Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?

Sensei

Master
Moderator
Poruka
75.268
U Informeru je osvanula ovakva vest

Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?​


Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama

1723490455251.png


Protivnici projekta „Jadar“ i dalje zastrašuju javnost tvrdnjom da će se u preradi rude koristiti velike količine sumporne kiseline, predstavljajući to kao ekološku katastrofu u najavi. Međutim, sumporna kiselina je jedna od najčešće korišćenih hemikalija u industriji i poljoprivredi - čak 80% ukupne količine na globalnom nivou se koristi za proizvodnju mineralnih đubriva u poljoprivredi.

Bilo da se radi o jednoj, sto tona ili 100.000 tona, važno je kakve se mere zaštite primenjuju. Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. To znači da su rizici istraženi i poznati, a poznat je i set najboljih mera prevencije kako bi se zaštitili ljudi i priroda.
 
pa nastavljaju

Temperature daleko ispod tačke ključanja​


U procesu tretiranja rude da bi se iz nje dobio litijum karbonat i drugi proizvodi, sumporna kiselina bi se koristila za rastvaranje rude ali bi u toku procesa bila potpuno iskorišćena za dobijanje željenih produkata dok bi se preostale količine neutralisale ne bi se uopšte nalazila u ostatku iz procesa prerade. Koristila bi se isključivo u zatvorenim rezervoarima na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja, a ne na 240 stepeni kako i dalje tvrde oponenti.

Inovativna tehnologija prerade koja bi se primenjivala u procesnom postrojenju testirana je najmanje pet puta u razvojnom centru Rio Tinta u Australiji i nijednom nisu registrovana sumporna isparenja. Dodatni sloj zaštite predstavlja skruber , koji prečišćava otpadne gasove i sprečava oslobađanje štetnih materija u atmosferu.

1723490582607.png
 

Bezbedan transport i rukovanje​


Studije su sveobuhvatni dokumenti, ali ih oponenti očigledno i ne čitaju, već nastavljaju da šire paniku. U njima je jasno navedeno da kompanija Rio Tinto naročito obraća pažnja na rizike i uticaje na zaposlene i dobavljače, lokalnu zajednicu i životnu sredinu. Tako je, između ostalih saobraćajnih, prepoznat i rizik u vezi sa prevrtanjem vagona i napravljen set akciono-kontrolnih mera kojim se garantuje rukovanje sumpornom kiselinom u skladu sa domaćim zakonima i najstrožim bezbednosnim standardima u železničkom transportu: od utakanja, formiranja pošiljki, tehničke provere i primopredaje sve do manevarskih vožnji, vaganja i istakanja pod pritiskom bez otvaranja transportnog suda. Sistemi za detekciju curenja i automatsko isključivanje pumpe za pretakanje deo su opsežnih mera koje bi bile primenjene.

Za potrebe planiranja projekta „Jadar“ urađene su dve železničke studije koje predviđaju bezbedno povezivanje sa postojećom železničkom mrežom. Prilikom izbora prevoznika koji bi vršio transport sumporne kiseline kompanija bi insistirala na namenskoj, novoj floti vagona cisterni, poštovala sva ograničenja vlasnika železničke infrastrukture i redovno edukovala zaposlene u sferi bezbednosti saobraćaja i rukovanja materijalom. Sve u svemu, postupala bi preventivno i u skladu sa najboljom operativnom praksom i najstrožim mogućim bezbednosnim standardima. Treba imati u vidu i to da su sveukupna bezbednost i kapacitet železničke mreže povećani rekonstrukcijom železničkih koloseka na pravcima koji bi se prema postojećem planu koristili za transport sumporne kiseline (Ruma – Brasina i Niš – Zaječar).
 
Najstroži međunarodni standardi

Kada se pogleda šta piše u studijama, jasno je da tvrdnje protivnika projekta nisu zasnovane na činjenicama. To potvrđuju i nezavisni stručnjaci koji su učestvovali u njihovoj izradi.

- Suprotno svemu što smo slušali, sumporna kiselina bi se koristila isključivo u zatvorenim sudovima pri temperaturi daleko ispod tačke ključanja. Ni u jednom laboratorijskom testu nije bilo njenih isparenja, a ako bi došlo do toga gasovi bi bili prečišćeni u skruberima pre ispuštanja u atmosferu. Uostalom proračuni i modeli su pokazali da uticaj procesnog postrojenja na okolni vazduh je skoro zanemarljiv. I ostali aspekti rukovanja sumpornom kiselinom osmišljeni su prema najstrožim međunarodnim standardima bezbednosti - izjavio je u intervjuu za „Politiku“ Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i jedan od rukovodilaca na izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“.

