Šta je čovek bez svog mozga?

[Lorelajn]

Uzmimo, na primer, ljude koji su tokom svog života bili izuzetno obrazovani, intelektualno oštri, sa izuzetnim sposobnostima i postignućima. Mnogi su stekli fakultetske diplome, bili na visokim pozicijama, pročitali brojne knjige i imali bogato životno iskustvo. Međutim, kako starimo, a posebno kod bolesti poput demencije, sve to može nestati. Osećanja, sposobnosti, pamćenje – sve to može biti izgubljeno.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li su oni i dalje isti ljudi? Da li je njihov identitet i dalje očuvan, ili se oni menjaju zajedno sa njihovim mozgom? Šta znači biti „ti“ kada mozak više ne može da funkcioniše na isti način? Da li je čovek samo mozak? Šta nas definiše, čak i kada mozak ne radi kako bi trebao?

Mislim ne znam da li ste već imali iskustva sa dementnom osobom. To stanje može godinama da traje i da u potpunosti "izbriše" osobu koju smo do tada poznavali (kako smo ih poznavali). Dešava se da se čak i karakter skroz promeni.

 

[jolemisa]

Uzmimo, na primer, ljude koji su tokom svog života bili izuzetno obrazovani, intelektualno oštri, sa izuzetnim sposobnostima i postignućima. Mnogi su stekli fakultetske diplome, bili na visokim pozicijama, pročitali brojne knjige i imali bogato životno iskustvo. Međutim, kako starimo, a posebno kod bolesti poput demencije, sve to može nestati. Osećanja, sposobnosti, pamćenje – sve to može biti izgubljeno.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li su oni i dalje isti ljudi? Da li je njihov identitet i dalje očuvan, ili se oni menjaju zajedno sa njihovim mozgom? Šta znači biti „ti“ kada mozak više ne može da funkcioniše na isti način? Da li je čovek samo mozak? Šta nas definiše, čak i kada mozak ne radi kako bi trebao?

Mislim ne znam da li ste već imali iskustva sa dementnom osobom. To stanje može godinama da traje i da u potpunosti "izbriše" osobu koju smo do tada poznavali (kako smo ih poznavali). Dešava se da se čak i karakter skroz promeni.

Mislim da jos uvek ima dosta ljudi koji zadrze to skoro sve sto su procitali i mozes dobiti dobro objasnjenje za mnoga pitanja.Medjutim ta dementnost se brzo siri i pristize te ljude,nazalost.

 

[pertowic]

samo treba bios da se resetuje

 

[Umri_muski]

5% mozga im dosta....posle to dodje na svoje....resavaju ukrstene reci , pa jos nesto prostije...na kraju igraju domine....to je vrlo zabavna igra, ja sam drzao sportski klub u selu preko leta sa dominama i kartama, najvise domine...podignem atmosferu, nema favorita, sto je dobro , neko igra malo bolje, neko losije...igraju njih 4 mada moze i vise...upalis im TV , seljaci vole da bistre politiku sa TV dok rade nesto drugo....ima kafice, sokica, sendvica, fino njima fino meni , prave se zezalice, hoce dushu da ti daju ....

Zato sam ja za odvajanje matorih od poslovno aktivnih i od omladine...
Zbog boljeg prilaza starijima....potrebe su vece za hitnom pomoci , za lekarskom pomoci , za fizickom pomoci....za negom, za podsecanjima...to onda mogu medjusobno da rade....

Ja sam uspeo da izgradim takve odnose da su obavezno svracali u sportsko drustvo tako sam ja to zvao , mala sobica , 4x4 sa odvojenom kuhinjicom 1x1 prozorima i hodnikom i WC odvojen odmah na ulazu...ususkano , , da su svracali ljudi kad god prolaze prvo da vide sta ima , drugo sta im valja raditi...da se konsultuju i podsete sta su zaboravili...ozbiljno , svrate kao i ljudi ovako kod sankera da se podsete sta im valja ciniti...
A nisu matori uopste...

