Šta je adolescentima potrebno od njihovih roditelja?

[Serafim 00]

Budite prvo roditelj, pa tek onda prijatelj svom adolescentu...Potrebna im je sigurnost u doživljaju da ih njihovi roditelji razumeju, prihvataju i vole bez obzira na sve...Istovremeno, podjednako je važno postaviti im i granice koje oni sami sebi ne mogu postaviti...i potrebno je ponekad reći NE
1. Neophodne su im Vaša podrška i ljubav. Za to oni nikada nisu veliki
2. Budite otvoreni i uvek dostupni za razgovor sa njima, ne izbegavajući nijednu temu
3. Poštujte ih, prihvatite takve kakvi jesu, koliko god da su "nesavršeni"
4. Pokažite interesovanje za sve što im se dešava i šta rade. Ponudite podršku i vodjstvo kad im je potrebno, nadgledajte sa kim su, gde su, i šta rade

 

[Emilia Marty]

4. Pokažite interesovanje za sve što im se dešava i šta rade. Ponudite podršku i vodjstvo kad im je potrebno, nadgledajte sa kim su, gde su, i šta rade

Ovo me podseti na eks koleginicine anegdote kako se krila iza zbunova dok je uhodila cerku u parku i kako se pravila tosa i smesila dok joj se klinka poveravala a ovamo kipti od besa 😂

 

[Sizif]

Ovo me podseti na eks koleginicine anegdote kako se krila iza zbunova dok je uhodila cerku u parku i kako se pravila tosa i smesila dok joj se klinka poveravala a ovamo kipti od besa 😂

Još uvek imam traume.

Tek položio vozački, četvrti srednje, iskamčim od ćaleta na jedvite jade da mi da ključeve od Mečke da izađem u grad, pokupim drugare usput, svi vrištimo od sreće, ja veliki kao kuća... sednemo na terasu nekog kafića u gradu, kad u žbunju pored vidim ćaleta kako čuči....

Znači smrt.

 

[mali roker]

Ovo pod uvek dostupni i otvoreni za razgovor....
Da li tu sme da se koristi kašalj, zamuckivanje, ovaj znaš, sačekaj malo, vidi ovako...
Hladan znoj me obliva kad pomislim kakva sva pitanja želi da mi postavi
Ili kad onako nevezano krene priča u pravcu škakljivih tema
Tačno nzm šta i kako odgovoriti...
Nije još tinejdžer, ali već ume da postavlja pitanja...
Pčele i cveće smo davno pretersle
Onako usputno ove neke druge teme, dotaknemo se
Ali vidim da u školi sa drugaricama ume o tome da priča....

 

[a bre Milun]

Budite prvo roditelj, pa tek onda prijatelj svom adolescentu...Potrebna im je sigurnost u doživljaju da ih njihovi roditelji razumeju, prihvataju i vole bez obzira na sve...Istovremeno, podjednako je važno postaviti im i granice koje oni sami sebi ne mogu postaviti...i potrebno je ponekad reći NE
1. Neophodne su im Vaša podrška i ljubav. Za to oni nikada nisu veliki
2. Budite otvoreni i uvek dostupni za razgovor sa njima, ne izbegavajući nijednu temu
3. Poštujte ih, prihvatite takve kakvi jesu, koliko god da su "nesavršeni"
4. Pokažite interesovanje za sve što im se dešava i šta rade. Ponudite podršku i vodjstvo kad im je potrebno, nadgledajte sa kim su, gde su, i šta rade

mislim da je obrnuto. Prvo da budemo prijatelji svojoj deci jer se u praksi deca pre poveravaju prijateljima nego roditeljima. Roditelj svojom brigom opterecava dete, zamara ga svojom paznjom, (skrivenim) kontrolama..........a adolescent zeli da u ocima roditelja bude odrastao, njemu ravan, da ima istu odgovornost.
Uostalom, setimo se detinjstva.........cesto se radije poveravali drugarima nego roditeljima......jer su roditelji druga generacija i u potpunosti ne razumeju zahteve savremenih mladih osoba , sa druge strane u "istom smo sosu" ko i nasi drugari pa se solidarisemo i pomazemo jedni drugima na praktican a ne na teoretski nacin, ko sto to cine roditelji.

 

[Manga Hilux]

pored ono , biti roditelj , u tim godinama deci je potreban roditelj drugar i roditelj dostupan samo za njih 24/7/365

 

[[email protected]]

pored ono , biti roditelj , u tim godinama deci je potreban roditelj drugar i roditelj dostupan samo za njih 24/7/365

Adolescent mora u sebi imati bunt, pa se otarasiti roditelja koji ga nadziru 24/7/365.
Ako se ne pobuni, neće moći da odraste, da sazri.