Sada kada su preliminarne studije potvrdile da se projekat „Jadar“ može bezbedno realizovati po principima održivog rudarstva, ključno je da se o eventualnom korišćenju litijuma kao strateškog resursa konačno povede rasprava ne na osnovu osećanja već na osnovu činjenica. „Jadar“ je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih nalazišta litijuma u Evropi i mogao bi da bude pokretač razvoja zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji, koji bi otvorio 20.000 novih radnih mesta.

Procenjuje se da bi država dobijala preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, a skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da obnovi lokalnu infrastrukturu i omogući bolji kvalitet života svojih građana.
 
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/...osecaju-smrad-nadlezni-tvrde-da-nema-curenja/

Voz koji je prevozio sumpornu kiselinu ispao iz šina u blizini Bora: Meštani osećaju smrad, nadležni tvrde da nema curenja​

22.06.2024
Jedna cisterna voza koji je prevozio sumpornu kiselinu ispala je iz šina kod sela Slatina pored Bora danas nešto pre 18 časova, na istom mestu gde se i prošle godine desio sličan incident.

Posle velike buke i kočenja voza, meštani tvrde da su osetili miris sumpora. Međutim, vatrogasci koji su na terenu kažu da su dozimetri za opasne materije pokazali da nema nikakvog curenja sumpora. Na mestu incidenta je i policija.

Miodrag Živković sela Slatina kaže da vozovi ovuda prolaze svakodnevno i da je ovo treći incident, te drugi u kome osećaju sumpor u vazduhu.



Jedna cisterna voza koji je prevozio sumpornu kiselinu ispala je iz šina kod sela Slatina pored Bora danas nešto pre 18 časova, na istom mestu gde se i prošle godine desio sličan incident.

Posle velike buke i kočenja voza, meštani tvrde da su osetili miris sumpora. Međutim, vatrogasci koji su na terenu kažu da su dozimetri za opasne materije pokazali da nema nikakvog curenja sumpora. Na mestu incidenta je i policija.
Miodrag Živković sela Slatina kaže da vozovi ovuda prolaze svakodnevno i da je ovo treći incident, te drugi u kome osećaju sumpor u vazduhu.

– Smrdi celo selo. Oni svakodnevno voze ovuda tu sumpornu kiselinu iz fabrike u Boru. Nešto pre šest sati, čula se samo velika buka i škripa voza. Nakon toga smo osetili smrad sumpora. Nakon nekih dvadesetak minuta čuli smo sirene i vatrogasci su sada tamo. Voz je zaustavljen na stotinjak metara od prvih seoskih kuća. Kao i kada su bili raniji incidenti niko ne razgovara sa nama meštanima i niko nam ništa ne objašnjava. Iskreno, ni nama se ne prilazi tamo – rekao je Živković.

Irena Živković, poslanica Stranke slobode i pravde iz Bora kaže da su upozoravali da će do incidenta doći opet i da se moraju poduzeti bolje mere zaštite, ali jedini odgovor od nadležnih, ali i inspekcija koje su izlazile na teren koje su dobijali je da se to dešava „svuda u svetu pa i kod nas“.
Kako ističe, ako je sumpor procurio, to je zaista katastrofa i velika opasnost po zdravlje građana. Neko, smatra, konačno mora da snosi odgovornost za ovakve ekološke akcidente.

– Prošlog puta smo govorili u javnosti o neodgovornosti prilikom pretovara koncentrata rude u okviru koga se oslobađala u vazduhu praškasta materija koja dovodi do povećanja koncentracije teških metala, što je potvrdio i izveštaj Instituta za rudarstvo i metalurgiju, pa su preduzeti bar neki koraci pokrivanja ili blindiranja vozila. Očigledno da baš za sve što predstavlja poštovanje zakona treba reagovati u javnosti i vršiti stalni pritisak. Kada se prošlog puta prevrnula cisterna sa sumpornom kiselinom, upozoravali smo da treba preduzeti više bezbednosne mere. Sada imamo prevrnutu cisternu iz koje ovog puta sumporna kiselina curi. Ne može „dešava se“, ugroženi su životi i za ovakve stvari bi se u svakoj državi u kojoj važe zakoni pred zakonom i odgovaralo – izjavila je Živković.
 