 

[Џорџи]

Nista to nije bitno nabrojano, valjda je jasno da to ne cini coveka dobrim ili losim

 

[SmOke123]

Uzmimo, na primer, ljude koji su tokom svog života bili izuzetno obrazovani, intelektualno oštri, sa izuzetnim sposobnostima i postignućima. Mnogi su stekli fakultetske diplome, bili na visokim pozicijama, pročitali brojne knjige i imali bogato životno iskustvo. Međutim, kako starimo, a posebno kod bolesti poput demencije, sve to može nestati. Osećanja, sposobnosti, pamćenje – sve to može biti izgubljeno.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li su oni i dalje isti ljudi? Da li je njihov identitet i dalje očuvan, ili se oni menjaju zajedno sa njihovim mozgom? Šta znači biti „ti“ kada mozak više ne može da funkcioniše na isti način? Da li je čovek samo mozak? Šta nas definiše, čak i kada mozak ne radi kako bi trebao?

Mislim ne znam da li ste već imali iskustva sa dementnom osobom. To stanje može godinama da traje i da u potpunosti "izbriše" osobu koju smo do tada poznavali (kako smo ih poznavali). Dešava se da se čak i karakter skroz promeni.

Ovo je jako zanimljiva tema, eto npr citao sam skoro naucnu studiju posto i sam treniram malo borilacke sportove, npr da svakim malo jacim udarcem u glavu covek gubi 20000 neurona(a broj neurona po nekom mom citanju,ako gresim nek neko ispravi utice na nivo inteligencije) i to su jedine celije koje se ne mogu obnoviti, gledao sam malo ove starije profi borce po netu i svi oni u 40-im godinama imaju neki teleci pogled u ocima i jako sporo sklapaju recenice tj. nekako jako sporo razmisljaju. Zatim sam citao gde npr posledice od nokauta mogu biti da covek promeni svoje ponasanje da postaje agresivniji itd. I onda kad razmislim jako mi glupo deluje da npr u 40-50-im necu vise biti ista osoba kao u 20-im, tj. ista licnost. Mislim kako starimo valjda bi trebalo biti bolja verzija sebe na nivou licnosti,a ne gora.

 

[Lorelajn]

Nista to nije bitno nabrojano, valjda je jasno da to ne cini coveka dobrim ili losim

ne radi se o tome da li si dobar ili los vec ko si bez svog mozga, mislim ne znam da objasnim na sta mislim...
ukoliko iz xy razloga mozak prestane da se seca, funkcionise, izbrise secanja ostaje deo nas koji moze fizicki da zivi godinama no bez tih nekih kognitivnih funkcija budemo samo ustvari srz naseg karaktera, duse bez upliva spoljasnjih faktora?

 

[Lorelajn]

Ovo je jako zanimljiva tema, eto npr citao sam skoro naucnu studiju posto i sam treniram malo borilacke sportove, npr da svakim malo jacim udarcem u glavu covek gubi 20000 neurona(a broj neurona po nekom mom citanju,ako gresim nek neko ispravi utice na nivo inteligencije) i to su jedine celije koje se ne mogu obnoviti, gledao sam malo ove starije profi borce po netu i svi oni u 40-im godinama imaju neki teleci pogled u ocima i jako sporo sklapaju recenice tj. nekako jako sporo razmisljaju. Zatim sam citao gde npr posledice od nokauta mogu biti da covek promeni svoje ponasanje da postaje agresivniji itd. I onda kad razmislim jako mi glupo deluje da npr u 40-50-im necu vise biti ista osoba kao u 20-im, tj. ista licnost. Mislim kako starimo valjda bi trebalo biti bolja verzija sebe na nivou licnosti,a ne gora.

