Quantcast

ŠTA ĆE BITI SA NAŠIM DIPLOMAMA Izbačeni smo iz Evropske asocijacije, A EVO KO JE ZA TO KRIV

nonaligned

Veoma poznat
Moderator
Poruka
14.166
ŠTA ĆE BITI SA NAŠIM DIPLOMAMA Izbačeni smo iz Evropske asocijacije, A EVO KO JE ZA TO KRIV
Mladen Šarčević
FOTO: NEMANJA JOVANOVIĆ / RAS SRBIJA
audioplayer2.png

Srbija više nije punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) odlukom njihovog Borda na sednici koja je održana 20. februara 2020. godine.

Kako prenosi portal "Srbija danas", Srbija je tokom mandata ministra prosvete Mladena Šarčevića stavljena u status “pod nadgledanjem” i od nas kao članice je traženo da otklonimo primedbe u naredne dve godine kako bismo povratili punopravno članstvo u ovoj instituciji.
Ministar je upravo zato formirao Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije, na čelu sa predsednikom Upravnog odbora Simom Avramovićem i direktorkom Jelenom Kočović, koje je imalo zadatak da otkloni nedostatke i povrati status punopravnog članstva Srbije u ovoj organizaciji.

Oni su, međutim, napravili još veći problem i još veći broj nepravilnosti i doveli do toga da je Srbija izbačena iz ENQA.
Da ministar i rukovodstvo NAT nisu ozbiljno shvatili primedbe koje je ENQA uputila Srbiji, piše Srbija danas, dokaz je gubljenje statusa punopravnog člana u najznačajnijoj organizaciji vezanoj za visoko obrazovanje u Evropi.
Izbacivanjem iz članstva iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju značajno se otežava postupak priznavanja srpskih diploma u zemljama EU jer je članstvo u ovoj organizaciji garancija kvaliteta visokog obrazovanja.

Spisak stvari koje je ENQA tražila od Srbije je poduži:
- Što posete recenzentskih komisija nisu duže nego traju po par sati umesto i po nekoliko dana kako bi se na terenu mogli videti svi bitni segmenti vezani za akreditaciju koje je visokoškolska ustanova pripremila.
- Možda najbitnija zamerka je da se više pažnje pridaje birokratiji nego što se stavlja akcenat na kvalitet visokog obrazovanja.
- Bitno je istaći da su nam zamerili i što nisu podjednaka prava za sve i što se primećuje da postoji dominacija malog broja institucija u postupku akreditacije dok se nečije mišljenje i ne čuje iako se proces akreditacije odnosi i na njih.
- Drugostepeni organ je Nacionalni savet, dok ENQA traži da drugostepeni organ kome se stranke u postupku mogu žaliti bude formiran u okviru NAT.

- Zamerili su i to što direktor nije osoba sa punim radnim vremenom već je i angažovana na visokoškolskoj ustanovi čime se ne može postići puna nezavisnost.
- Traženo je da se i utvrde realni troškovi akreditacionog procesa jer oni značajno opterećuju visokoškolske ustanove, tako na primer imamo recenzente koji dobiju i po 100 hiljada dinara za nekoliko sati rada, što je previše i nije realno a značajno opterećuje visokoškolsku ustanovu.
- Potrebno je da se uradi mnogo više kako bi postojali jedinstveni kriterijumi ishoda akreditacionog procesa, kako bi odluke koje donosi Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta bila podjednaka za sve učesnike u postupku akreditacije, a ne kao do sada da različita pravila važe za različite visokoškolske ustanove.
- Jedna od najvećih primedbi je i netransparentnost procesa akreditacije, što znači da postoji mogućnost da bude visok stepen korupcije. Primećeno je i da se izveštaji o akreditaciji ne objavljuju na sajtu NAT. Takođe, ne objavljuju se ni spiskovi recenzentskih komisija, kao ni kompletni zapisnici sa sednica.
Koliko su ministar i članovi NAT olako shvatili ove ozbiljne primedbe i koliko se nisu potrudili da ih isprave pokazuje i saopštenje objavljeno na sajtu NAT 1. marta, u kojem tvrde da su zamerke Srbiji uglavnom formalnog i načelnog karaktera i da je bila samo jedna ozbiljna primedba.