U Informeru je osvanula ovakva vest

Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?​


Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama

Pogledajte prilog 1592801

Protivnici projekta „Jadar“ i dalje zastrašuju javnost tvrdnjom da će se u preradi rude koristiti velike količine sumporne kiseline, predstavljajući to kao ekološku katastrofu u najavi. Međutim, sumporna kiselina je jedna od najčešće korišćenih hemikalija u industriji i poljoprivredi - čak 80% ukupne količine na globalnom nivou se koristi za proizvodnju mineralnih đubriva u poljoprivredi.

Bilo da se radi o jednoj, sto tona ili 100.000 tona, važno je kakve se mere zaštite primenjuju. Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. To znači da su rizici istraženi i poznati, a poznat je i set najboljih mera prevencije kako bi se zaštitili ljudi i priroda.
Lažu
Kao za koronu
Ja imam grip a njima naredili da pišu koronu
A čim su onog stavili na haparate znao sam da je gotov
Ali nije to zbog korone nego zbog druge bolesti
 
pa nastavljaju

Temperature daleko ispod tačke ključanja​


U procesu tretiranja rude da bi se iz nje dobio litijum karbonat i drugi proizvodi, sumporna kiselina bi se koristila za rastvaranje rude ali bi u toku procesa bila potpuno iskorišćena za dobijanje željenih produkata dok bi se preostale količine neutralisale ne bi se uopšte nalazila u ostatku iz procesa prerade. Koristila bi se isključivo u zatvorenim rezervoarima na niskoj temperaturi (90 °C), daleko ispod tačke ključanja, a ne na 240 stepeni kako i dalje tvrde oponenti.

Inovativna tehnologija prerade koja bi se primenjivala u procesnom postrojenju testirana je najmanje pet puta u razvojnom centru Rio Tinta u Australiji i nijednom nisu registrovana sumporna isparenja. Dodatni sloj zaštite predstavlja skruber , koji prečišćava otpadne gasove i sprečava oslobađanje štetnih materija u atmosferu.

Pogledajte prilog 1592802
1723495740442.jpeg
 
"Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama"

Samo sto niko nije video te studije niti jedno ime od tih "vise od 100 nezavisnih strucLjaka" :D

Ali, ako Informer kaze, onda ko smo mi da sumLjamo :D
 
U Informeru je osvanula ovakva vest

Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?​

Informer je za ovce koje gutaju sve što vlast kaže
istina je da će se dnevno trošiti 1100 tona sumporne kiseline kao što je Rio Tinto objavio na svom veb sajtu

У оквиру Пројекта „Јадар“ годишње би се користило око 320.000 тона сумпорне киселине.
citat se nalazi na linku https://riotintoserbia.com/projekat-jadar/nedoumice-i-cinjenice/
u tekstu ispod podnaslova
  • Недоумица: У процесу прераде руде јадарит користила би се сумпорна киселина. Испарења од употребе сумпорне киселине би загадила животну средину у кругу од 10 до 20 km.
e sad prst na čelo pa razmislite koliki je rizik od akcidenta kad trošiš 1100 tona sumporne kiseline dnevno u procesu proizvodnje...

dovoljno je da iskoči jedan niz od bezbroj vagona koji doprema dnevno potrebne količine sumporne kiseline ili da nestane struja na trenutak u procesu proizvodnje i eto ti zagađenja...

šta će da rade sa otpadnim vodama punim sumporne kiseline? da neće da ih šalju na Mars? a šta će biti ako jalovište procuri kao što se često dešava u rudnicima?

neće RIo Tinto da napravi spejs šatl od rudnika u nevažnoj koloniji poput Srbije...napraviće najjeftiniji rudnik koji može...

sav taj rizik da bi Loznica imala par desetina miliona evra u budžetu da može da daje naprednjačkim firmama da po sto puta menjaju ploče na trotoaru...i da bi profit koji Rio Tinto iznosi iz zemlje figurisao u našem bdpu pa da možemo više da se zadužujemo....ne treba nam to
 
Poslednja izmena:
Od navodne grupe 100 nezavisnih strucnjaka figurira samo jedno ime, tog profesora sa Masinskog fakulteta Aleksandra Jovovica. Malo mi neverovatno da niko od ostalih 99 nezavisnih strucnjaka nije imenom i prezimenom stao iza te studije o proceni rizika u Jadru. Vidim da je taj covek profesor na procesnoj tehnologiji tamo i ne sumnjam da je strucan ali ne znam nista o njegovim politickim stavovima (mozda je clan SNS ili SPS), mozda radi za Rio Tinto (pa je dobio debelu cifru da promovise taj projekat)...

