Ako se pozoves na bihejv tehnike, onda ovako tumacenje smeha (ne humora) daje vise informacija o tebi.
Npr , ako ja podelim smeh na dve grupe, na onu gde je smeh zadovoljstvo sto se isto ne desava nama, i na grupu gde je smeh komunikacija (bez smeha kao relaksacionog efekta...) onda ce sama reakcija i definicija nepodudarnosti izmedju pojma i stvarnog objekta (lici na decije glupiranje) biti odraz naseg samozadovoljavanja sopstvenim misljenjem o svojoj inteligenciji...
Gordost i snobizam, a ne kriticko sazaljenje sopstvene gluposti.
Na korak od egomanijakalnog sagledavanja celog sveta i svih odnosa...
Ovo je primer kad uzimam da je humor izazvan ovom vasom definicijom, a smeh definisan mojom definicijom refleksa komunikacije ugodnog , nastalog kad ste bili beba....
Odakle mi sloboda da to uradim...
Pa odatle sto se humor u svakom slucaju tumaci prema shvatanjima pojedinca u datom trenutku...
Tako da definitivno vasa definicija jeste tumacenje blisko vama u datom trenutku...nastalo iz destilata vasih iskustava...
Da li je retko da se ovako shvata humor....?
Pa nije, jer je sugestija intelektualnog da preraste u cinicno i elitisticko.
Tako da nema cak ni onog moralnog ili etickog unutrasnjeg koje bi kvarilo zabavu...
Po meni ovo je jos jedan primer kako se , brisuci sitnice , koje kao nisu bitne u odnosima , dobija od reci intelektualac kao simbola neceg obrazovanog , iskustvenog , nadmocno razumnog i empatickog, dobija samo nadmocni borac za hijararhijsko priznanje ili postavljanje (zanimljiva je ta teza , da je moguce biti hijararhijski visok i na taj nacin, tako sto se visoko sami postavite, a onda sprecavate da vas neko spusti sa tog mesta....).
Zadovoljstvo vickastim predstavlja sociolosku igru...i ima smisla samo ako je deo dijaloga sa drugima...
Postavlja se legitimno pitanje da li humor (pretpostavljam crtani u ovom slucaju ili pisani) nosi u sebi samo zelju za komunikacijom, kad vec nema interaktivne komponente...
Kad ima interaktivne komponente, onda mi je jasno , jer onda je to deo igre, igre nadmetanja i snishodjenja, otkrivanja karaktera i stila....
Ali ako nema interaktivne komponente....sta je onda?
Onda moze biti samo poruka...
Da li poruka ima smisla da se shvata kao humor....?
(ovde se na zalost uplelo to sto ja smatram da svaki medij ima svoje totalno razlicite karakteristike uticaja i komunikacije sa ljudskim umom, pa ne mogu da grupisem film, crtez i knjigu , kao isti uticaj...)
Malo mi nezgodno da pricam o ovome, zato sto sam video kako tumacite percepciju i da je prilicno snobovski a ne sazaljivo i kao trapavu posmatrate...
Ako to spojim sa efektom supermarketa od Turka, i principom edukacije kao selektivnog primanja i nadgradnje vec postojecih iskustava, onda ne mirise na dobro...
----------------------------------
A ako se vratim na smeh kao relaksacioni efekat, sto nije isto sa ovim komunikacionim, onda mislim da je zabluda da se moze govoriti o iznenadno opazene nepodudarnosti objekta i nase stvarnosti, jer osoba itekako svesna svojih stvarnosti, ali je radi "razuma" prepuna samoobmane....
Ovo "razuma" je nesto sto ja ne koristim, ali mnogo ljudi koristi, jer tako dovode do zaokruzenog sistema.To funkcionise tako sto se drze necega sto su sebi zacrtali kao glavno i vazno i tacno, a onda sve sto se ne slaze sa tim oni guraju pod tepih, naglasavajuci ono sto se slaze sa tim njihovim kosturom razuma....Ja kazem da onda senilnost dodje kao najveci dar takvim ljudima, jer se vremenom gomila stres, tj neuparenost onoga sto im je kicma razuma i okolnosti i sve je vise potisnutog....
Ja to ne tumacim kao nesvesno , jer imaju takvi jos jednu dublju kategoriju, koje nisu svesni da su je uspesno vec duboko gurnuli...Tim kategorijama se i ne mogu smejati, jer su duboko...e to vec moze da bude nesvesno...
Smeh kao relaksacioni motiv onda dobija prizvuk onoga sto ja zovem stavljanje pred svrsen cin....
Neodlucnost koja se resava nagonom, stavljanjem pred svrsen cin...
Da li to tumaciti ovako ili preko projekcija i frustracija kako to cini psihologija, ja biram ovako, jer mi projekcije i frustracije vise naginju drugom metodu i drugacijim prilikama unutrasnjih sukoba....
Mada ima puno slicnosti....
Smeta mi to sto tumacenje istog efekat odjednom postaje filozofsko ili psiholosko , samo zato sto su filozofi citali filozofske knjige , a psiholozi psiholoske, pa oba tabora imaju svoje niske zelje da prosto nadograde postojece sisteme, a ne da sagledaju celinu , ma iz kog ugla je sagledavali....
Ja to vidim kao uskogrudno, lazno naucno, pozersko...
Automatika se moze posmatrati kao mehanicki deo i kao elektricni deo, bas kao i robotika, ali i na jedan i na drugi nacin ako se gleda ne dobija se nista ili skoro nista....dobija se sipak...dobija se inzenjerija gde neko , bar neko mora da ima kakav takav uvid, inace ce dobiti krzljave rezultate....
Mislim da je ovo previse ubacenih ulaznih podataka i da ce se to slomiti na teznju sablonima, bar tako vidim da cine filozofi....kriticari, ne oni najozbiljniji , ali i to je danas relativno...
?
...nešto mi se ovde ne uklapa...