 

[Manga Hilux]

Adolescent mora u sebi imati bunt, pa se otarasiti roditelja koji ga nadziru 24/7/365.
Ako se ne pobuni, neće moći da odraste, da sazri.

pored ono , biti roditelj , u tim godinama deci je potreban roditelj drugar i roditelj dostupan samo za njih 24/7/365

ajde još jednom pročitaj ono što sam napisao , praviš zamenu teza

 

[[email protected]]

ajde još jednom pročitaj ono što sam napisao , praviš zamenu teza

Adolescencija je period odrastanja i roditelji moraju malo da popuste stege nadzora.
Ako si bebama i deci neophodan svakog časa i svakog dana, red je da svog adolescenta oslobodiš te španske kragne.
Ukoliko adolescent i dalje pristaje na taj tretman bdenja nad njim, onda on neće biti samostalan.
Biće nezreo i nesposoban.

Taj period odrastanja i delimičnog distanciranja je težak i za roditelja i za mladog čoveka, ali je neophodan.

 

[4thman]

Još uvek imam traume.

Tek položio vozački, četvrti srednje, iskamčim od ćaleta na jedvite jade da mi da ključeve od Mečke da izađem u grad, pokupim drugare usput, svi vrištimo od sreće, ja veliki kao kuća... sednemo na terasu nekog kafića u gradu, kad u žbunju pored vidim ćaleta kako čuči....

Znači smrt.

Pazi na auto...

 

[Manga Hilux]

Adolescencija je period odrastanja i roditelji moraju malo da popuste stege nadzora.
Ako si bebama i deci neophodan svakog časa i svakog dana, red je da svog adolescenta oslobodiš te španske kragne.
Ukoliko adolescent i dalje pristaje na taj tretman bdenja nad njim, onda on neće biti samostalan.
Biće nezreo i nesposoban.

Taj period odrastanja i delimičnog distanciranja je težak i za roditelja i za mladog čoveka, ali je neophodan.

@[email protected] ti opet guraš tvoju tezu , o kojem bdenju je reč
jednostavno puštaš dete da raste i ide svojim putem , a roditelj je tu 24/7/365 da mu se uvek nađe i pomogne

 

[Sizif]

Adolescent mora u sebi imati bunt, pa se otarasiti roditelja koji ga nadziru 24/7/365.
Ako se ne pobuni, neće moći da odraste, da sazri.

Pa ne znam, to verovatno zavisi od mentaliteta, nisu sva deca ista, a zavisi i od okolnosti. Mene i brata je taj period "bunta" potpuno zaobišao, sa ocem koji je praktično ceo život proveo daleko od nas, u inostranstvu, od nas se od malih nogu očekivalo da preuzmemo neke od njegovih uloga, te smo sa majkom uvek imali više nego drugarski odnos, bez sukoba i bunta. Danas obojica mamo porodice, sa roditeljima dobar odnos, ne vidim da postoji neki veliki problem.

 

[**Freya**]

Budite prvo roditelj, pa tek onda prijatelj svom adolescentu...Potrebna im je sigurnost u doživljaju da ih njihovi roditelji razumeju, prihvataju i vole bez obzira na sve...Istovremeno, podjednako je važno postaviti im i granice koje oni sami sebi ne mogu postaviti...i potrebno je ponekad reći NE
1. Neophodne su im Vaša podrška i ljubav. Za to oni nikada nisu veliki
2. Budite otvoreni i uvek dostupni za razgovor sa njima, ne izbegavajući nijednu temu
3. Poštujte ih, prihvatite takve kakvi jesu, koliko god da su "nesavršeni"
4. Pokažite interesovanje za sve što im se dešava i šta rade. Ponudite podršku i vodjstvo kad im je potrebno, nadgledajte sa kim su, gde su, i šta rade

Mislim da se do adolescencije odnos uveliko izgradio izmedju roditelja i dece.
Mozda dolazi do jaceg bunta tamo gde su stege bile prejake svejedno. A mozda dete ima neke probleme ili porodica pa dete reaguje.

Ako smo imali pitom odnos sa decom od pelena, verovatno cemo nastaviti da imamo pitom odnos.
Ne volim trzavice u svom domu, nisam vikala ni kada je bio beba niti sam pravila buku oko nevaznih pitanja koja se svejedno prevazilaze.

"Strog ali pravican" mi nije jasna krilatica.
Covek je ili strog pa zahteva takvu disciplinu, poslusnost, trening ili je demokratski nastrojen pa tezi dogovoru, objasnjenju, razgovoru, postovanju bez obzira na uzrast. Spadam u drugi tip roditelja i ne primecujem vecu poslusnost dece prvog tipa.