Pa da je recimo 25-30 profesora sa tehnickih i prirodnih fakulteta, uglednih tehnologa i rudara stalo iza te studije i da kazes "Oooo, ybt, vidi svi ovi ljudi iz struke tvrde da su Cuta i Svetlana Bojkovic budale" i ja bih poverovao da su u pravu. Noooo, jedno ime, ostali se kriju kao sto zmija krije noge, to jedno ime ne garantuje da je to istina, ne garantuje da taj covek zna znanje, ne garantuje da taj covek ima casne namere.
Jednostavno, i Rio Tinto i pich.ko.usti moraju mnogo vise da se potrude i da dovedu ugledna imena koji ce uveriti recimo nase ljude sa SANU i fakulteta iz odgovarajucih struka da je projekat bezopasan.
 
fali majonez i paradajz
može i list zelene salate
Izvini, ni preCednik nije imao tako bogat sendvic. Evo:

download (1).jpg
1694601407-vucic.jpg

(zato ga tako tesko guta, sad mi pade na pamet).

Pa ko si ti da budes ispred preCednika? Cetvrt obicnog sava 'leba i 2 lista parizera od Matijevica i gde ti je kraj bre.


Edit.
Pade mi na pamet, ko je bre isao u nabavku hleba i parizera za te sendvice? Mali ili Toma Moneta? PreCednik nije svakako. A mozda su poslali upravnika zgrade SIV-a ili shofera. Zamisli ides po 2 vekne sava hleba i 400 grama parizera u obliznji SuperVero, niko ti ne bi verovao da je to za preCednika. Mozda bi poverovali da si isao za 400g bureka sa sirom i pola litre kravica jogurta kod Tripkovica ali za matijevic podriguse tesko.
 
Poslednja izmena:
"Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama"

Samo sto niko nije video te studije niti jedno ime od tih "vise od 100 nezavisnih strucLjaka" :D

Ali, ako Informer kaze, onda ko smo mi da sumLjamo :D

Nije da niko nije video.
Moj svekar je video, citao, komentarisao.
On je penzionisani profesor rudarskog fakulteta, specijalista za preradu metala.

Kako sam shvatila, oni bi pravili neku membranu u koju bi bacali otpad. I to bi se bacalo i bacalo...i ne bi islo u zemlju i podzemne vode. To je osnovni ekoloski argument.
Medjutim, on istice tri problema u vezi sa tom idejom.

Prvi, bacas, bacas pa na kraju to gde bacas i napunis...sta ces onda? U najboljem slucaju ga tako napunjenog ostavis.

Drugi, to je veliko grotlo za frljanje otpada, povrsinski posmatrano, tako da ugrozava poljoprivredu okolo cak i da kap tog otpada ne padne na tlo.

Trece, sta se desava ako ta membrana u nekom momentu popusti i sve natrpano u nju se izlije u tlo.

I to je sporno samo u vezi sa odlaganjem otpada...a gde su druga pitanja koja podrazumevaju rudarenje i preradu iskopanog do litijuma.

Sasvim dovoljno da se kaze NE, nikako.
 
U Informeru je osvanula ovakva vest

Šta je istina o sumpornoj kiselini i litijumu?​


Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama

Pogledajte prilog 1592801

Protivnici projekta „Jadar“ i dalje zastrašuju javnost tvrdnjom da će se u preradi rude koristiti velike količine sumporne kiseline, predstavljajući to kao ekološku katastrofu u najavi. Međutim, sumporna kiselina je jedna od najčešće korišćenih hemikalija u industriji i poljoprivredi - čak 80% ukupne količine na globalnom nivou se koristi za proizvodnju mineralnih đubriva u poljoprivredi.

Bilo da se radi o jednoj, sto tona ili 100.000 tona, važno je kakve se mere zaštite primenjuju. Nacrti studija o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, u čijoj izradi je učestvovalo više od 100 nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta, pokazuju da sumporna kiselina ne bi predstavljala veći rizik u preradi jadarita nego što je u drugim industrijama. To znači da su rizici istraženi i poznati, a poznat je i set najboljih mera prevencije kako bi se zaštitili ljudi i priroda.
Da ne fali dva minuta snimka sa naplatne rampe još i da poverujemo :mrgreen:

 
Poslednja izmena:

Back
Top