da to sam i ja negde procitala, ne znam doista da li je tacno, nisam se udubljivala u tematiku...
ako cemo tako cak i u fudbalu gde se cesto udara glavom lopta moze da ima neke posledice
bas cu da pokusam da nesto nadjem o bokserima

 

[Лички гусар]

Uzmimo, na primer, ljude koji su tokom svog života bili izuzetno obrazovani, intelektualno oštri, sa izuzetnim sposobnostima i postignućima. Mnogi su stekli fakultetske diplome, bili na visokim pozicijama, pročitali brojne knjige i imali bogato životno iskustvo. Međutim, kako starimo, a posebno kod bolesti poput demencije, sve to može nestati. Osećanja, sposobnosti, pamćenje – sve to može biti izgubljeno.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li su oni i dalje isti ljudi? Da li je njihov identitet i dalje očuvan, ili se oni menjaju zajedno sa njihovim mozgom? Šta znači biti „ti“ kada mozak više ne može da funkcioniše na isti način? Da li je čovek samo mozak? Šta nas definiše, čak i kada mozak ne radi kako bi trebao?

Mislim ne znam da li ste već imali iskustva sa dementnom osobom. To stanje može godinama da traje i da u potpunosti "izbriše" osobu koju smo do tada poznavali (kako smo ih poznavali). Dešava se da se čak i karakter skroz promeni.

Да ли су "још увијек људи" они који имају саобраћајну несрећу и изгубе ногу или руку?
Тако и то.

Ја имам јако лоше памћење (проблеми у вези рата). Да ли сам ја "још увијек људско биће"? Како и шта ћу даље.

 

[hm337]

i to su jedine celije koje se ne mogu obnoviti,

to je zastarelo shvatanje...novi se neuroni stalno stvaraju čak i u dubokoj starosti...stvar je u tome što oni umiru posle nekoliko dana ako se ne koriste...

 

[Galadmanasijin]

Uzmimo, na primer, ljude koji su tokom svog života bili izuzetno obrazovani, intelektualno oštri, sa izuzetnim sposobnostima i postignućima. Mnogi su stekli fakultetske diplome, bili na visokim pozicijama, pročitali brojne knjige i imali bogato životno iskustvo. Međutim, kako starimo, a posebno kod bolesti poput demencije, sve to može nestati. Osećanja, sposobnosti, pamćenje – sve to može biti izgubljeno.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li su oni i dalje isti ljudi? Da li je njihov identitet i dalje očuvan, ili se oni menjaju zajedno sa njihovim mozgom? Šta znači biti „ti“ kada mozak više ne može da funkcioniše na isti način? Da li je čovek samo mozak? Šta nas definiše, čak i kada mozak ne radi kako bi trebao?

Mislim ne znam da li ste već imali iskustva sa dementnom osobom. To stanje može godinama da traje i da u potpunosti "izbriše" osobu koju smo do tada poznavali (kako smo ih poznavali). Dešava se da se čak i karakter skroz promeni.

Puni su ti starački domovi u inostranstvu ljudi koji su bili na visokim pozicijama,a sada im je od svega ostala upotreba dvestotinjak reči i čekanje smrti u zatvorenom prostoru.
To nije ni hiljaditi deo čoveka koji je bio nekada

 

[Лички гусар]

to je zastarelo shvatanje...novi se neuroni stalno stvaraju čak i u dubokoj starosti...stvar je u tome što oni umiru posle nekoliko dana ako se ne koriste...

Није ствар у крчевим неуронима. Ствар је у штети, ако је превелика нема ту обнављања. Поправак је могућ до неке границе.
Мозак или који други орган.

Сваки дан како живимо, сваки дан како су наше ћелије старије, то је пут према доље.

