Шта бисте урадили да вам нареде да пуцате у невине људе - припаднике ратних противника ?

[milsu]

Ситуација је увек много компликованија,
скоро да никада није кристално чиста и јасна.

Нпр.
међу прислоњенима уза зид су двојица који су убијали твоје,
или твоја фамилија је побијена у неком непријатељском нападу ...

Онда нека их Бог сортира, шта да им радим. Ако бих за некога сигурно знао да је невин, онда бих покушао да га спасем, али ако не може, онда шта да се ради. Да ли бих ја пуцао? Не бих никада стрељао никога. На време бих успоставио такву комуникацију тако да би сви унапред знали да не бих стрељао, па ме не би ни изабрали да стрељам.

 

[bird again]

Dezertirala bih bez imalo razmišljanja.
U mirnodopskim uslovima, u samoodbrani bih pucala.

 

[milsu]

Да не буде да причам без везе, већ сам био направио сличну поенту. Требало да идемо на гађање, а ја направим лапсус да идемо на стрељање. Они се смеју. А ту били и водник и капетан. И ја им лепо кажем, није фер да гађамо мете које не могу да нам узврате ватру. Они ме гледају.

 

[Metronomy]

Procedura je jednostavna, pucaš da promašiš zbog sebe i prijaviš komandira zbog drugih...vojnik razmišlja jednostavno, ne filozofira....

 

[pertowic]

Ако не пуцате, то би било схваћено као чин издаје.
Ако пуцате, то нико не би ни приметио, остаје вашој савести као чин ратног задатка.

Не знам да ли су ратови одувек били тако контраверзна појава,
али ови у задњих стотинак година сигурно то јесу.

Сваки је био и оправдан и не.
И сваки је имао оправдање неког дела свог народа, а често већег дела не !

Дакле 4 питања се постављају:

1. Да ли бисте пуцали у било кога, кога ваша ратна команда означи као мету ?
2. Да ли бисте стали у строј за одстрел и тако избегли да пуцате у очигледно невине ?
3. Да ли оне који пуцају сматрате херојима, јер убијајући невине убијају на неки начин себе ?
4. Да ли оне који не би пуцали сматрате за издајнике своје земље ?

Искрено - не знам одговоре,
али знам да добар командант никада своје људе не доводи у ситуацију дилеме.

ja bih u ratru sigurno bio ratni zlocinac. 100%

 

[Обилић]

ja bih u ratru sigurno bio ratni zlocinac. 100%

Ако хоћеш да кажеш да би према непријатељу био крајње суров,
да те обавестим да у свакој ратној армади за такве има места.

Али кад прође рат,
такви лоше заврше.

Лоше заврше и они који су само оружје носили,
а камоли они који су учествовали у реалним акцијама.

После ових наших Југо-ратова, причам ја са једним колегом и кажем био сам на ратишту,
он ни пет ни шест, љутито: "Тамо сте ишли да пљачкате !"

Све што ти написах се понавља већ хиљадама година,
једни мрзе рат,
други знају да се ратовати мора,
неки би да профитирају,
да ратнике пустиш, после рата би се попели на главу свима ...

То је одувек тако !

 

[pertowic]