Posebno neozbiljno u tom saopštenju je umanjivanje značaja ovakve odluke konstatacijom da smo sada na nivou zemalja koje nisu članice EU (!?), tj. da smo sada na nivou Albanije, Bosne, Moldavije i sličnih zemalja, iako smo do sada bili na istom nivou kao najrazvijenije zemlje Evrope.

Sta kaze ministar?
 

Ljuta Tica

Veoma poznat
Poruka
13.652
Уместо да се привикну на затечену средину након изласка из пећине, примитивни облици живота су решили да је прилагоде свом природном станишту.

Стога, овакве реакције оних који чувају уређену средину од насртаја примата не треба да чуде.
 

Boris Grušenko

Elita
Moderator
Poruka
21.118
- Jedna od najvećih primedbi je i netransparentnost procesa akreditacije, što znači da postoji mogućnost da bude visok stepen korupcije. Primećeno je i da se izveštaji o akreditaciji ne objavljuju na sajtu NAT. Takođe, ne objavljuju se ni spiskovi recenzentskih komisija, kao ni kompletni zapisnici sa sednica.
Iako je ovo u Srbiji praksa već skoro 30 godina unazad ENQA tek sada reaguje što mi govori da se ne radi o prevaspitavanju primata već o nekoj vrsti političkog pritiska.
 

gost 401905

Elita
Poruka
19.067
Parole nisu argumenti.

Pitam se kako je navedeno tek danas primećeno iako traje tri decenije unazad.

Sistem kontrole čllanstva ENQA su prilično tromi koliko mogu da primerim ili se pak radi o nečemu drugom...
Radi se o tome da smo izbaceni i to je prvo, drugo i trece.
Sad uzmi Lucica pod ruku i smislite neku teoriju zavere. :roll:
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
46.688
ŠTA ĆE BITI SA NAŠIM DIPLOMAMA Izbačeni smo iz Evropske asocijacije, A EVO KO JE ZA TO KRIV
Mladen Šarčević
FOTO: NEMANJA JOVANOVIĆ / RAS SRBIJA
audioplayer2.png

Srbija više nije punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) odlukom njihovog Borda na sednici koja je održana 20. februara 2020. godine.

Kako prenosi portal "Srbija danas", Srbija je tokom mandata ministra prosvete Mladena Šarčevića stavljena u status “pod nadgledanjem” i od nas kao članice je traženo da otklonimo primedbe u naredne dve godine kako bismo povratili punopravno članstvo u ovoj instituciji.
Ministar je upravo zato formirao Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije, na čelu sa predsednikom Upravnog odbora Simom Avramovićem i direktorkom Jelenom Kočović, koje je imalo zadatak da otkloni nedostatke i povrati status punopravnog članstva Srbije u ovoj organizaciji.

Oni su, međutim, napravili još veći problem i još veći broj nepravilnosti i doveli do toga da je Srbija izbačena iz ENQA.
Da ministar i rukovodstvo NAT nisu ozbiljno shvatili primedbe koje je ENQA uputila Srbiji, piše Srbija danas, dokaz je gubljenje statusa punopravnog člana u najznačajnijoj organizaciji vezanoj za visoko obrazovanje u Evropi.
Izbacivanjem iz članstva iz Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju značajno se otežava postupak priznavanja srpskih diploma u zemljama EU jer je članstvo u ovoj organizaciji garancija kvaliteta visokog obrazovanja.

