Krajem januara umrla baba za koju sam bio vezan ceo svoj život, tako da je februar počeo njenim ispraćajem. Mali milion troškova i briga oko toga, tugu i oplakivanje da i ne spominjem. Onda selidba, ja i otac se premeštamo u njen stan. Meni je svo to cimanje oko selidbe poslednja stvar na pameti dok još uvek žalim za babom, ali otac navalio. Krečenje jednog stana, posle će i drugi da se kreči, što naravno nije džabe. Pa prebacivanje stvari iz jednog u drugi stan i obrnuto. Čišćenje i odmašćivanje desetina površina. Vucaranje teških stvari i kutija na treći sprat u zgradi bez lifta. I na sve to stres i zabrinutost uzrokovani čarkama istočno od nas (mada me ljudi uveravaju da se neće proširiti na Evropu/svet i da se ne sekiram toliko).
Eto, takav mi je bio februar, a i početak marta se nastavlja u tom tonu.