 

[Лички гусар]

Puni su ti starački domovi u inostranstvu ljudi koji su bili na visokim pozicijama,a sada im je od svega ostala upotreba dvestotinjak reči i čekanje smrti u zatvorenom prostoru.
To nije ni hiljaditi deo čoveka koji je bio nekada

Основни дио бића је ту.
А некакве глупости, високе позиције и паре, су безвене глупости.
Иако људи са тим проблемима не могу комуницирати са нама с рјечима и сл. свака особа са тим проблемима може "осјетити" друге људе.

 

[hm337]

Није ствар у крчевим неуронима. Ствар је у штети, ако је превелика нема ту обнављања. Поправак је могућ до неке границе.
Мозак или који други орган.

Сваки дан како живимо, сваки дан како су наше ћелије старије, то је пут према доље.

gledao sam skoro neki dokumentarac o ljudima obolelim od ako se dobro sećam Laronove bolesti ili tako nešto...uglavnom oni imaju mutaciju koja onemogućava da se hormon rasta kači na receptore u jetri i proizvodi neki IDF koji je bitan za rast...oni su patuljastog rasta iako im je krv puna hormona rasta...međutim ne oboljevaju od kancera, dijabetesa i alchajmera...to znači da je mehanizam starenja povezan sa mehanizmom rasta i razvoja...tako smo programirani...

a ima i teorija da je demencija dijabetes mozga...

moj otac je dementan...često ne zna ko sam ja...život sa dementnom osobom naročito ako je agresivna je mučenje i za ukućane i za tu osobu...

 

[Meliot]

Pa nisu iste osobe jer im se brišu sećanja. A šta je čovek bez sećanja i iskustva? Sigurno nije isti čovek.

 

[Отварач мозга...опет]

У телефону имам 84 броја.
Напамет знам 2
Да ли ће нам технологија одмоћи под старе дане?
Хоће

 

[Лички гусар]

Pa nisu iste osobe jer im se brišu sećanja. A šta je čovek bez sećanja i iskustva? Sigurno nije isti čovek.

Памтиш ли ти све? Сигурно си заборавио толико стварно битни ствари из свога живота и без Алзхајмера.

Осјете они, није им "све одузето". Нравно ко и свака болест с временом је горе (ко и без тога, старост зна бити окрутна).

 

[Meliot]

Памтиш ли ти све? Сигурно си заборавио толико стварно битни ствари из свога живота и без Алзхајмера.

Осјете они, није им "све одузето". Нравно ко и свака болест с временом је горе (ко и без тога, старост зна бити окрутна).

Pa ne pamtim sve ali pamtim ljude, prisetim se nečega iz prošlosti bez problema. A dementna osoba to nije u mogućnosti.

 

[Лички гусар]

gledao sam skoro neki dokumentarac o ljudima obolelih od ako se dobro sećam Laronove bolesti ili tako nešto...uglavnom oni imaju mutaciju koja onemogućava da se hormon rasta kači na receptore u jetri i proizvodi neki IDF koji je bitan za rast...oni su patuljastog rasta iako im je krv puna hormona rasta...međutim ne oboljevaju od kancera, dijabetesa i alchajmera...to znači da je mehanizam starenja povezan sa mehanizmom rasta i razvoja...tako smo programirani...

a ima i teorija da je demencija dijabetes mozga...

moj otac je dementan...često ne zna ko sam ja...život sa dementnom osobom naročito ako je agresivna je mučenje i za ukućane i za tu osobu...

Радио сам са таквим људим и имам их у кући. Вјеруј ми да знам колко стрпљења и свега ту треба. Иако сам ја увијек знао са њим како треба, није то нимало лако.
Сви и све има рок трајања.

Ја мислим да начин живота игра улогу и са тиме ко и све остало. И наравно увијек - генетика.

 

[Лички гусар]

Pa ne pamtim sve ali pamtim ljude, prisetim se nečega iz prošlosti bez problema. A dementna osoba to nije u mogućnosti.