Spisak stvari koje je ENQA tražila od Srbije je poduži:
- Što posete recenzentskih komisija nisu duže nego traju po par sati umesto i po nekoliko dana kako bi se na terenu mogli videti svi bitni segmenti vezani za akreditaciju koje je visokoškolska ustanova pripremila.
- Možda najbitnija zamerka je da se više pažnje pridaje birokratiji nego što se stavlja akcenat na kvalitet visokog obrazovanja.
- Bitno je istaći da su nam zamerili i što nisu podjednaka prava za sve i što se primećuje da postoji dominacija malog broja institucija u postupku akreditacije dok se nečije mišljenje i ne čuje iako se proces akreditacije odnosi i na njih.
- Drugostepeni organ je Nacionalni savet, dok ENQA traži da drugostepeni organ kome se stranke u postupku mogu žaliti bude formiran u okviru NAT.

- Zamerili su i to što direktor nije osoba sa punim radnim vremenom već je i angažovana na visokoškolskoj ustanovi čime se ne može postići puna nezavisnost.
- Traženo je da se i utvrde realni troškovi akreditacionog procesa jer oni značajno opterećuju visokoškolske ustanove, tako na primer imamo recenzente koji dobiju i po 100 hiljada dinara za nekoliko sati rada, što je previše i nije realno a značajno opterećuje visokoškolsku ustanovu.
- Potrebno je da se uradi mnogo više kako bi postojali jedinstveni kriterijumi ishoda akreditacionog procesa, kako bi odluke koje donosi Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta bila podjednaka za sve učesnike u postupku akreditacije, a ne kao do sada da različita pravila važe za različite visokoškolske ustanove.
- Jedna od najvećih primedbi je i netransparentnost procesa akreditacije, što znači da postoji mogućnost da bude visok stepen korupcije. Primećeno je i da se izveštaji o akreditaciji ne objavljuju na sajtu NAT. Takođe, ne objavljuju se ni spiskovi recenzentskih komisija, kao ni kompletni zapisnici sa sednica.
Koliko su ministar i članovi NAT olako shvatili ove ozbiljne primedbe i koliko se nisu potrudili da ih isprave pokazuje i saopštenje objavljeno na sajtu NAT 1. marta, u kojem tvrde da su zamerke Srbiji uglavnom formalnog i načelnog karaktera i da je bila samo jedna ozbiljna primedba.

Posebno neozbiljno u tom saopštenju je umanjivanje značaja ovakve odluke konstatacijom da smo sada na nivou zemalja koje nisu članice EU (!?), tj. da smo sada na nivou Albanije, Bosne, Moldavije i sličnih zemalja, iako smo do sada bili na istom nivou kao najrazvijenije zemlje Evrope.

Sta kaze ministar?
Неће бити ништа, тј. биће као и до сад.
Ко има квалификацију која је негде у свету потребна, моћи ће да ради тамо где је потребан.
Ко је нема-нема.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
46.688
Ne traze oni diplomu nego da znas da napravis krov.
Траже диплому али јој ништа не замерају, више ни у УСА.
Чак и правници одавде могу да раде грађанско право у УСА. ОК, не могу уставно, привредно, али могу да раде одређене ствари у струци.
 

Redmond

Veoma poznat
Moderator
Poruka
11.515
Траже диплому али јој ништа не замерају, више ни у УСА.
Чак и правници одавде могу да раде грађанско право у УСА. ОК, не могу уставно, привредно, али могу да раде одређене ствари у струци.
hm, ovo sad prvi put cujem
 

svakodnevnica

Aktivan član
Poruka
1.584
Svaki fakultet i svaka privatna visoka skola su rangirani na zapadu pod odredjenim koeficijentom. Npr u Nemackoj imamo H+, H+- i H- koeficijent.
Samo H+ diplome se priznaju od 1. marta 2020, a H+- mogu da se nostrifikuju. Poslednja kategorija H- ne može ni pod kojim uslovima da dobije prodju u Nemackoj. postoje sajtovi gde možete proveriti kojoj grupi pripadate.
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.