpitanjima.

Ako je to nemoguće jer rudnik još ne postoji, onda mi ne treba naročito da razbijamo glavu sa tehnologijom dobijanja upotrebljivog litijuma (jer ćemo sigurno prevideti neku činjenicu koja može biti ključna), već treba da gledamo samo ekonomsku opravdanost rudarenja.

1. Kada bi rudarenje počelo da donosi državi Srbiji gotov novac ?
2. Koliki bi taj novac bio ?
3. Posle deset godina eksploatacije rudnika kolika je ukupna dobit za Srbiju ?

Eto, to možemo da izračunamo i lako se odlučimo.
A što se tehnologije tiče tu bolje da se ne mešamo, jer mogu da nas vuku za nos kako hoće. Čak i neupućeni novinari, o tviterašima, forumašima, srbomrscima itd da ne pričam.
 

Back
Top