Шта бисте урадили да вам нареде да пуцате у невине људе - припаднике ратних противника ?

jednom mi naredili, nenaoruzani vojnik bezao, nisam puco, otrco sam i uhvatio ga i vratio zivog i zdravog
posle mi stresina reko "sto si se usro..."

PS
vojniku se nista lose nije desilo

Мени су наредили да возим опљачкано покућство, ја одбио.
Онда су ми објаснили да је поента нанети противнику сваку штету, па и крадући му шпорете и фрижидере ...
 
Meni se ionako ne bi živelo da sam prisiljena da ubijem čoveka koji mi ništa nije uradio.
Najbolje pucati u sebe i završiti s agonijom.

Хвала ти за искрен одговор.
Такви смо сви, хришћанска свест је у нама.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ејбига не постоји, а човека стрељаше ! :sad2:

Више не постоји, јер су у међувремену донете Женевске конвенције.

Данас оне важе, тада нису јер нису постојале.

Питаш шта бисмо урадили? Или питаш шта бисмо урадили да нам се то дешава пре сто година?
 
Шта подразумеваш под "невине људе"?

Супарничку војску?

Заробљенике?

Цивиле?

Жене и децу, старце?

Неутралне и Конформне ......Иранце.. Венецуеланце..... Не ЕУ .....
 
Još jedno pitanje koje se dešava jednom u nikad

Па дешава се.... Некима седешава...Немораш веровати... И није баш једном у никад...Отприлике 300 000 на 6 000 000 се дешава статистички

Ето ми теби верујемо за све набројане догодовштине....па допусти си да верујеш у нешије туђе ...
 
Ако не пуцате, то би било схваћено као чин издаје.
Ако пуцате, то нико не би ни приметио, остаје вашој савести као чин ратног задатка.

Не знам да ли су ратови одувек били тако контраверзна појава,
али ови у задњих стотинак година сигурно то јесу.

Сваки је био и оправдан и не.
И сваки је имао оправдање неког дела свог народа, а често већег дела не !

Дакле 4 питања се постављају:

1. Да ли бисте пуцали у било кога, кога ваша ратна команда означи као мету ?
2. Да ли бисте стали у строј за одстрел и тако избегли да пуцате у очигледно невине ?
3. Да ли оне који пуцају сматрате херојима, јер убијајући невине убијају на неки начин себе ?
4. Да ли оне који не би пуцали сматрате за издајнике своје земље ?

Искрено - не знам одговоре,
али знам да добар командант никада своје људе не доводи у ситуацију дилеме.
Pa ja ne bih ali ako mora šta da radimo - rek'o šef, vidite to sa njim...
 
Моја личност каже

поштујем закон.

Значи, никада не бих наредио нити извршио наредбу која гласи да пуцам на заробљенике, цивиле, санитет и сл.

Војно се делује само на супарничку војску и војне циљеве.
И све оне који пуцају на тебе.
 
Ако не пуцате, то би било схваћено као чин издаје.
Ако пуцате, то нико не би ни приметио, остаје вашој савести као чин ратног задатка.

Не знам да ли су ратови одувек били тако контраверзна појава,
али ови у задњих стотинак година сигурно то јесу.

Сваки је био и оправдан и не.
И сваки је имао оправдање неког дела свог народа, а често већег дела не !

Дакле 4 питања се постављају:

1. Да ли бисте пуцали у било кога, кога ваша ратна команда означи као мету ?
2. Да ли бисте стали у строј за одстрел и тако избегли да пуцате у очигледно невине ?
3. Да ли оне који пуцају сматрате херојима, јер убијајући невине убијају на неки начин себе ?
4. Да ли оне који не би пуцали сматрате за издајнике своје земље ?

Искрено - не знам одговоре,
али знам да добар командант никада своје људе не доводи у ситуацију дилеме.
1.da
2.ne
3.ne
4.da
 
E to sam proverio na ratištu,
zaista nisam mogao da pucam u pse lutalice,
iako su mi se ovde po Beogradu žestoko zamerili
i često bih zavapio "Uh da mi je sad pištolj ..!"
Braniti se od nekoga ko te napada da te ubije je druga stvar.
Pucati u nekoga ili nešto što ti nije nikakva pretnja, to ne može normalan čovek da uradi.
 
Ко изда овакву наредбу, одговоран је за ратни злочин,

ко изврши овакву наредбу, одговоран је за ратни злочин.
Eno Russlanda, ko stvoren za proveru teorije.
 
Овде не постоји јозефово решење.

Након тог догађаја донете су Женевске конвенције и оне сада важе.
Kažeš da važe u Ukrajini i na Bliskom istoku? Važi.
 
Ок, немам шта да се питам.
А ти, да ли би се питао ?



Ок, одбијем наређење.
А ти, да ли би ти одбио наређење ?



Ок, рокнем официра.
А ти, да ли би га ти рокнуо ?

Па ваљда сам рекао да бих. Једино је питање да ли бих успео довољно добро да се снађем у таквом тренутку. Зато треба увек бити ситуационо свестан и спреман на све опције, па да унапред себи кажеш шта ћеш урадити ако дође до одређене ситуације.
 
Па ваљда сам рекао да бих. Једино је питање да ли бих успео довољно добро да се снађем у таквом тренутку. Зато треба увек бити ситуационо свестан и спреман на све опције, па да унапред себи кажеш шта ћеш урадити ако дође до одређене ситуације.

Ситуација је увек много компликованија,
скоро да никада није кристално чиста и јасна.

Нпр.
међу прислоњенима уза зид су двојица који су убијали твоје,
или твоја фамилија је побијена у неком непријатељском нападу ...
 

Back
Top