Moja tema odnosi se na roditelje koji svojoj deci dopustaju da sami vode rec kad je u pitanju ishrana...Podstaklo me je upravo to sto sam dozivela ove god na letovanju kad sam sa prijateljicom i njenom 11 godisnjom kcerkom provela nekoliko dana...Oni jesu imucni ljudi to stoji ali onoliko izivljavanje kad je u pitanju hrana jedva sam istrpela...Dopustila je svom detetu da bude izbirljivo do te mere da je i osoblje hotela gubilo zivce a ona nije ni prstom mrdnula da je u tome spreci...setila sam se miliona gladne dece koje bi ocima pojele ono sto je na tanjiru a to dete je to jednostavno ignorisalo...Mala nije kriva naravno, uhvatila je kasnije nervoza od gladi i stvarno ne znam dokle bi to islo da se nije smilovala i pojela eto nesto sto joj je licilo na jelo...Gotovo smo se nas dve posvadjale kad sam prokomentarisala da je to van pameti...Setila se i sama svog detinjstva kad sam jela sve sto je na stolu (a bilo je mnogo puta skromno) pa sam odrasla u zivu i zdravu osobu...Bila sam mnogo otpornija na bolesti u odnosu na tu decu koa su naucena da samo biraju...Nemam svoju decu i mozda nemam prava da mislim kako bi se ja uspela izboriti sa tim problemom ali sigurno znam da bi nasla nacin da ih nateram da jedu ono sto je spremljeno ili nista...pa kako bude...Kako se vi roditelji borite sa tim problemom? Jel podsetite svoju decu koliko je onih koji nemaju da jedu ni hleba kako treba? Pa to citamo svaki dan a baca se toliko hrane...