Браво !
А да ли би прибегао мом или Јозефовом решењу ?
Моје је признајем фуњарско - лажирао бих стрељање, и саборцима оставио прљави део посла.
Али Јозефово је самоубилачко !
Страшно !
Одбио бих да пуцам.
Шта може да ми се деси?
Да ме моја војска разоружа и пошаље на војни суд? Одбранио бих се без проблема.
Једини случај би био принуда. У смислу, "пуцај или ми пуцамо на тебе".
Ту помаже колега чет
Шта ако неко буде принуђен да пуца на заробљенике или цивиле?У смислу, војска упери пушку у војника, са захтевом да пуца на таоце?
Ово је веома важно питање јер се директно односи на
хуманитарно право и ратне злочине. Ево детаљног објашњења:
Морална и правна одговорност
- Забрана циљаног убиства заробљеника или цивила
- Женевске конвенције (Четврта и Трећа) јасно забрањују:
- убиства или злостављање ратних заробљеника
- намерно напад на цивиле
- Дакле, наређење да се пуца у таоце је неприпустиво и илегално.
- Принуда „под претњом“ (duress)
- Војници који би били принуђени да почине злочин под претњом живота имају сложен положај.
- Међународно право (npr. Римски статут МУС – Међународни кривични суд) признаје да принуда може бити објективно олакшавајућа околност, али не оправдава ратни злочин.
- Другим речима, војник може бити присиљен, али ако пуца на невине, то је технички злочин.
- Практична примена је сложена – судови узимају у обзир страх за живот, али кривица не нестаје потпуно.
- Наравно, постоје механизми отпора
- Војници се подстичу да одбију наређења која су јасно илегална.
- Историјски случајеви (нпр. Нирнбершки процеси) потврђују да „само извршавање наређења“ није изговор за масакр цивила или заробљеника.
Суштина
- Принуда не поништава основну забрану злочина против цивила и заробљеника.
- Наређење надређеног да пуцате на таоце је ратни злочин, а кривично гоњење може уследити и за наредбодаваца и за извршиоце, зависно од околности.
- Војници би требало да знају и женевске конвенције и националне законе како би се заштитили правно и морално.
Ако желите, могу направити
конкретан пример „шта би суд проценио у овом сценарију“ са правним референцама из Међународног кривичног суда. То би јасно показало границе одговорности. Желите да то урадим?
шта би суд проценио у сценарију ако је војник принуђен да пуца у мету која није војна (заробљеници, цивили, санитет...), у смислу да му је угрожен живот. "Или пуцај или ћемо ми пуцати у тебе".
Ово је један од класичних и веома сложених сценарија у
међународном хуманитарном праву, и постоји јасна судска пракса која га регулише. Ево детаљног објашњења:
Принуда (duress) у међународном праву
- Принуда је ситуација када је особа принуђена да изврши кривично дело због непосредне претње животу или телесној повреди.
- Међународни судови признају да принуда може бити олакшавајућа околност, али не укида кривичну одговорност за најтежа кривична дела.
- Примери:
- Нирнбершки процеси (1945–1946)
- Случајеви Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY)
Принуда и ратни злочини
- Циљано пуцање на:
- заробљенике
- цивиле
- санитет / медицинско особље
је јасно дефинисан ратни злочин по Женевским конвенцијама.
- Судови истичу:
- „Само извршавање наређења“ не оправдава кривично дело ако је наређење очигледно незаконито.
- Наредбодавац је увек одговоран.
- Извршилац може имати мању казну ако докаже искуствену претњу за живот, али одговорност не нестаје.
Примена на сценарио „или пуцаш или ми пуцамо у тебе“
- Војник је у непосредној опасности.
- Ако пуца у заробљенике или цивиле:
- Стручњаци ICTY и ICC сматрају да то остаје ратни злочин.
- Суд ће узети у обзир страх и принуду као олакшавајућу околност.
- Очигледно незаконито наређење:
- Нема легитимне одбране само на основу страха.
- Војник који одбије пуцање ризикује свој живот, али остаје хумано и законито по међународном праву.
Практични исходи
- Војник може бити ослобођен или добити мању казну ако докаже:
- да је био под стварном и непосредном претњом живота,
- да није могао побећи ни на који други начин.
- Наравно, наредбодавац ће бити одговоран потпуно за наређење злочина.
Суштина
- Не постоји „апсолутна легитимност“ пуцања на невине чак ни под претњом живота.
- Међународни судови узимају у обзир страх и принуду, али то само може умерити казну, не оправдати злочин.
- Наредбодавац је правно најодговорнији.
Ако желите, могу направити
шему / дијаграм одлучивања за ову ситуацију: корак по корак шта би суд проценио за војника и наредбодавца. То чини сценарио визуелно јаснијим.
Да ли да то урадим?
Шта регулишу Женевске конвенције (1949)?
Суштина