Ето ја нијесам дементан, али слабо то све памтим. Могу видити лице некад а никао да се сјетим ко је и одкуда се знамо (иако та особа мене зна по имену ) .
Далеко шире то иде. Људско биће чини пуно више него меморије и прошли дани.

 

[Galadmanasijin]

Основни дио бића је ту.
А некакве глупости, високе позиције и паре, су безвене глупости.
Иако људи са тим проблемима не могу комуницирати са нама с рјечима и сл. свака особа са тим проблемима може "осјетити" друге људе.

Pa to sam i kazao.Iza svega ostaje ,samo to osnovno.

 

[Лички гусар]

Pa to sam i kazao.Iza svega ostaje ,samo to osnovno.

Основно односно битно. То је "бит" бића.

 

[Antihejter]

mislim ne znam da objasnim na sta mislim...
ukoliko iz xy razloga mozak prestane da se seca,

Tema ti je jedna od boljih u 2024.
Problem je što ni ja ne znam da objasnim na šta mislim.
Ovo nije odgovor, ali pokušaću: na neki način svi mi svakim danom postajemo sve više naše sećanje na same sebe, nego ličnosti koje smo bili.
Već od 35- te priče nam počinju sa "sećaš li se" i okrenuti smo više ka iskustvu / prošlosti nego ka budućnosti, tako lagano ali sigurno idemo putem kada shvatimo i šta znači generacija, vidiš sedokosog čoveka koji je bio u razredu sa tobom i prosto se zapitaš refleksno da li je to (još uvek) on i iz toga sledi sagledavanje sebe i pitanje da li sam JA i koliko u odnosu na onaj period života koji je meni predstavljao mene...

Sve što smo stekli, možemo izgubiti, nažalost i ono nematerijalno i kaže se odavno da čovek "izlapi" ili "ishlapi", što ja shvatam kao da svaki dan jedan deo nas nestaje sve dok jednog dana ne ostane samo sećanje na naše postojanje.

Dakle, nema šanse da smo isti. Moguće da neka glavna karakterna crta nekako ostane/ opstane ali ni to nije sigurno.

 

[Urwald]

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: da li su oni i dalje isti ljudi?

Da

Da li je njihov identitet i dalje očuvan, ili se oni menjaju zajedno sa njihovim mozgom?

Konstantno se svi menjamo

Šta znači biti „ti“ kada mozak više ne može da funkcioniše na isti način?

Mislim da znači da se to ti samo menja

Da li je čovek samo mozak?

I da i ne, mozak sve reguliše, mada kontam da se tu najčešće misli na svesno stanje.
Dok je neko svestan moguća je interakcija sa njim i tu osobu smatramo čovekom.

Šta nas definiše, čak i kada mozak ne radi kako bi trebao?
Mislim ne znam da li ste već imali iskustva sa dementnom osobom. To stanje može godinama da traje i da u potpunosti "izbriše" osobu koju smo do tada poznavali (kako smo ih poznavali). Dešava se da se čak i karakter skroz promeni.

Rekao bih da su to primarno naše akcije, a onda naše reči, kao i odnosi u koje ulazimo sa drugim ljudima.
Čini mi se da je demencija neizlečivo stanje, sa druge strane ne vidim je toliko strašno koliko mi se šizofrenija čini, sa druge strane ako se na varam za demeciju nema leka, a šizofrenija može u nekoj meri da se normalizuje lekovima.

 

[Џорџи]

ne radi se o tome da li si dobar ili los vec ko si bez svog mozga, mislim ne znam da objasnim na sta mislim...
ukoliko iz xy razloga mozak prestane da se seca, funkcionise, izbrise secanja ostaje deo nas koji moze fizicki da zivi godinama no bez tih nekih kognitivnih funkcija budemo samo ustvari srz naseg karaktera, duse bez upliva spoljasnjih faktora?

Mozak i inteligenciju imaju i nepismeni neskolovani ljudi, od kojih se vise moze nauciti o zivotu nego od onih o kojima se prica