 

[Serafim 00]

"Strog ali pravican" mi nije jasna krilatica.
Covek je ili strog pa zahteva takvu disciplinu, poslusnost, trening ili je demokratski nastrojen pa tezi dogovoru, objasnjenju, razgovoru, postovanju bez obzira na uzrast. Spadam u drugi tip roditelja i ne primecujem vecu poslusnost dece prvog tipa.

Postoji razlika izmedju autoritarnog, autoritativnog, demokratskog i permisivnog stila vaspitnog uticaja. Medjutim, nijedan stil nije čist, uglavnom dolazi do mešanja stilova...
Ovo sam nabrojala zbog ovog "strog, ali pravičan". Autoritaran stil- ja sam strog jer ja tako kažem, rigidan u postupanjima, i zahtevam bespogovornu poslušnost
Autoritativan- ja sam strog, ali je moj autoritet zasnovan na ljubavi i poštovanju, imam granice, ali te razumem i podržavam, slušam te aktivno

 

[**Freya**]

Postoji razlika izmedju autoritarnog, autoritativnog, demokratskog i permisivnog stila vaspitnog uticaja. Medjutim, nijedan stil nije čist, uglavnom dolazi do mešanja stilova...
Ovo sam nabrojala zbog ovog "strog, ali pravičan". Autoritaran stil- ja sam strog jer ja tako kažem, rigidan u postupanjima, i zahtevam bespogovornu poslušnost
Autoritativan- ja sam strog, ali je moj autoritet zasnovan na ljubavi i poštovanju, imam granice, ali te razumem i podržavam, slušam te aktivno

Verovatno bi trebalo da se napravi odnos izmedju konkretnog roditelja i konkretnog deteta.
Deca nose nasu genetiku i tokom prvih godina zivota posmatraju nase postupke, slusaju muziku koju mi slusamo i upijaju ukuse koje mi sa njima delimo.

Verovatno ce uciti da resavaju sukobe, sto sa okolinom, sto sa sobom, na nacin na koji mi resavamo.

Neki roditelj moze biti rigidan spolja gledano, ali da ga sopstveno dete tako ne dozivljava vec ga dozivljava kao strogog i pravicnog.

Cak je i odgovor na frustraciju potencijalno razlicit.

Ja sam imala skoro, tokom noci, dilemu sa sobom. Kada bi mi danas neko kazao "izvinite, ovaj meda nije vas sin, doslo je do greske, mozete zameniti decu ako zelite". Sta bih uradila? Ne bih uzela svoje, odnosno, ne bih izvrsila zamenu jer sam u svom domu, sa ovim detetom napravila odnos, bilo moje ili ne.

 

[Serafim 00]

Verovatno bi trebalo da se napravi odnos izmedju konkretnog roditelja i konkretnog deteta.
Deca nose nasu genetiku i tokom prvih godina zivota posmatraju nase postupke, slusaju muziku koju mi slusamo i upijaju ukuse koje mi sa njima delimo.

Verovatno ce uciti da resavaju sukobe, sto sa okolinom, sto sa sobom, na nacin na koji mi resavamo.

Neki roditelj moze biti rigidan spolja gledano, ali da ga sopstveno dete tako ne dozivljava vec ga dozivljava kao strogog i pravicnog.

Cak je i odgovor na frustraciju potencijalno razlicit.

Ja sam imala skoro, tokom noci, dilemu sa sobom. Kada bi mi danas neko kazao "izvinite, ovaj meda nije vas sin, doslo je do greske, mozete zameniti decu ako zelite". Sta bih uradila? Ne bih uzela svoje, odnosno, ne bih izvrsila zamenu jer sam u svom domu, sa ovim detetom napravila odnos, bilo moje ili ne.

Moram reći, veoma zrelo razmišljanje i promišljanje sopstvenih kompetencija i uspostavljanje kvalitetnih relacija sa detetom.
Da, transgeneracijski prenos obrazaca ponašanja, vrednosti je veoma prisutan u porodičnom okruženju. Mi nesvesno usvajamo ono što su naši roditelji vrednovali..
Čak postoji i ono mišljenje po kome je dete Tabula rasa, pa je mi ispisujemo našim vaspitnim uticajem. Ja ne bih mogla da se baš složim sa takvim načinom razmišljanja, jer uvek postoji i ona genetska strana koju dobijamo...

 

[milance19]

Autoritaran stil-

Katastrofa stil

Autoritativan

Sasvim dobar stil

 

[Darth Vader]

Autoritativno-demokratski.